Old/New Testament

Натпис на зиду

5 Цар Валтасар приреди велику гозбу за хиљаду својих племића, па је с њима пио вино. ² Док је пио вино, заповеди да се донесу златне и сребрне посуде које је његов отац^[a], цар Навуходоносор, био узео из Храма у Јерусалиму, па да из њих пију он, његови племићи, његове жене и његове наложнице. ³ Тако донеше златне посуде узете из Божијег храма у Јерусалиму, па су цар, његови племићи, његове жене и његове наложнице пили из њих.

⁴ Док су пили вино, хвалили су богове од злата, сребра, бронзе, гвожђа, дрвета и камена. ⁵ Тада се одједном појавише прсти људске руке и почеше да пишу по малтерисаном зиду царске палате близу великог свећњака. Цар виде руку која је писала, ⁶ и лице му пребледе и мисли га узнемирише. Зглобови у куковима му попустише, а колена почеше да му клецају. ⁷ Он повика да се доведу чаробњаци, звездознанци и гатаоци, па рече вавилонским мудрацима: »Ко прочита ово што пише и каже ми шта значи, биће обучен у пурпур, око врата ће му ставити златан ланац и биће трећи по владарском положају у царству.«

⁸ Тада сви мудраци дођоше пред цара, али ниједан није умео да прочита шта пише ни да каже цару шта то значи. ⁹ Цар Валтасар се још више уплаши и пребледе, а његови племићи се збунише.

¹⁰ А царица је чула буку коју су дигли цар и његови племићи, па уђе у гозбену дворану и рече: »Жив био довека, царе! Не узнемиравај се и не буди тако блед. ¹¹ У твом царству има један човек у коме је дух светих богова. За време владавине твога оца показало се да је оштроуман и обдарен памећу и мудрошћу као богови. Њега је твој отац, цар Навуходоносор, поставио за старешину чаробњакâ, врачева, звездознанаца и гаталаца. ¹² Показало се да тај Данило, кога је твој отац назвао Валтасар, има изузетне способности, знање и памет и вештину да тумачи снове, одгонета загонетке и решава замршене случајеве. Нека га позову, и он ће ти рећи шта ово значи.«

¹³ Тако Данила доведоше пред цара, који га упита: »Јеси ли ти Данило, један од јудејских изгнаника које је мој отац, цар, довео из Јудеје? ¹⁴ Чуо сам за тебе да је у теби дух богова и да си оштроуман и паметан и да поседујеш изузетну мудрост. ¹⁵ Довели су пред мене мудраце и врачеве да прочитају ово што пише и да ми кажу шта значи, али они нису умели да ми објасне ни једну једину реч. ¹⁶ Чуо сам да умеш да тумачиш и решаваш замршене случајеве. Ако успеш да прочиташ ово што пише и кажеш ми шта значи, обући ће те у пурпур, око врата ће ти ставити златан ланац и бићеш трећи по владарском положају у царству.«

¹⁷ Тада Данило одговори цару: »Задржи за себе своје поклоне, а своје награде дај неком другом. А ја ћу цару прочитати ово што пише и рећи му шта значи.

¹⁸ »Царе, Свевишњи Бог је твоме оцу Навуходоносору дао царство, велику моћ, славу и част. ¹⁹ Због велике моћи коју му је Бог дао, бојали су га се људи свих народа, народности и језика и дрхтали пред њим, јер је могао да убије кога је хтео или да поштеди живот коме је хтео, да уздигне или да понизи кога је хтео. ²⁰ Али, када је постао бахат и окорео од охолости, уклоњен је са свога царског престола и одузета му је слава. ²¹ Отеран је од људи и дат му је ум животиње. Живео је међу дивљим магарцима и јео траву као говедо, а тело му је квасила роса са неба све док није спознао да Свевишњи Бог влада над људским царством и поставља над њим кога он хоће.

²² »А ти се, Валтасаре, његов сине^[b], ниси понизио, иако си све то знао, ²³ него си се дигао против Господара неба. Наредио си да ти се донесу судови из његовог Храма, па сте ти, твоји племићи, твоје жене и наложнице пили вино из њих. Хвалио си богове од сребра и злата, бронзе и гвожђа, дрвета и камена, који не виде, не чују и не разумеју. А Богу у чијим је рукама цео твој живот и све што чиниш ниси указао част. ²⁴ Зато је он послао руку која је написала овај натпис. ²⁵ Ово је натпис који је написан:

мене, мене, текел уфарсин.

²⁶ »А ево шта те речи значе:

²⁹ Тада Валтасар издаде заповест, и Данила обукоше у пурпур, око врата му ставише златан ланац и прогласише га за трећег по владарском положају у царству.

³⁰ Те исте ноћи убише Валтасара, цара Халдејаца, ³¹ а царство преузе Дарије Међанин, који је имао шездесет две године.

Данило у лављој јами

6 Дарије одлучи да постави сто двадесет сатрапа да владају над целим царством ² и три надгледника, од којих је један био Данило, којима ће сатрапи полагати рачун, да цар не би трпео штету. ³ А Данило се својим изузетним способностима толико истицао међу осталим надгледницима и сатрапима да цар науми да га постави над целим царством. ⁴ Због тога надгледници и сатрапи почеше да траже нешто против Данила у вези са царством, али нису могли. Не нађоше му никакву замерку, јер је Данило био поуздан, а нимало покварен или немаран.

⁵ Они рекоше: »Нећемо наћи ништа против овог Данила, осим ако не нађемо нешто у вези са законом његовог бога.«

⁶ Стога надгледници и сатрапи одоше заједно пред цара и рекоше: »Царе Дарије, жив био довека! ⁷ Сви надгледици царства, управитељи, сатрапи, саветници и начелници сложили су се да би требало да цар изда указ, који ће се строго примењивати, да се свако ко се следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму. ⁸ Зато, царе, издај и потпиши ову наредбу, да буде непромењива, у складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.«

⁹ И цар Дарије потписа наредбу.

¹⁰ Када је сазнао да је ова наредба објављена, Данило оде кући, у своју горњу собу, чији су прозори гледали према Јерусалиму. Три пута сваког дана он се на коленима молио и захваљивао своме Богу, као што је чинио и до тада. ¹¹ Они људи дођоше заједно и затекоше Данила како се моли Богу и тражи његову милост, ¹² па одоше цару и рекоше му: »Зар ти ниси потписао наредбу да се свако ко се у следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму?«

Цар одговори: »То је истина. У складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.«

¹³ Тада они рекоше цару: »Данило, један од изгнаника из Јудеје, не мари ни за тебе, царе, ни за наредбу коју си потписао. И даље се моли три пута дневно.«

¹⁴ Када је цар то чуо, веома се узнемири и чврсто одлучи да спасе Данила, па се све до заласка сунца трудио не би ли га како избавио. ¹⁵ Тада они људи опет заједно дођоше цару, па су говорили с њим о царској наредби: »Ти, царе, знаш да се по закону Међана и Персијанаца ниједна наредба или указ који цар изда не може мењати.«

¹⁶ Тада цар издаде налог, па Данила доведоше и бацише у лављу јаму.

Цар рече Данилу: »Нека те спасе твој Бог, коме непрестано служиш!«

¹⁷ Донеше један камен и поставише га на отвор јаме, а цар га запечати својим печатним прстеном и печатним прстеновима својих племића, тако да за Данила није било излаза. ¹⁸ Потом цар оде у своју палату и проведе ноћ без јела и друштва, а није могао ни да заспи.

¹⁹ Цар устаде са првим зрацима зоре и пожури до лавље јаме. ²⁰ Када је дошао близу јаме, жалобним гласом позва Данила: »Данило, слуго Бога живога, да ли је твој Бог, коме непрестано служиш, могао да те спасе од лавова?«

²¹ А Данило одговори цару: »Жив био довека, царе! ²² Мој Бог је послао свога анђела и затворио чељусти лавовима, да ми не науде, јер сам недужан пред њим. А ни пред тобом, царе, нисам учинио никакво зло.«

²³ Цар се силно обрадова, па нареди да Данила извуку из јаме. А када су га извукли, не нађоше на њему ниједну рану, јер се уздао у свога Бога.

²⁴ Тада цар нареди да доведу оне људе који су оптужили Данила и баце их у јаму, заједно са њиховим женама и децом. Они само што дотакоше дно јаме, а лавови их савладаше и смрвише им све кости.

²⁵ Цар Дарије написа свим народима, народностима и људима свих језика који су живели у целој земљи:

»Мир вам у изобиљу!

²⁶ »Наређујем да људи у свим покрајинама мога царства дрхте од страха од Даниловог Бога. Јер, он је живи Бог и остаје довека. Његово царство неће пропасти, његовој власти нема краја. ²⁷ Он спасава и избавља, чини знамења и чуда на небу и на земљи. Он је Данила спасао од лавова.«

²⁸ Тако је Данило имао успеха у царству Дарија Међанина и царству Кира Персијанца.

Данилов сан о четири звери

7 Прве године владавине Валтасара, цара Вавилона, Данило је сањао сан и виђења су му пролазила кроз главу док је лежао на својој постељи. Он одмах сажето записа шта је сањао.

² Овако рече: »Ноћу, у виђењу, погледах, а кад тамо – четири небеска ветра узбуркаше велико море! ³ Тада из мора изађоше четири велике звери, свака другачија од осталих. ⁴ Прва је била као лав и имала је орловска крила. Док сам је гледао, ишчупаше јој се крила и она би подигнута са земље тако да је стајала на ногама као човек. А даде јој се и људски ум. ⁵ Онда видех другу звер. Била је као медвед и била је постављена на бок, а у чељустима је, међу зубима, имала три ребра. Њој рекоше: ‚Устани и наждери се меса.‘

⁶ »После тога погледах, а кад тамо – још једна звер! Била је као леопард, а на леђима је имала четири крила, као птичја. Имала је четири главе и била јој је дата власт.

⁷ »После тога погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – четврта звер! Била је страшна, ужасна и веома моћна и имала је велике гвоздене зубе. Прождирала је своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. Била је различита од свих пређашњих звери, а имала је десет рогова. ⁸ Док сам размишљао о њеним роговима, а кад тамо – један мали рог израсте међу њима, а три од пређашњих рогова ишчупаше се пред њим. Овај рог је имао очи као људске и уста која су хвалисаво говорила.

⁹ »Док сам то гледао, поставише престоле и Прадавни седе. Одећа му је била бела као снег, коса на глави као чиста вуна. Престо су му били пламенови, а његови точкови распаљени огањ. ¹⁰ Пред њим је извирала и текла огњена река. Хиљаде хиљада су му служиле, миријаде миријада^[c] стајале су пред њим. Суд поче да заседа и књиге се отворише.

¹¹ »И даље сам гледао ону звер због хвалисавих речи које је мали рог изговарао, и док сам гледао, звер убише и њено тело уништише и бацише у пламтећи огањ. ¹² Осталим зверима одузеше власт, али их пустише да живе још неко време.

¹³ »Погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – један као Син човечији^[d] долази на небеским облацима! Он приђе Прадавноме, па га доведоше пред њега. ¹⁴ Њему би дата власт, слава и царство. Служиће му сви народи, народности и језици. Његова власт је вечна власт, а његово царство неће никад бити уништено.«

Тумачење сна

¹⁵ »Ја, Данило, силно се потресох у духу, а виђења у мојој глави узнемирише ме. ¹⁶ Приђох једноме који је тамо стајао и замолих га да ми каже право значење свега овог. И он ми рече и обзнани шта то значи: ¹⁷ ‚Оне четири велике звери четири су цара који ће се уздићи на земљи. ¹⁸ Али, свети Свевишњега преузеће царство и оно ће бити њихово довека – заувек и довека.‘

¹⁹ »Затим хтедох да сазнам истину о четвртој звери, која је била различита од других и најужаснија, са својим гвозденим зубима и бронзаним канџама, која је прождирала своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. ²⁰ Хтео сам да сазнам и шта значи оних десет рогова на њеној глави и онај рог који је израстао, пред којим су три рога пала – рог са очима и устима која су хвалисаво говорила, и који је изгледао силнији од осталих рогова. ²¹ Док сам гледао, тај рог је ратовао против светих и побеђивао их ²² све док Прадавни није дошао и пресудио у корист светих Свевишњега и док није дошло време да свети преузму царство.

²³ »Он овако рече: ‚Четврта звер је четврто царство које ће се појавити на земљи. Оно ће бити различито од свих осталих царстава и прождреће целу земљу, згазити је и смрвити. ²⁴ Њених десет рогова десет је царева који ће доћи из тог царства. После њих ће се појавити цар који ће бити различит од ових пре њега и покориће три цара. ²⁵ Говориће против Свевишњега, тлачити његове свете и хтети да промени утврђена времена и законе. Свети ће бити предати у његове руке на једно време, два времена и пола времена. ²⁶ Али, суд ће заседати и одузети му власт, уништити је и затрти довека^[e]. ²⁷ Тада ће царство и власт и слава свих царстава под небом бити дати светима – народу Свевишњега. Његово царство је вечно и сви владари ће му служити и покоравати му се.‘

²⁸ »Овде је крај извештаја. Ја, Данило, силно се потресох због својих мисли и пребледех, али све то задржах за себе.«

¹ Старешина,

изабраној госпођи и њеној деци коју волим у истини – и не само ја него и сви који су упознали истину – ² због истине која живи у нама и која ће с нама бити довека:

³ милост, милосрђе и мир од Бога Оца и од Исуса Христа, Очевог Сина, биће с нама у истини и љубави.

⁴ Много сам се обрадовао што сам међу твојом децом нашао неке који живе у складу са истином, баш као што смо примили заповест од Оца. ⁵ И сада те молим, госпођо – а не пишем ти неку нову заповест, него исту ону коју имамо од почетка – да волимо један другога. ⁶ А ово је љубав: да живимо по његовим заповестима. Као што сте чули од почетка, та заповест је: живите у љубави.

⁷ Јер, многе варалице, које не признају^[a] да је Исус Христос дошао у телу, изашле су у свет. Сваки такав је варалица и антихрист. ⁸ Пазите на себе, да не изгубите оно што сте зарадили, него да примите пуну плату. ⁹ Ко год претера и не остане у Христовом учењу, тај нема Бога. Ко остаје у том учењу, има и Оца и Сина. ¹⁰ Ако вам неко долази, а не доноси то учење, не примајте га у кућу и не поздрављајте га. ¹¹ Јер, ко га поздравља, узима удела у његовим злим делима.

¹² Имао бих још много да вам пишем, али нећу папиром и мастилом, него се надам да ћу доћи к вама и с вама разговарати лицем у лице, да наша радост буде потпуна.

¹³ Поздрављају те деца твоје изабране сестре.