Old/New Testament
12 Ефрем пасе ветар,
поваздан јури за источним ветром
и умножава лажи и насиље.
Са Асиријом склапају савез
и у Египат носе уље.
2 »ГОСПОД диже оптужбу против Јуде.
Казниће Јакова према његовом начину живота
и узвратити му по његовим делима.
3 У мајчиној утроби брата је ухватио за пету,
као одрастао човек са Богом се ухватио у коштац.
4 С анђелом се ухватио у коштац и надјачао га;
плакао је и молио га за милост.
У Бетелу је нашао Бога и говорио с њим –
5 ГОСПОД, Бог над војскама,
ГОСПОД му је име.
6 А ти се врати своме Богу
да чуваш приврженост и правду
и да свога Бога ишчекујеш без престанка.
7 »Ханаан[a] користи нетачан кантар –
воли да закида.
8 Ефрем се хвали:
‚Силно сам богат;
постадох имућан.
У богатству које својим трудом стекох
неће ми наћи грешног прекршаја.‘
9 »Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од земље египатске.
Учинићу да опет живиш у шаторима
као у време Шатора састанка[b].
10 Пророцима сам говорио,
дао им многа виђења
и преко њих говорио у причама.«
11 Да ли је Гилад грешан?
Народ му је ништаван!
Да ли у Гилгалу жртвују јунце?
Жртвеници ће им бити
као гомиле камења на поораној њиви!
12 Јаков је побегао у Арам;
Израел је био слуга да стекне жену –
да плати за њу, чувао је овце.
13 ГОСПОД је преко Пророка
извео Израела из Египта;
преко Пророка га је чувао.
14 Али Ефрем га љуто изазва на гнев.
Стога ће га његов Господ сматрати кривим
за крв коју је пролио
и узвратити му за његове увреде.
Божији гнев према Израелу
13 Када је Ефрем говорио,
уливао је страх
и био узвишен у Израелу.
Али, клањајући се Ваалу,
постаде крив и умре.
2 А они и даље чине грех:
од свога сребра себи праве идоле,
вешто изрезбарене ликове,
све дела занатлија.
За њих говоре:
»Они који приносе људске жртве,
телиће љубе.«
3 Зато ће бити као јутарња магла,
као рана роса која нестаје,
као плева развејана с гумна,
као дим који излази кроз прозор.
4 »Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од Египта.
Не признај другога Бога –
осим мене нема спаситеља.
5 У пустињи сам се старао о теби,
у земљи жестоке суше.
6 Када су јели, наситили су се.
Када су се наситили, постали су охоли,
па ме заборавили.
7 Зато ћу насрнути на њих као лав,
као леопард вребати на њих крај пута.
8 Као мечка којој су отели младунце,
напашћу их и распорити им груди.
Као лав ћу их прождрети,
звер ће их рашчеречити.
9 »Затрћу те, Израеле!
Ко ће ти помоћи?
10 Где ти је цар, да те спасе
у свим твојим градовима?
Где су ти судије,
од којих си тражио:
‚Дај ми цара и службенике‘?
11 У свом гневу дадох ти цара
и у својој срџби ти га одузех.
12 Ефремова злодела су похрањена,
његови греси сачувани.
13 Спопашће га порођајни трудови,
али он је дете које нема мудрости –
када дође време, не излази из утробе.
14 »Хтедох да их избавим од силе Шеола,
хтедох да их откупим од смрти.
Смрти, где су твоји помори?
Шеоле, где је твоје уништење?
Нећу се сада смиловати!
15 Иако Ефрем буја међу браћом,
доћи ће источни ветар,
ветар од ГОСПОДА,
дижући се из пустиње.
Извор ће му пресахнути,
врело пресушити.
Све драгоцености из његове ризнице
биће опљачкане.
16 Платиће Самарија за своју кривицу,
јер се против свога Бога побунила.
Народ ће јој пасти од мача,
нејач ће јој бити смрскана о земљу,
труднице распорене.«
Покајање доноси благослов
14 Врати се, Израеле, ГОСПОДУ, своме Богу,
јер си због свога греха посрнуо.
2 Понесите речи извињења са собом
и вратите се ГОСПОДУ.
Реците му: »Опрости све наше грехе
и с милошћу нас прими.
Тада ћемо те хвалити нашим уснама.
3 Асирија не може да нас спасе.
Нећемо да јашемо ратне коње.
Нећемо више да говоримо ‚наши богови‘
ономе што смо својим рукама направили,
јер код тебе сироче налази самилост.«
4 »Излечићу их од њиховог отпадништва.
Волећу их драговољно,
јер се мој гнев окренуо од њих.
5 Бићу Израелу као роса.
Као љиљан ће се расцветати,
пустити корење као кедар либански.
6 Његове младице ће расти.
Лепотом ће бити као маслина,
мирисом као кедар либански.
7 Вратиће се они
који су живели у његовој сенци.
Они ће бујати као жито
и цветати као лоза,
а његова слава биће као вино либанско.
8 »Ефреме, шта ја још имам с идолима?
Услишићу га и старати се о њему[c].
Ја сам као зелено дрво чемпреса –
од мене долази твоја плодност.«
9 Ко је мудар, схватиће ово,
ко је уман, признаће:
равни су Господњи путеви –
праведници иду по њима,
а бунтовници по њима посрћу.
Престо на небу
4 После тога погледах, а оно – на небу отворена врата!
А онај глас који сам раније чуо како ми говори као труба, рече: »Попни се овамо, па ћу ти показати шта после овога треба да се догоди.«
2 Одмах ме обузе Дух, а оно – на небу је стајао престо и неко је на њему седео. 3 Тај који је седео изгледао је као јаспис и сард, а око престола је била дýга као смарагд. 4 Око престола су била још двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине, обучене у белу одећу и са златним венцима на глави. 5 Из престола су излазиле муње, гласови и громови, а испред њега је горело седам пламтећих буктиња, то јест седам Божијих духова. 6 Испред престола је било и нешто као стаклено море слично кристалу.
У средини, око престола, била су четири жива бића пуна очију и спреда и позади. 7 Прво од тих живих бића личило је на лава, друго на вола, треће је имало лице као човек, а четврто је личило на орла у лету. 8 И та четири жива бића – свако са по шест крила, унаоколо и изнутра пуних очију – и дању и ноћу без предаха говоре:
»Свет, свет, свет је Господ Бог, Сведржитељ,
који је био, који јесте и који долази.«
9 И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив, 10 оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре:
11 »Достојан си, Господе и Боже наш,
да примиш славу, част и силу,
јер ти си све створио
и твојом вољом је постало
и било створено.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International