Old/New Testament
Тужбалица за Египтом и његовим савезницима
30 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Закукајте: »Авај! Онај дан долази!«
3 Јер, близу је тај дан, Дан ГОСПОДЊИ је близу:
дан облачан, време невоље за народе.
4 »‚Мач ће доћи на Египат и тескоба ће обузети Куш. Када побијени у Египту попадају, све мноштво његовог народа биће одведено, а темељи разрушени. 5 Куш и Пут, Луд и сва Арабија, Либија и народ земље Савеза пашће од мача заједно с Египтом.
6 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Пашће они који се ослањају на Египат и попустити снага којом се дичио. Од Мигдола до Асуана падаће од мача по њему, говори Господ ГОСПОД.
7 »‚Египат ће бити највећа пустош међу опустошеним земљама, а његови градови међу разореним градовима. 8 Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када запалим ватру у Египту и скршим све његове помагаче.
9 »‚Тога дана гласници ће ићи од мене лађама да престраве Куш у његовој безбрижности. Тескоба ће обузети Кушане на дан Египтове невоље. А, ево, тај дан долази.
10 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Уништићу египатско богатство руком Навуходоносора, цара Вавилона. 11 Он и његова војска – најбезочнији међу народима – биће доведени онамо да униште земљу. Исукаће мачеве на Египат и испунити земљу побијенима. 12 Исушићу Нил и продати земљу зликовцима. Руком странаца опустошићу земљу и све у њој. Ја, ГОСПОД, говорио сам.
13 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Затрћу идоле и искоренити ликове из Мемфиса[a]. Неће више бити владара у Египту, а ја ћу посејати страх по целој земљи. 14 Опустошићу Горњи Египат, запалити огањ у Цоану и извршити казну на Теби[b]. 15 Излићу своју срџбу на Пелусијум[c], тврђаву Египта, и уништити Тебино богатство. 16 Запалићу огањ у Египту. Пелусијум ће се превијати од бола, Теба ће бити пробијена, а Мемфис ће се с душманима суочавати дању. 17 Младићи из Хелиополиса[d] и Бубастиса[e] пашће од мача, а остали ће бити одведени у сужањство. 18 Црн ће бити дан у Тахпанхесу када сломим египатски јарам – тада ће бити крај снази којом се дичио. Прекриће га облаци, а житељи његових села биће одведени у сужањство. 19 Тако ћу извршити казну над Египтом, и знаће да сам ја ГОСПОД.‘«
20 Седмога дана првог месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 21 »Сине човечији, сломио сам руку фараону, цару Египта, и ено, нису му је повили да зацели, ни ставили му удлаге да ојача толико да држи мач. 22 Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против фараона, цара Египта. Сломићу му обе руке, и ону здраву и ону већ сломљену, да му мач испадне из руке. 23 Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама. 24 Ојачаћу руке цара Вавилона и ставити му свој мач у руку. А фараонове руке ћу поломити и он ће стењати пред царем као да је смртно рањен. 25 Ојачаћу руке цара Вавилона, а руке фараонове ће омлитавити. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када ставим свој мач у руку цару Вавилона и он њиме узмахне над Египтом. 26 Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«
Прича о либанском кедру
31 Првога дана трећег месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, реци фараону, цару Египта, и мноштву његовог народа:
»‚Ко је као ти по величанствености?
3 Погледај Асирију:
некада је била кедар либански,
с красним гранама што засењиваху шуму,
високог дебла с врхом до облака.
4 Воде га отхранише,
подземне реке учинише високим:
напајале су место на ком је израстао
и своје рукавце шириле до сваког дрвета.
5 Тако он надвиси све дрвеће.
Стубови му се намножише
и гране издужише од обиља воде.
6 Све птице су се гнездиле међу његовим стубовима,
све дивље животиње котиле под његовим гранама,
сви велики народи живели у хладу његовом.
7 Био је величанствен у својој лепоти,
са својим дугим стубовима,
јер му је корење сезало до великих вода.
8 Кедрови у Божијем врту нису му били равни,
борови се нису могли мерити са његовим стубовима
ни платане с његовим гранама –
ниједно дрво у Божијем врту
није му било равно по лепоти.
9 Ја сам га учинио лепим и тако гранатим,
и све дрвеће у Едену, Божијем врту, завидело му је.
10 »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што се тако високо издигао, пружајући врх до облакâ, и зато што се узохолио због своје висине, 11 предао сам га у руке владару над народима, да с њим поступи према његовој опакости. Одбацио сам га, 12 и странци, најбезочнији од народâ, посекоше га и оставише. Стубови му попадаше по горама и свим долинама, гране му се поломише по свим клисурама у земљи. И сви народи на земљи изађоше из његовог хлада и оставише га. 13 Све птице слетеше на пало дрво и све дивље животиње завукоше се међу његове гране. 14 Зато нека се друго дрвеће крај водâ никада не издиже високо, пружајући врх до облакâ. Нека ниједно друго дрво тако добро напајано водом никада не досегне такву висину. Јер, све такво дрвеће одређено је за смрт, за Подземље, међу смртним људима, са онима који силазе у гробну јаму.
15 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када је дрво оборено у Шеол, у знак жалости затворио сам подземне реке и зауставио њихове рукавце, и њихове обилне воде престале су да теку. Због њега заогрнух Либан црнином, и све дрвеће се осуши. 16 Када сам га оборио у Шеол са онима који силазе у гробну јаму, на звук његовог пада народи задрхташе. Тада се све еденско дрвеће, најбоље и најлепше са Либана, све дрвеће које је било добро наводњено, утеши у Подземљу. 17 Они који су живели у његовој сенци, његови савезници међу народима, и они сиђоше у Шеол с њим и придружише се погинулима од мача.
18 »‚Које од еденског дрвећа може да се пореди с тобом у сјају и величанствености? А ипак ћеш и ти бити с њима оборено у Подземље и лећи међу необрезане, оне који су погинули од мача.
»‚То је фараон и све мноштво његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«
Тужбалица за фараоном
32 Првога дана дванаестог месеца дванаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, запевај тужбалицу за фараоном, царем Египта, и реци му:
»‚Ти си као лав међу народима.
Ти си као крокодил,
који пљуска по својим рекама,
ногама бућка воду и замућује реке.
3 »‚Овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Ево, разапећу своју мрежу над тобом
када се окупе многи народи,
и они ће те извући мојом мрежом.
4 Бацићу те на земљу
и треснути те о ледину.
Пустићу све птице да слете на тебе
и све звери нахранити тобом.
5 Развући ћу твоје месо по горама
и напунити долине твојом стрвином.
6 Источићу ти крв на земљу и њоме натопити горе
и клисуре ће се њоме испунити.
7 А када ти угасим живот,
прекрићу небеса и затамнити им звезде.
Сунце ћу заклонити облаком,
а месец неће одавати светлост.
8 Затамнићу над тобом
сва блистава светла на небесима
и тамом ти прекрити земљу,
говори Господ ГОСПОД.
9 »‚Многи народи ће се узнемирити када објавим твоје уништење међу народима, у земљама за које ниси ни знао. 10 Многи народи ће бити згрожени оним што те снашло, а њихови ће цареви дрхтати од ужаса када узмахнем својим мачем пред њима. На дан твога пада сваки ће од њих стрепети за свој живот.
11 »‚Јер овако каже Господ ГОСПОД: Мач вавилонског цара доћи ће на тебе. 12 Учинићу да мноштво твога народа падне од мача ратникâ из најбезочнијих народа. Они ће скршити охолост Египта и затрти све мноштво његовог народа. 13 Затрћу сву његову стоку поред обилних вода, које више неће узбуркати човечија нога ни узмутити папак говечета. 14 Тада ћу пустити да му се воде смире и учинити да његове реке теку попут уља, говори Господ ГОСПОД.
15 »‚Када опустошим Египат и оголим земљу од свега што је на њој, када побијем све који тамо живе, тада ће знати да сам ја ГОСПОД. 16 Ово је тужбалица која ће се певати за њим. Певаће је кћери разних народа. Певаће је за Египтом и свим мноштвом његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«
17 Петнаестога дана … месеца[f] дванаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 18 »Сине човечији, закукај за мноштвом египатског народа и пошаљи га у Подземље заједно с кћерима моћних народа, с онима који силазе у гробну јаму. 19 Реци им ‚Зар сте у већој милости од других? Сиђите и лезите међу необрезане.‘ 20 Они ће пасти међу оне који су погинули од мача. Мач је исукан. Нека Египат буде одвучен са свим мноштвом свога народа. 21 Из средишта Шеола највећи ратници говоре о Египту и његовим савезницима: ‚Сишли су овамо и леже с необрезанима, с онима који су побијени мачем.‘
22 »Тамо је Асирија, окружена гробовима свих својих побијених, који су пали од мача. 23 Гробови су им у најдубљем делу јаме и окружују њен гроб. Сви који су ширили ужас у земљи живих, побијени су, пали од мача.
24 »Елам је тамо и све мноштво његовог народа око његовог гроба. Сви су они погинули, пали од мача. Сви који су у земљи живих ширили ужас, сишли су у Подземље, необрезани, и носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму. 25 Постеља му је размештена међу побијенима, са свим мноштвом његовог народа око његовог гроба. Сви су они необрезани, погинули од мача. Зато што су ширили ужас у земљи живих, носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму и положени су међу погинуле.
26 »Тамо су Мешех и Тувал, са свим мноштвом свога народа око својих гробова. Сви су они необрезани, погинули од мача, јер су ширили ужас у земљи живих. 27 Не леже с осталим необрезаним ратницима који су пали, који су сишли у гробну јаму са својим оружјем, чији су мачеви стављени под њихове главе, а штитови преко костију. Ови ратници су ширили ужас у земљи живих.
28 »И ти ћеш, фараоне, бити скршен и лећи међу необрезане, с онима који су погинули од мача.
29 »Тамо је Едом, његови цареви и сви поглавари. Упркос њиховој моћи, положени су с онима који су погинули од мача. Леже с необрезанима, с онима који силазе у гробну јаму.
30 »Тамо су сви кнежеви севера и сви Сидонци. Изазивали су ужас својом моћи, а сишли су у срамоти с онима који су побијени. Леже необрезани с онима који су погинули од мача и носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму.
31 »Када их види фараон са свом својом војском, утешиће се због свега мноштва свога народа које је погинуло од мача, говори Господ ГОСПОД. 32 Дао сам му да шири ужас у земљи живих, али он и све мноштво његовог народа биће положени међу необрезане, с онима који су погинули од мача, говори Господ ГОСПОД.«
Живети за Бога
4 Пошто је, дакле, Христос страдао у телу, и ви се наоружајте том истом мишљу. Јер, ко је страдао у телу, престао је да греши, 2 па остатак свог земаљског живота више не живи по људским пожудама, него по Божијој вољи. 3 Доста је, наиме, што сте у прошлости извршавали вољу незнабожаца тако што сте живели у разузданостима, пожудама, пијанчењима, теревенкама, банчењима и гнусном идолопоклонству. 4 Они се чуде што се заједно с њима не сливате у исту поплаву раскалашности, па вас обасипају погрдама. 5 Они ће полагати рачун Ономе који је спреман да суди живима и мртвима. 6 Јер, зато је и мртвима објављено еванђеље, да у погледу тела буду осуђени по људским мерилима, а да у погледу духа живе по Божијим.
7 Приближио се крај свега. Стога будите разборити и трезвени, да можете да се молите. 8 Пре свега, истрајно волите један другога, јер љубав покрива мноштво греха. 9 Гостољубиво примајте један другога, без гунђања. 10 Служите један другом у складу с милосним даром који је сваки од вас добио, као добри управитељи разнолике Божије милости. 11 Ако неко говори, нека то чини као да говори Божије речи; ако неко служи, нека то чини снагом коју даје Бог, да се Бог у свему прослави кроз Исуса Христа. Њему слава и моћ довека. Амин.
Страдање хришћана
12 Не чудите се, драги моји, пожару који букти међу вама да вас искуша, као да вам се догађа нешто необично. 13 Него, радујте се што имате удела у Христовим страдањима, да бисте се и приликом откривења његове славе радовали и клицали. 14 Благо вама ако вас вређају због Христовог имена, јер на вама почива Дух славе, Божији Дух. 15 Нека нико од вас не страда као убица, крадљивац или какав други злочинац, па чак ни као наметљивац. 16 А ако страда као хришћанин, нека се не стиди, него нека прослави Бога тим именом. 17 Јер, време је да Суд почне од Божијег дома. Па, ако прво од нас почиње, како ли ће завршити они који се не покоравају Божијем еванђељу? 18 И:
»Ако се праведник једва спасава,
где да се појаве безбожник и грешник?«(A)
19 Нека стога они који страдају по Божијој вољи повере своју душу верном Створитељу чинећи добро.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International