Old/New Testament

Израелова бунтовничка природа

20 Десетога дана петог месеца седме године, неки од Израелових старешина дођоше да упитају ГОСПОДА за савет и седоше пред мене.

² Тада ми дође реч ГОСПОДЊА: ³ »Сине човечији, реци старешинама Израеловим: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Јесте ли то дошли да ме питате за савет? Тако ми живота, нећу вам дати да ме питате, говори Господ ГОСПОД.‘

⁴ »Суди им, сине човечији, суди им! Обзнани им гнусобе њихових очева ⁵ и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када сам изабрао Израел, заклео сам се, дигнуте руке, потомцима Јаковљеве породице и објавио им се у Египту. Дигнуте руке, рекао сам им: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог«. ⁶ Тога дана сам им се заклео да ћу их из Египта извести у земљу коју сам за њих одабрао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља. ⁷ И рекао сам им: »Нека сваки од вас одбаци гадне идоле које слави^[a]. Не каљајте се египатским идолима. Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог.«

⁸ »‚Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Нису одбацили гадне идоле које су славили^[b] и нису оставили египатске идоле. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у Египту. ⁹ Али, ради свога Имена, да се не каља пред народима међу којима су живели и пред чијим очима сам се објавио Израелцима изводећи их из Египта, ¹⁰ извео сам их из Египта и довео у пустињу. ¹¹ Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје законе, јер човек који их извршава од њих ће живети^[c]. ¹² Дао сам им и своје суботе, да буду знак између мене и њих, да знају да их ја, ГОСПОД, чиним светима.

¹³ »‚Али израелски народ побунио се против мене у пустињи. Нису живели по мојим уредбама, већ су одбацили моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и сасвим су оскврнавили моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и затрти их у пустињи. ¹⁴ Али нисам то учинио, ради свога Имена, да се не скврнави пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. ¹⁵ И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да их нећу одвести у земљу коју сам им дао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља, ¹⁶ јер су одбацили моје законе и нису живели по мојим уредбама и јер су оскврнавили моје суботе, пошто их је срце вукло њиховим идолима. ¹⁷ Ипак сам се сажалио на њих, па их нисам уништио и затро у пустињи, ¹⁸ него сам рекао њиховој деци у пустињи: »Немојте да живите по уредбама својих очева, не држите се њихових закона и не каљајте се њиховим идолима. ¹⁹ Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог. Живите по мојим уредбама и помно извршавајте моје законе. ²⁰ Држите суботе светима, да буду знак између мене и вас. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, ваш Бог.«

²¹ »‚Али и њихова деца су се побунила против мене: Нису живела по мојим уредбама нити су помно извршавала моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и оскврнавила су моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у пустињи. ²² Али ја сам суспрегнуо руку и нисам то учинио, ради свога Имена, да се не каља пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. ²³ И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да ћу их расејати међу народима и распршити по земљама, ²⁴ јер нису извршавали моје законе, већ су одбацили моје уредбе и оскврнавили моје суботе и славили идоле својих очева. ²⁵ Зато сам их предао уредбама које нису добре и законима од којих се не живи. ²⁶ Учинио сам их нечистима њиховим даровима, њиховим приношењем на жртву све прворођенчади, да их испуним ужасом не би ли спознали да сам ја ГОСПОД.‘

²⁷ »Зато, сине човечији, реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Овако су и ваши праоци хулили на мене тако што су ми били неверни: ²⁸ Када сам их довео у земљу за коју сам се заклео да ћу им је дати, почели су да приносе своје клане жртве где год су видели који виши брежуљак или крошњато дрво. Тамо су приносили жртве које су ме изазивале на гнев, тамо су правили пријатан мирис и тамо су изливали своје жртве леванице. ²⁹ Тада сам их упитао: »Какве су то узвишице на које идете?«‘« (Тако се оне и дан-данас зову »узвишице«.)

Божији суд и опроштај

³⁰ »Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зар ћете се каљати како су то чинили ваши праоци и чинити блуд с њиховим одвратним идолима? ³¹ Јер, када приносите своје дарове, када жтрвујете своје синове у огњу, каљате се својим идолима до дана данашњег. Па зар да вам дам да ме питате за савет, израелски народе? Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећу вам дати да ме питате. ³² И неће се догодити оно што вам је на уму, оно што говорите: »Хоћемо да будемо као други народи, као људи у другим земљама, који служе дрвету и камену.«

³³ »‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, владаћу над вама моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. ³⁴ Извешћу вас из других народа и сабрати вас из земаља по којима сте расејани – моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. ³⁵ Довешћу вас у пустињу народâ и тамо вам судити, лицем у лице. ³⁶ Као што сам судио вашим праоцима у египатској пустињи, тако ћу судити и вама, говори Господ ГОСПОД. ³⁷ Провешћу вас испод своје шибе и постарати се да се чврсто држите Савеза. ³⁸ Очистићу вас од бунтовникâ и одметникâ. Иако ћу их извести из земље у којој живе, неће ући у земљу Израелову. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.

³⁹ »‚А ви, израелски народе, овако каже Господ ГОСПОД: само ви идите и служите својим идолима, сваки од вас, ако нећете да ме слушате. Али не скврнавите моје свето Име својим даровима и идолима. ⁴⁰ Јер, на мојој светој гори, на високој гори Израеловој, говори Господ ГОСПОД, тамо, у својој земљи, служиће ми сав израелски народ и тамо ћу их прихватити. Тамо ћу тражити ваше прилоге и ваше најбоље дарове, са свим вашим светињама. ⁴¹ Прихватићу вас као пријатан мирис када вас изведем из других народа и саберем вас из земаља по којима сте расејани, и међу вама ћу показати своју светост наочиглед другим народима. ⁴² И знаћете да сам ја ГОСПОД када вас доведем у земљу Израелову, земљу за коју сам се дигнуте руке заклео да ћу је дати вашим праоцима. ⁴³ Тамо ћете се сетити свог начина живота и свих дела којима сте се укаљали, и гнушаћете се себе због свих злодела која сте учинили. ⁴⁴ Знаћете да сам ја ГОСПОД када, ради свога Имена, према вама не поступим према вашем злом начину живота и вашим поквареним делима, израелски народе, говори Господ ГОСПОД.‘«

Огањ на југу

21 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, окрени лице према југу. Проповедај против југа и пророкуј против честарског краја Негева. ³ Реци честару негевском: ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ. Овако каже Господ ГОСПОД: Ево запалићу огањ у теби, и он ће ти прогутати све дрвеће, и оно зелено и оно суво. Пламтећи огањ неће се угасити и опрљиће свако лице од југа до севера. ⁴ Сви ће видети да сам га ја, ГОСПОД, запалио и да се не може угасити.‘«

⁵ Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Они већ говоре за мене: ‚Онај што прича у загонеткама.‘«

Божији мач

⁶ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ⁷ »Сине човечији, окрени лице према Јерусалиму и проповедај против светилишта. Пророкуј против земље Израелове ⁸ и реци јој: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево ме против тебе. Исукаћу мач из корица и уклонити из тебе и праведне и опаке. ⁹ Пошто ћу уклонити и праведне и опаке, исукаћу мач на свакога од југа до севера. ¹⁰ Тада ће сви људи знати да сам ја, ГОСПОД, исукао мач из корица и да га више нећу враћати у њих.‘

¹¹ »Зато јаучи, сине човечији! Јаучи као да су ти све кости поломљене, горко јаучи пред њима. ¹² А када те упитају: ‚Зашто јаучеш?‘ ти им реци: ‚Због вести која стиже. Свако срце ће се следити од страха и свака рука омлитавити. Сваки дух ће клонути и свако колено клецнути.‘ Ево долази и сигурно ће се збити, говори Господ ГОСПОД.«

¹³ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁴ »Сине човечији, пророкуј и кажи: ‚Овако каже ГОСПОД:

Мач вавилонског цара

²³ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ²⁴ »Сине човечији, означи два пута којима ће ићи мач вавилонског цара, а нека оба воде из исте земље. Стави путоказ тамо где се пут грана према граду. ²⁵ Један пут обележи за мач који ће кренути на Рабу Амонску, а други на Јуду и утврђени Јерусалим. ²⁶ Јер, вавилонски цар ће стати на распућу, на саставку двају путева, тражећи какав знак: гатаће помоћу стрела, питаће своје идоле, гледаће у јетру. ²⁷ Стрела у десној руци показаће му на Јерусалим, где ће поставити овнове и наредити покољ. Тамо ће се заорити бојни поклич, тамо ће поставити овнове према капијама, подићи насип и саградити опсадне куле. ²⁸ Они који су му се заклели на верност мислиће да је знак лажан, али он ће их подсетити на њихову кривицу и поробити их. ²⁹ Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што својом отвореном побуном подсећате на своју кривицу, откривајући своје грехе у свему што чините – зато што то чините, бићете поробљени.

³⁰ »‚А теби, погани и опаки владару Израелов, чији је дан дошао, дан коначне казне, ³¹ овако каже Господ ГОСПОД: Скини турбан, збаци круну. Неће више бити као што је било: ко је унижен, биће узвишен, а ко је узвишен, биће унижен. ³² У рушевину! У рушевину! У рушевину ћу га претворити! Али то неће бити док не дође онај који ће му судити – њему ћу га дати.‘

³³ »А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД о Амонцима и њиховим увредама:

Упозорење богаташима

5 Чујте сада ви, богаташи. Заплачите и закукајте због беде која ће вас снаћи! ² Иструну ваше богатство, а одећу вам изједоше мољци. ³ Зарђаше вам злато и сребро – њихова рђа ће сведочити против вас и прождрети вам тело као огањ. Згрнусте благо у последње дане. ⁴ Ево виче надница што сте је ускратили радницима који су пожњели ваше њиве и вика жетелаца допрла је до ушију Господа над војскама. ⁵ Живели сте на земљи раскошно и распусно; утовили сте се^[a] на дан клања. ⁶ Осудили сте и убили праведника; он вам се не противи.

Стрпљивост у невољама

⁷ Дакле, стрпљиво истрајте, браћо, до Господњег доласка. Ево и ратар ишчекује драгоцени род земље и стрпљиво чека док не добије рану и касну кишу^[b]. ⁸ И ви стрпљиво чекајте и учврстите своје срце, јер се приближио Господњи долазак. ⁹ Не гунђајте један против другога, браћо, да не будете осуђени. Ево Судија стоји на вратима!

¹⁰ За пример злопаћења и истрајности, браћо моја, узмите пророке, који су говорили у име Господа. ¹¹ Ето, оне који су истрајали, зовемо срећнима. Чули сте за Јовову истрајност и видели шта је на крају Господ учинио. Господ је пун самилости и милосрђа.

¹² А пре свега, браћо моја, не заклињите се ни небом, ни земљом, ни ма којом другом заклетвом. Нека ваше »да« буде »да«, а ваше »не« – »не«, да не будете осуђени.

Молитва вере

¹³ Ако се неко од вас злопати, нека се моли. Ако је неко радостан, нека пева хвалоспеве. ¹⁴ Ако је неко од вас болестан, нека позове к себи старешине цркве, а они нека се помоле над њим и помажу га уљем у име Господа, ¹⁵ и молитва вере излечиће болесника – Господ ће га подићи. Ако је згрешио, биће му опроштено. ¹⁶ Стога, признајте^[c] своје грехе један другом и молите се један за другога да будете излечени. Много може делотворна молитва праведника.

¹⁷ Илија је био човек као и ми. Свесрдно се помолио да не падне киша, и киша три и по године није пала на земљу. ¹⁸ А онда се опет помолио, и небо је дало кишу, а земља донела род.

¹⁹ Браћо моја, ако неко од вас одлута од истине, а неко га врати, ²⁰ знајте да ће га тај који га је вратио са странпутице спасти од смрти и покрити мноштво греха.