Old/New Testament
4 Чујте ову реч, жене на гори Самарији,
ви које сте се утовиле као башанске краве,
које тлачите сиромаха и сатирете убогога
и својим мужевима говорите:
»Донеси нам нешто да попијемо.«
2 Господ ГОСПОД се својом светошћу заклео:
»Доћи ће време када ће вас одвлачити кукама,
последње од вас рибарским удицама.
3 Излазићете кроз пукотине у зиду,
једна за другом,
и бити бачене према Хармону«,
говори ГОСПОД.
Неспособност Израела да извуче поуку
4 »У Бетел идите, па грешите,
у Гилгал, па грешите још више.
Донесите своје клане жртве сваког јутра,
своје десетке сваког трећег дана.
5 Спалите квасни хлеб као жртву захвалницу
и правите се важни због жртава драговољних;
хвалишите се њима, Израелци,
јер то волите да чините«,
говори Господ ГОСПОД.
6 »Дадох вам празне желуце[a] у сваком вашем граду
и без хлеба вас оставих у сваком вашем месту,
а ви ми се не вратисте«,
говори ГОСПОД.
7 »Ускратих вам и кишу
три месеца пре жетве.
Послах је на један град,
а другом је ускратих.
Киша паде на једно поље,
а друго се осуши.
8 Људи су тетурали од града до града
да набаве воде,
али се не напише.
А ви ми се не вратисте«,
говори ГОСПОД.
9 »Много пута вам ударих вртове и винограде,
ударих их медљиком и буђи.
Скакавци вам прождреше смокве и маслине.
А ви ми се не вратисте«,
говори ГОСПОД.
10 »Послах помор међу вас,
као што сам учинио Египту.
Мачем вам побих младиће
и одведох коње.
Ноздрве вам испуних
смрадом ваших табора.
А ви ми се не вратисте«,
говори ГОСПОД.
11 »Уништих неке од вас
као што сам уништио Содому и Гомору.
Били сте као угарак извучен из ватре.
А ви ми се не вратисте«,
говори ГОСПОД.
12 »Зато ћу ти то учинити, Израеле,
и зато што ћу то учинити,
спреми се, Израеле,
да се са својим Богом сретнеш.«
13 Ономе који обликује планине,
ветар ствара и своје мисли открива људском роду,
ономе који зору претвара у таму
и по земаљским висовима гази
име је ГОСПОД, Бог над војскама.
Позив на покајање
5 Чујте ову реч, народе Израелов, ову тужбалицу коју о вама певам:
2 »Паде Девица Израел,
да се више не дигне,
остављена сама у својој земљи,
а никога да је подигне.«
3 Овако каже Господ ГОСПОД:
»Граду који у бој за народ Израелов
пошаље хиљаду војника,
само стотина ће остати.
Граду који у бој
пошаље стотину војника,
само десет ће остати.«
4 Овако ГОСПОД каже народу Израеловом:
»Тражите ме, и живећете.
5 Али, не тражите у Бетелу,
не идите у Гилгал,
не путујте у Беер-Шеву.
Јер, Гилгал ће сигурно отићи у изгнанство
и Бетел се претворити у ништа.«
6 ГОСПОДА тражите, и живећете,
или ће он као пожар протутњати
кроз народ Јосифов,
Бетел прогутати,
а никога да га угаси.
7 Тешко вама који правду
претварате у пелен
и праведност бацате о земљу!
8 Ономе који је створио Влашиће и Ориона,
који таму претвара у зору
и дан окреће у мрклу ноћ,
који морске воде позива
и излива их на лице земље
име је ГОСПОД.
9 Он тврђави шаље уништење ненадано
и пропаст доноси утврђеном граду.
10 Ви мрзите онога ко правду дели на суду
и презирете онога ко говори истину.
11 Сиромаха газите и отимате му жито.
Стога, иако сте себи сазидали куће од камена,
нећете у њима живети.
Иако сте бујне винограде засадили,
нећете пити њиховог вина.
12 Јер, ја знам колико је ваших преступа
и колики су вам греси.
Праведника угњетавате и узимате мито
и сиромаху ускраћујете правду на суду.
13 Зато разборит човек ћути у таквим временима,
јер су времена зла.
14 Тражите добро, а не зло,
да бисте живели.
Тада ће ГОСПОД, Бог над војскама,
бити с вама као што кажете да јесте.
15 Мрзите зло и волите добро,
подржавајте правду на судовима.
Можда ће се ГОСПОД, Бог над војскама,
смиловати Остатку Јосифовом.
16 Стога овако каже Господ ГОСПОД, Бог над војскама:
»Биће кукњаве на сваком тргу
и јаукања на свакој улици.
И ратаре ће позвати да плачу
и нарикаче да кукају.
17 Биће кукњаве у свим виноградима,
јер ћу проћи посред тебе«,
каже ГОСПОД.
18 Тешко вама који жудите
за Даном ГОСПОДЊИМ!
Какав ће вам бити Дан ГОСПОДЊИ?
Биће тама, а не светлост.
19 Биће као човеку који утекне од лава,
па налети на медведа,
или као оном ко уђе у кућу
и руком се ослони о зид,
па га уједе змија.
20 Дан ГОСПОДЊИ биће тама, а не светлост
– најцрња тмина, без трачка сјаја.
21 »Мрзим, презирем ваше светковине,
ваше скупове не могу да поднесем.
22 Иако ми приносите паљенице
и житне жртве,
нећу их прихватити.
Иако ми утовљену телад приносите
као жртве за заједништво,
нећу се осврнути на њих.
23 Нека престане дрека ваших песама!
Нећу да слушам свирку ваших харфи!
24 Него, нека правда потече као вода,
праведност као поток који не пресушује.
25 »Да ли си ми приносио
клане и житне жртве
четрдесет година у пустињи,
народе Израелов?
26 Носићете Сакута, свога бога-цара,
и Каивана, бога звездâ,
ликове које сте себи направили
27 када вас у изгнанство пошаљем,
даље од Дамаска«,
каже ГОСПОД, чије је име Бог над војскама.
Уништење Израела
6 Тешко вама безбрижнима на Сиону
и вама спокојнима на гори Самарији,
вама истакнутима међу народом најистакнутијим,
којима народ Израелов долази по помоћ!
2 Идите у Калне и погледајте га,
па оданде у велики Хамат,
потом доле у филистејски Гат.
Јесте ли бољи од тих царстава?
Је ли вам земља већа од њихове?
3 Мислите да је Дан злокобни далеко
и примичете владавину насиља.
4 Лежите на постељама од слоноваче
и излежавате се на својим лежајима.
Најбољу јагњад и угојену телад једете.
5 Пребирете по харфама
и музичке инструменте измишљате као Давид.
6 Вино пијете на врчеве
и мажете се најбољим уљем,
а за Јосифову пропаст не марите.
7 Зато ћете први отићи у изгнанство;
престаће ваша гошћења и излежавање.
8 Господ ГОСПОД самим се собом закле,
ГОСПОД, Бог над војскама, говори:
»Гнушам се охолости Јаковљеве
и мрзим његове тврђаве.
Предаћу његовом непријатељу
град и све у њему.«
9 Остане ли у једној кући десет људи, и они ће умрети. 10 А ако дође рођак који треба да спали тела и упита некога ко се још крије у кући: »Има ли још кога с тобом?« а онај му каже: »Нема…«, тада ће му први рећи: »Пст! Не смемо да поменемо Име ГОСПОДЊЕ!«
11 Јер, ГОСПОД је издао заповест
и срушиће велику кућу у комаде,
а малу у комадиће.
12 Трче ли коњи по литицама?
Оре ли се море воловима?
А ви сте правду претворили у отров
и плод праведности у пелен,
13 ви који се радујете
што је Ло Девар освојен и говорите:
»Карнајим смо заузели својом снагом.«
14 ГОСПОД, Бог над војскама, говори:
»Дићи ћу један народ против тебе,
народе Израелов,
који ће те тлачити од Лево-Хамата
па све до долине Араве.«
144.000 обележених печатом
7 После тога видех четири анђела како стоје на четири краја земље и зауздавају четири земаљска ветра, да ветар не дува на земљу, ни на море, ни на било које дрво.
2 Тада видех једног другог анђела како се диже са истока, носећи печат Бога живога, и из свега гласа довикује оној четворици анђела који су добили власт да нанесу штету земљи и мору: 3 »Немојте да нашкодите ни земљи, ни мору, ни дрвећу док печатом не обележимо чела слугу нашега Бога!«
4 Тада чух број обележених печатом – 144.000 из свих Израелових племена:
5 из Јудиног племена: 12.000 обележених печатом;
из Рувимовог племена: 12.000;
из Гадовог племена: 12.000;
6 из Асировог племена: 12.000;
из Нефталимовог племена: 12.000;
из Манасијиног племена: 12.000;
7 из Симеоновог племена: 12.000;
из Левијевог племена: 12.000;
из Исахаровог племена: 12.000;
8 из Завулоновог племена: 12.000;
из Јосифовог племена: 12.000;
из Венијаминовог племена: 12.000 обележених печатом.
Мноштво у белом
9 После тога погледах, а оно – силно мноштво које нико није могао да преброји, из сваког народа, племена, народности и језика, стајало је пред престолом и пред Јагњетом. Били су обучени у дуге беле огртаче, а у рукама су носили палмове гране 10 и из свега гласа викали: »Спасење припада нашем Богу, који седи на престолу, и Јагњету!«
11 А сви анђели су стајали око престола и старешина и четири жива бића. Они падоше ничице пред престолом и поклонише се Богу, 12 говорећи: »Амин! Благослов и слава и мудрост и захвалност и част и сила и снага нашем Богу довека. Амин!«
13 Тада ме упита један од старешина: »Ко су ови што су обучени у дуге беле огртаче и одакле су дошли?«
14 Ја му рекох: »Ти то знаш, господару.«
А он ми рече: »То су они што су дошли од велике невоље и Јагњетовом крвљу опрали и избелили своје огртаче. 15 Зато су они пред Божијим престолом и дању и ноћу му служе у његовом Храму, а Онај који седи на престолу подићи ће свој Шатор[a] над њима. 16 Они више никад неће гладовати ни жеднети, нити ће их пржити сунце ни икаква жега. 17 Јер, њихов пастир ће бити Јагње, које је насред престола, и водиће их на изворе живе воде. А Бог ће обрисати сваку сузу с њихових очију.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International