Old/New Testament

Језекиљ постављен за осматрача

(Јез 3,16-21)

33 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, реци својим сународницима: ‚Када доведем мач на неку земљу, а народ те земље изабере једнога од својих људи и постави га за свога осматрача, ³ и он види мач где долази на земљу, па дуне у овнујски рог да упозори народ, ⁴ тада, ко чује рог а оглуши се на опомену, и мач дође и узме му живот, сам ће бити крив за своју смрт. ⁵ Зато што је чуо звук трубе а није примио опомену, сам ће бити крив за своју смрт. Да се није оглушио на опомену, спасао би се. ⁶ Али, ако осматрач види мач где долази, а не дуне у овнујски рог да опомене народ и мач дође и узме живот некоме међу народом, тај ће погинути због свога греха, али ја ћу осматрача сматрати одговорним за његову смрт.‘

⁷ »Сине човечији, тебе сам поставио за осматрача израелском народу. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. ⁸ Када кажем опакоме: ‚Опаки, умрећеш‘, а ти не проговориш да га одвратиш од његовог начина живота, он ће умрети због свога греха, али ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. ⁹ Али, ако опоменеш опакога да се одврати од свога начина живота, а он то не учини, умреће због свога греха, а ти ћеш се спасти.

¹⁰ »Сине човечији, реци израелском народу: ‚Ви овако говорите: »Наши преступи и греси нас притискају и због њих ископнесмо. Па како онда можемо да живимо?«‘ ¹¹ Реци им: ‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, није ми мила смрт опаких, него ми је мило да се одврате од свога начина живота и да живе. Одвратите се! Одвратите се од свога злог начина живота! Зашто да умрете, израелски народе?‘ ¹² Зато, сине човечији, реци својим сународницима: ‚Праведност неће спасти праведника када учини преступ, а опакост неће опакога навести да падне када се одврати од ње. Праведник, ако згреши, неће остати у животу због своје раније праведности.‘

¹³ »Ако кажем праведнику да ће живети, а он, уздајући се у своју праведност, почини зло, неће му се рачунати ниједно праведно дело које је учинио – умреће због зла које је починио. ¹⁴ А ако кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, и он се тада одврати од свога греха и почне да чини оно што је право и праведно – ¹⁵ ако врати оно што је узео као залог за позајмицу и плати оно што је опљачкао, ако живи по уредбама које доносе живот и не чини зло – живеће, неће умрети. ¹⁶ Неће му се рачунати за зло ниједан грех који је починио. Чинио је оно што је право и праведно, и живеће.

¹⁷ »А твоји сународници говоре: ‚То што Господ чини није правично.‘ Није правично то што они чине! ¹⁸ Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини зло, умреће због тога. ¹⁹ А ако се опаки одврати од своје опакости и чини оно што је право и праведно, због тога ће живети. ²⁰ А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘ Али ја ћу, израелски народе, судити сваком од вас према ономе што чини.«

Објашњење пада Јерусалима

²¹ Петога дана десетог месеца дванаесте године нашег изгнанства, дође ми један бегунац из Јерусалима и рече: »Град је пао!«

²² А вече пре него што ће тај човек доћи, рука ГОСПОДЊА била је на мени и он ми је отворио уста пре него што је човек дошао мени следећег јутра. Тако су ми се уста отворила и више нисам био нем.

²³ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ²⁴ »Сине човечији, они који живе у оним развалинама у земљи Израеловој говоре: ‚Авраам је био само један, а ипак је добио у посед целу земљу. А нас је много – значи земља је дата нама у посед.‘ ²⁵ Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Једете месо у ком још има крви, славите идоле^[a] и проливате крв – па зар треба да поседујете земљу? ²⁶ Ослањате се на свој мач, чините гнусобе и сваки од вас обешчашћује жену свога ближњега – па зар треба да поседујете земљу?‘

²⁷ »Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тако ми живота, они који су остали у развалинама, пашће од мача, оне који су на отвореном, даћу дивљим животињама да их прождру, а они у високим утврђењима и пећинама умреће од помора. ²⁸ Учинићу од земље голу пустош. Доћи ће крај снази којом се дичила, а горе Израелове ће опустети, па нико више неће преко њих прелазити. ²⁹ Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када од земље учиним голу пустош због свих гнусоба које су чинили.‘

³⁰ »А о теби, сине човечији, твоји сународници причају међу собом уза зидове и на кућним вратима, говорећи један другом: ‚Дођи да чујеш реч која долази од ГОСПОДА.‘ ³¹ Мој народ ти долази, као што обично чини, и седа пред тебе да слуша твоје речи, али их не извршава. Похотне речи су им на уснама, а срце им жуди за непоштеним добитком. ³² Ти си за њих као неко ко умилним гласом пева љубавне песме и лепо свира, јер они слушају твоје речи, али их не извршавају.

³³ »Али, када се све ово обистини – а обистиниће се – тада ће знати да је међу њима био пророк.«

Пастири и овце

34 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, пророкуј против пастирâ Израелових, пророкуј и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тешко пастирима Израеловим, који се старају само о себи! Зар пастири не треба да напасају стадо? ³ Једете лој, облачите се у вуну и кољете најбоље овце, а не напасате стадо. ⁴ Нисте крепили слабе, ни лечили болесне, ни превијали рањене. Нисте враћали залутале ни тражили изгубљене. Владали сте над њима грубо и сурово. ⁵ Тако су се овце распршиле, јер није било пастира. А када су се распршиле, постале су храна свим дивљим животињама. ⁶ Моје овце су лутале по свим горама и високим брдима, распршиле се по целој земљи, и нико није питао за њих ни тражио их.

⁷ »‚Зато, пастири, чујте реч ГОСПОДЊУ: ⁸ Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, зато што моје стадо нема пастира, па је стога постало плен и храна свим дивљим животињама, и зато што моји пастири нису тражили моје стадо, него су се старали о себи, а не о мом стаду, ⁹ зато, пастири, чујте реч ГОСПОДЊУ: ¹⁰ Овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против пастирâ. Сматраћу их одговорнима за моје стадо. Нећу им више дати да напасају стадо ни да се од њега хране. Избавићу своје стадо из њихових уста, и оно им више неће бити храна.

¹¹ »‚Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Ево, сâм ћу потражити овце и старати се за њих. ¹² Као што се пастир стара о свом расутом стаду када је с њим, тако ћу се ја старати о својим овцама. Избавићу их са свих места по којима су се расуле оног облачног и мрачног дана. ¹³ Извешћу их из народâ и сабрати их из земаља, и довешћу их у њихову земљу. Напасаћу их по горама Израеловим, по клисурама и по свим насељима у земљи. ¹⁴ Напасаћу их на добрим пашњацима, а горски висови Израелови биће им тор. Тамо ће пландовати у добром тору и пáсти на сочним пашњацима на горама Израеловим. ¹⁵ Сâм ћу напасати своје овце и давати им да пландују, говори Господ ГОСПОД. ¹⁶ Тражићу изгубљене и враћати залутале. Повијаћу рањене и крепити слабе, али оне ухрањене и јаке уништићу. Бићу праведан пастир стаду.

¹⁷ »‚А ви, стадо моје, овако каже Господ ГОСПОД: Бићу судија између овце и овце, између овнова и јараца. ¹⁸ Зар некима није доста што пасу на добром делу пашњака, него и остатак пашњака изгазише ногама? Зар вам није доста што пијете бистру воду, него и ону преосталу замутисте ногама? ¹⁹ Морају ли моје остале овце да пасу оно што сте ви изгазиле ногама и да пију оно што сте замутиле ногама?

²⁰ »‚Зато им овако каже Господ ГОСПОД: Ево, сâм ја ћу судити између дебеле овце и мршаве овце. ²¹ Зато што сте све слабе овце гурале боковима и плећима и ударале их својим роговима док их нисте отерале, ²² спашћу своје овце, и оне више неће бити плен. Ја ћу судити између овце и овце. ²³ Поставићу над њима једног пастира, мога слугу Давида, и он ће их напасати – он ће их напасати и бити њихов пастир. ²⁴ Ја, ГОСПОД, бићу њихов Бог, а мој слуга Давид биће владар међу њима. Ја, ГОСПОД, говорио сам.

²⁵ »‚Склопићу с њима савез мира и уклонити дивље животиње из земље, па ће спокојно живети у пустињи и спавати по шумама. ²⁶ Благословићу и њих и места која окружују моје брдо^[b]. Слаћу им кишу у право време – кишу благослова. ²⁷ Дрвеће ће доносити плодове, а земља давати свој род. Народ ће живети спокојно у својој земљи и знати да сам ја ГОСПОД када поломим шипке јарма који носе и избавим их из руку оних који су их подјармили. ²⁸ Они више неће бити плен народима, нити ће их прождирати дивље животиње. Живеће спокојно и нико их више неће плашити. ²⁹ Даћу им плодне њиве, и више их неће морити глад у земљи. Народи их више неће вређати. ³⁰ Тада ће знати да сам ја, ГОСПОД, њихов Бог, с њима, и да су они, израелски народ, мој народ, говори Господ ГОСПОД. ³¹ Ви, моје овце, овце с мога пашњака, ви сте мој народ, а ја сам ваш Бог, говори Господ ГОСПОД.‘«

Напасање Божијег стада

5 Молим старешине међу вама, ја, који сам и сâм старешина, сведок Христових страдања и онај који ће имати удела у слави која ће се открити: ² напасајте Божије стадо које вам је поверено. Надгледајте га не зато што морате, него драговољно – како Бог хоће; не ради прљавог добитка, него с преданошћу; ³ не као господари над онима који су вам поверени, него као узори стаду. ⁴ А када се појави Врховни пастир, примићете венац славе, који не вене.

⁵ Тако и ви, младићи, потчињавајте се старешинама. А сви се један према другом опашите понизношћу. Јер:

⁶ Понизите се, дакле, под моћном Божијом руком, да вас узвиси када дође време. ⁷ Сву своју бригу пребаците на њега, јер он се брине о вама.

⁸ Будите трезвени, будно пазите. Ваш противник, ђаво, као лав који риче иде унаоколо тражећи кога да прождре. ⁹ Успротивите му се, чврсти у вери, знајући да иста оваква страдања сналазе вашу браћу по свету. ¹⁰ А Бог сваке милости, који вас је позвао у своју вечну славу у Христу, окрепиће вас после вашег кратког страдања и учинити вас чврстима, јакима и постојанима. ¹¹ Њему моћ довека. Амин.

Завршни поздрави

¹² Уз помоћ Силвана, кога сматрам верним братом, написао сам вам укратко, бодрећи вас и сведочећи да је ово истинска Божија милост. Чврсто стојте у њој.

¹³ Поздравља вас с вама изабрана црква у Вавилону и мој син Марко. ¹⁴ Један другога поздравите пољупцем љубави.

Мир свима вама који сте у Христу.