Old/New Testament

Река која тече из Храма

47 Онај човек ме одведе назад до улаза у Храм, а кад тамо – вода истиче испод прага Храма према истоку – јер је прочеље Храма гледало на исток. Вода је истицала испод десне стране Храма, јужно од жртвеника. ² Он ме онда изведе кроз северну капију и проведе ме около до спољашње капије која гледа на исток, а оно – с десне стране дотицала је вода. ³ Човек оде на исток, с мерничким ужетом у руци, и одмери хиљаду лаката^[a], па ме поведе кроз воду која је била до глежња. ⁴ Он одмери још хиљаду лаката, и поведе ме кроз воду која је била до колена. Одмери још хиљаду, и поведе ме кроз воду која је била до паса. ⁵ Онда одмери још хиљаду лаката, али сада је то била река коју нисам могао прегазити. Вода је порасла и била толико дубока да се није могла прегазити, него само препливати.

⁶ Он ме упита: »Сине човечији, јеси ли видео ово?«

Потом ме поведе назад до обале реке. ⁷ Када сам стигао онамо, а оно – много дрвећа с обе стране реке.

⁸ Он ми рече: »Ова вода тече према источној области и силази у Араву, где утиче у Мртво море^[b], а када се улије у море, морска вода постаје слатка. ⁹ Мноштво живих створења живеће где год река протиче. Биће ту силно мноштво риба, јер ова вода дотиче онамо и претвара слану воду у слатку. Куд год река протиче, све оживљава. ¹⁰ Рибари ће стајати дуж обале од Ен-Гедија до Ен-Еглајима, и тамо ће ширити своје мреже да се осуше. Биће у њој риба од много врста – попут риба у Великом мору^[c]. ¹¹ Али мочваре и ритови неће бити слатководни – остаће такви ради соли. ¹² Воћке свих врста рашће дуж обе обале реке. Њихово лишће неће венути нити ће им плодови опадати. Рађаће сваког месеца, јер ће им дотицати вода из светилишта. Њихови плодови биће за јело, а лишће за лек.«

Међе земље

¹³ Овако каже Господ ГОСПОД: »Ово су међе по којима ћете поделити земљу за наследство међу дванаест Израелових племена, са два дела за Јосифа. ¹⁴ Изделићете земљу међу њима на једнаке делове. Зато што сам се заклео дигнуте руке да ћу је дати вашим праоцима, ова земља биће ваше наследство.

¹⁵ »Ово ће бити међе земље:

»На северу ће ићи од Великог мора путем за Хетлон и поред Лево-Хамата до Цедада, ¹⁶ Беероте и Сиврајима, који лежи на граници између Дамаска и Хамата, све до Хацер-Хатихона, који је на граници Хаврана. ¹⁷ Дакле, северна међа ће се протезати од мора до Хацар-Енона, дуж северне границе Дамаска, са границом Хамата северно одатле.

¹⁸ »На истоку ће међа ићи између Хаврана и Дамаска, дуж реке Јордан, која ће бити граница између Гилада и Израела, све до Тамара на Мртвом мору^[d]. То ће бити источна међа.

¹⁹ »На југу ће међа ићи од Тамара, па све до водâ Мерива-Кадеша, а одатле дуж Египатског потока до Великог мора. То ће бити јужна међа.

²⁰ »На западу, Велико море биће међа до преко пута Лево-Хамата. То ће бити западна међа.

²¹ »Разделите ову земљу међу собом према Израеловим племенима. ²² Доделите је у наследство себи и дошљацима који су се населили међу вама и који имају децу. Поступајте с њима као с рођеним Израелцима – нека с вама добију наследство међу Израеловим племенима. ²³ У којем год племену да се дошљак насели, ту му дајте његово наследство«, говори Господ ГОСПОД.

Деоба земље по племенима

48 »Ово су племена по њиховим именима:

»Дан ће имати део на северу, чија ће међа ићи путем за Хетлон до Лево-Хамата, а затим од Хацар-Енана од истока до запада крај северне границе Дамаска са Хаматом.

² »Асир ће имати део уз Даново подручје, од истока до запада.

³ »Нефталим ће имати део уз Асирово подручје, од истока до запада.

⁴ »Манасија ће имати део уз Нефталимово подручје, од истока до запада.

⁵ »Ефрем ће имати део уз Манасијино подручје, од истока до запада.

⁶ »Рувим ће имати део уз Ефремово подручје, од истока до запада.

⁷ »Јуда ће имати део уз Рувимово подручје, од истока до запада.

⁸ »Уз границе Јудиног подручја, од истока до запада, биће део који ћете дати као посебан прилог. Он ће бити двадесет пет хиљада лаката^[e] широк, а дужина ће му, од истока до запада, бити једнака једном од племенских делова. Светилиште ће бити у средишту тога дела.«

Посебни део у средишту земље

⁹ »Посебни део који ћете дати ГОСПОДУ биће двадесет пет хиљада лаката дуг и десет хиљада лаката^[f] широк. ¹⁰ То ће бити свети део за свештенике. Нека буде двадесет пет хиљада лаката дуг на северној страни, десет хиљада лаката на западној страни, десет хиљада лаката на источној страни и двадесет пет хиљада лаката на јужној страни. У средини нека буде светилиште ГОСПОДЊЕ. ¹¹ Тај део ће бити за освештане свештенике, Садокове потомке, који су ми верно служили и нису кренули странпутицом као други Левити када су Израелци кренули странпутицом. ¹² Нека тај део буде посебан дар њима од светог дела земље, његов најсветији део, који ће се граничити с подручјем Левитâ. ¹³ Уз свештеничко подручје, Левити ће имати део двадесет пет хиљада лаката дуг и десет хиљада лаката широк. ¹⁴ Ништа од овога не сме да се прода или замени. То је најбољи део земље и не сме да пређе у друге руке, јер је одвојен за ГОСПОДА.

¹⁵ »Преостали део, пет хиљада лаката^[g] широк и двадесет пет хиљада лаката дуг, нека буде за опште потребе града, за куће и чистину око града. Нека град буде у средини ¹⁶ и нека има ове мере: северна страна четири хиљаде пет стотина лаката^[h], јужна страна четири хиљаде пет стотина лаката, источна страна четири хиљаде пет стотина лаката и западна страна четири хиљаде пет стотина лаката. ¹⁷ Нека чистина око града буде две стотине педесет лаката^[i] широка на све четири стране. ¹⁸ Оно што преостане од тога, што се граничи са светим делом и протеже се уз њега, биће десет хиљада лаката на источној страни и десет хиљада лаката на западној страни. Род са те земље нека буде за оне који опслужују град. ¹⁹ Они који опслужују град и обрађују ту земљу нека буду из свих Израелових племена. ²⁰ Цео тај део нека буде четвороугао, двадесет пет хиљада лаката са двадесет пет хиљада лаката. Као посебан дар издвојићете свети део заједно са градским поседом.

²¹ »Оно што преостане са обе стране подручја које чине свети део и градски посед нека припадне владару. Владарев посед ће се протезати источно од двадесет пет хиљада лаката светог дела до источне границе и западно од двадесет пет хиљада лаката до западне границе. Оба ова подручја која иду напоредо с племенским деловима нека припадну владару, а свети део с храмским светилиштем нека буде у средини. ²² Тако ће посед Левитâ и градски посед бити у средини подручја које припада владару, а владарево подручје биће између граница Јуде и граница Венијамина.«

Земља за преостала племена

²³ »Што се тиче осталих племена, Венијамин ће имати део од истока до запада.

²⁴ »Симеон ће имати део уз Венијаминово подручје, од истока до запада.

²⁵ »Исахар ће имати део уз Симеоново подручје, од истока до запада.

²⁶ »Завулон ће имати део уз Исахарово подручје, од истока до запада.

²⁷ »Гад ће имати део уз Завулоново подручје, од истока до запада.

²⁸ »Јужна граница Гада ићи ће јужно од Тамара до водâ Мерива-Кадеша, а онда дуж Египатског потока до Великог мора^[j].

²⁹ »То је земља коју ћете доделити у наследство Израеловим племенима и то ће бити њихови делови«, говори Господ ГОСПОД.

Капије Јерусалима

³⁰ »Ово ће бити градски излази:

»Почев од северне стране, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, ³¹ капије града добиће имена по Израеловим племенима.

»Три капије на северној страни биће Рувимова капија, Јудина капија и Левијева капија.

³² »На источној страни, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, биће три капије: Јосифова капија, Венијаминова капија и Данова капија.

³³ »На јужној страни, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, биће три капије: Симеонова капија, Исахарова капија и Завулонова капија.

³⁴ »На западној страни, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, биће три капије: Гадова капија, Асирова капија и Нефталимова капија.

³⁵ »Укупна дужина зида око града биће осамнаест хиљада лаката^[k].

»А име града од тог времена надаље биће: Тамо је ГОСПОД.«

3 Видите колику љубав нам је Отац даровао: да се зовемо Божија деца! А то и јесмо. Свет нас не познаје зато што није упознао њега. ² Драги моји, сада смо Божија деца, а још се није показало шта ћемо бити. Али знамо да ћемо, када се он појави, бити слични њему, јер ћемо га видети онаквог какав јесте. ³ И ко год полаже ову наду у њега, чисти се као што је и он чист.

⁴ Ко год чини грех, чини безакоње, јер грех је безакоње. ⁵ А ви знате да се он појавио да уклони грехе и да у њему нема греха. ⁶ Ко год живи у њему, више не греши. А ко греши, није га видео ни упознао.

⁷ Дечице, нека вас нико не доводи у заблуду. Ко чини оно што је праведно, праведан је као што је он праведан. ⁸ Ко чини грех, припада ђаволу, јер ђаво греши од почетка. Зато се појавио Син Божији – да разори ђавоља дела. ⁹ Ко год је рођен од Бога, не чини грех, јер Божије семе живи у њему; он не може да греши, јер је рођен од Бога. ¹⁰ По овоме се распознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини оно што је праведно и ко не воли свога брата, не припада Богу.

Волите један другога

¹¹ Ово је порука коју сте чули од почетка: да волимо један другога. ¹² Не будите као Каин, који је припадао Зломе и убио свога брата. А зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна. ¹³ Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. ¹⁴ Ми знамо да смо из смрти прешли у живот, јер волимо браћу. Ко не воли, остаје у смрти. ¹⁵ Ко год мрзи свога брата, убица је, а знате да ниједан убица нема у себи трајног, вечног живота.

¹⁶ По овоме знамо шта је љубав: он је за нас положио свој живот. Стога смо и ми дужни да свој живот положимо за браћу. ¹⁷ Ко има добра овога света и гледа свога брата како оскудева, па се на њега не сажали, како може Божија љубав да остане у њему? ¹⁸ Дечице, не волимо речју и језиком, него делима и истином. ¹⁹ По томе ћемо знати да припадамо истини и умирити своју савест^[a] пред њим ²⁰ кад год нас савест осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и све зна.

²¹ Драги моји, ако нас савест не осуђује, имамо поуздање пред Богом ²² и добијамо од њега оно што замолимо, јер се држимо његових заповести и чинимо оно што је њему мило. ²³ А ово је његова заповест: да верујемо у име његовог Сина Исуса Христа и да волимо један другога као што нам је заповедио. ²⁴ Ко се држи његових заповести, у њему живи и он у њему. А по овоме знамо да он живи у нама: по Духу кога нам је дао.