Old/New Testament

Свако одговара за свој грех

18 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »На шта то мислите када наводите ову пословицу о земљи Израел: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби‘? ³ Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећете више наводити ову пословицу у Израелу. ⁴ Јер, свака жива душа припада мени – како отац тако и син. Она душа која згреши, та ће умрети.

⁵ »Узмимо праведног човека, који чини оно што је право и праведно, ⁶ који не једе од жртава принетих по горама, нити слави идоле^[a] израелског народа. Он не обешчашћује жену свога ближњега, нити има полне односе са женом за време њене месечнице. ⁷ Никог не угњетава, а враћа оно што је узео као залог за позајмицу. Не пљачка, него даје хлеба гладноме и облачи голога. ⁸ Не зеленаши и не узима камату, одбија да чини неправду и правично пресуђује у споровима. ⁹ Живи по мојим уредбама и верно извршава моје законе. Тај човек је праведан и тај ће живети, говори Господ ГОСПОД.

¹⁰ »Узмимо да он има сина насилника, који пролива крв или чини нешто слично ¹¹ – иако његов отац ништа од тога није чинио – који једе од жртава принетих по горама, обешчашћује жену свога ближњега, ¹² угњетава сиромахе и убоге, пљачка, не враћа оно што је узео као залог, слави идоле, чини гнусобе, ¹³ зеленаши и узима камату. Хоће ли такав човек живети? Неће! Зато што је чинио све те гнусобе, умреће и сам ће бити крив за своју смрт.

¹⁴ »Узмимо сада да тај син има сина који види све грехе које чини његов отац. Али, иако их види, он сам не чини ништа од тога. ¹⁵ Не једе од жртава принетих по горама, не слави идоле израелског народа, не обешчашћује жену свога ближњега, ¹⁶ никога не угњетава и не тражи залог за позајмицу, не пљачка, даје хлеба гладноме и облачи голога, ¹⁷ одбија да чини неправду, не зеленаши и не узима камату, извршава моје законе и живи по мојим уредбама. Он неће умрети због греха свога оца – он ће живети. ¹⁸ Али његов отац ће умрети због свога греха, јер се бавио изнудом, пљачкао свога брата и чинио неправду међу својим народом.

¹⁹ »А ти опет питаш: ‚Зашто син не дели кривицу свога оца?‘ Пошто је син чинио оно што је право и праведно и помно извршавао све моје уредбе, живеће. ²⁰ Она душа која згреши јесте та која ће умрети. Син неће делити кривицу оца, нити ће отац делити кривицу сина. Праведност ће се рачунати праведноме, а опакост опакоме.

²¹ »Али, ако се опаки одврати од свих греха које је починио и држи се свих мојих уредби и чини оно што је право и праведно, живеће, неће умрети. ²² Ниједан преступ који је учинио неће му бити узет за зло. Живеће због праведних дела која је учинио. ²³ Зар је мени мило што ће опаки умрети, говори Господ ГОСПОД, а није ми мило да се он одврати од свог начина живота и да живи?

²⁴ »А ако се праведник одврати од своје праведности и почини грех и чини исте гнусобе као и опаки, хоће ли живети? Ниједно праведно дело које је учинио неће му се рачунати. Умреће због своје неверности и због греха који је починио.

²⁵ »А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘

»Чуј, израелски народе: Зар то што чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините? ²⁶ Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини грех, умреће због тога – умреће због греха који је починио. ²⁷ А ако се опак човек одврати од опаких дела која је чинио и чини што је право и праведно, спашће свој живот. ²⁸ Када увиди да греши и одврати се од свих преступа које је починио, живеће, неће умрети. ²⁹ А израелски народ каже: ‚То што Господ чини није правично.‘ Израелски народе, зар то што ја чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините?

³⁰ »Зато ћу вам судити, израелски народе, сваком од вас према оном што чини, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и ваш грех вам неће бити на пропаст. ³¹ Одбаците све преступе које сте починили и стекните ново срце и нов дух. Зашто да умрете, израелски народе? ³² Јер, мени није мила ничија смрт, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и живите!«

Тужбалица за Израеловим владарима

19 »А ти, сине човечији, запевај ову тужбалицу за Израеловим владарима. ² Реци:

Ето, то је та тужбалица и нека служи као тужбалица.«

Покоравање Богу

4 Откуд ратови и откуд борбе међу вама? Зар не долазе од ваших пожуда које војују у вашим удовима? ² Жудите а немате; убијате и завидите а не можете да остварите; борите се и ратујете. Немате, јер не молите. ³ Молите али не добијате, јер из рђавих побуда молите – да бисте то проћердали у својим насладама.

⁴ Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Стога, ко хоће да буде пријатељ свету, постаје Божији непријатељ. ⁵ Или можда мислите да Писмо узалуд каже да Бог љубоморно чезне за духом који је настанио у нама^[a]. ⁶ Али он нам дарује још већу милост. Зато каже:

⁷ Потчините се, дакле, Богу, а одуприте се ђаволу, па ће побећи од вас. ⁸ Приближите се Богу, па ће се и он приближити вама. Очистите руке, грешници, и освештајте срце, ви који се двоумите. ⁹ Јадикујте, тугујте и заплачите. Нека се ваш смех преокрене у тугу, а радост у жалост. ¹⁰ Будите понизни пред Господом, и он ће вас узвисити.

¹¹ Не говорите један против другога, браћо. Ко говори против свога брата, или свога брата осуђује, говори против Закона и осуђује Закон. А ако осуђујеш Закон, онда га не извршаваш, него си његов судија. ¹² Само је један Законодавац и Судија, Онај који може да спасе и да погуби. А ко си ти да осуђујеш свога ближњег?

Опомена против хвалисања

¹³ Чујте сада, ви који говорите: »Данас или сутра отпутоваћемо у тај и тај град, па ћемо тамо провести годину дана, трговати и зарадити.« ¹⁴ Па ви не знате ни шта ће бити сутра! Јер, шта је ваш живот? Ви сте измаглица која се начас појави, а онда ишчезне. ¹⁵ Уместо да говорите: »Ако Бог буде хтео, поживећемо и учинити ово или оно«, ¹⁶ ви се хвалишете и правите се важни. Свако такво хвалисање је зло. ¹⁷ Ко, дакле, зна како да чини добро, а не чини га, чини грех.