Old/New Testament

5 »А сада, сине човечији, узми оштар мач и њиме, као берберском бритвом, обриј косу и браду, па узми теразије и раздели косу. ² Када се заврше дани твоје опсаде, спали трећину косе на ватри усред града. Потом узми другу трећину и удри по њој мачем свуда око града, а трећу трећину распрши на све стране света^[a]. Јер, ја ћу их гонити исуканим мачем. ³ Али узми неколико власи косе и задени их у наборе на својој одећи. ⁴ Онда узми неколико ових власи и баци их у ватру и спали. Одатле ће се пожар проширити на сав израелски народ.

⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД: Ово је Јерусалим, који сам ја поставио у средиште народâ, са земљама свуда око њега. ⁶ Али у својој опакости он се побунио против мојих закона и уредби више него народи и земље око њега. Одбацио је моје законе и није живео по мојим уредбама.

⁷ »Зато овако каже Господ ГОСПОД: Непокорнији сте од народâ око вас. Не живите по мојим уредбама и не држите се мојих закона, па чак ни законâ народâ око вас. ⁸ Зато овако каже Господ ГОСПОД: Сâм ја сам против тебе, Јерусалиме, и извршићу казну над тобом наочиглед народима. ⁹ Због свих твојих гнусних идола, учинићу ти оно што још никад нисам учинио и што никад више нећу учинити. ¹⁰ Зато ће у теби очеви јести своју децу, а деца јести своје очеве. Извршићу казну над тобом, а све који преостану од тебе распршићу на све стране света. ¹¹ Стога, тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, пошто си укаљао моје светилиште свим својим гадостима и гнусобама, ускратићу ти своју наклоност. Нећу се на тебе сажалити, нити те поштедети. ¹² Трећина твога народа помреће од помора или страдати од глади у теби, трећина ће пасти од мача око тебе, а трећину ћу распршити на све стране света и гонити их исуканим мачем. ¹³ Тако ће се мој гнев искалити и моја срџба ће се смирити кад им се осветим. А кад искалим своју срџбу на њима, знаће да сам ја, ГОСПОД, говорио из жестоке љубоморе.

¹⁴ »Претворићу те у рушевину и ругло међу народима око тебе, у очима свих који туда прођу. ¹⁵ Бићеш предмет вређања и поруге, опомена и ужас народима око себе када извршим казну над тобом у јаросном гневу и срџби. Ја, ГОСПОД, рекох. ¹⁶ Када на тебе пошаљем своје смртоносне и разорне стреле глади, да те затру, твоју глад ћу учинити све већом и прекинути ти снабдевање хлебом. ¹⁷ Послаћу на тебе глад и дивље животиње, које ће ти побити децу. Помор и крвопролиће хараће по теби, а ја ћу на тебе довести мач. Ја, ГОСПОД, рекох.«

Пророштво против гора Израелових

6 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, окрени лице према горама Израеловим и пророкуј против њих. ³ Реци: ‚Горе Израелове, чујте реч Господа ГОСПОДА. Овако каже Господ ГОСПОД горама и брдима, клисурама и долинама: Ево, довешћу на вас мач и разорићу ваше узвишице. ⁴ Ваши жртвеници биће порушени и ваши кадиони жртвеници поразбијани, а ваше побијене бацићу пред ваше идоле. ⁵ Положићу мртва тела Израелаца пред њихове идоле и кости вам расејати око ваших жртвеника. ⁶ Где год живели, градови ће вам бити опустошени и ваше узвишице разорене, жртвеници ће вам опустети и бити разорени, ваши идоли биће разбијени и нестати, ваши кадиони жртвеници биће оборени – биће збрисано све што сте направили. ⁷ Ваш народ ће падати посечен међу вас, и ви ћете знати да сам ја ГОСПОД.

⁸ »‚Али неке ћу поштедети, јер неки од вас умаћи ће мачу када будете распршени по земљама и народима. ⁹ Тада ће ме се, међу народима којима буду одведени као сужњи, сетити они који умакну – како су ме жалостили својим прељубничким срцем, које се окренуло од мене, и очима, које су пожудно гледале за њиховим идолима. Гнушаће се самих себе због зла и свих гадости које су чинили. ¹⁰ И знаће да сам ја ГОСПОД: нисам упразно претио да ћу на њих свалити ту несрећу.

¹¹ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Пљесни рукама, трупни ногама и повичи »Авај!« због свих злих и гнусних дела израелског народа, јер ће пасти од мача, глади и помора. ¹² Ко буде далеко, умреће од помора, ко буде близу пашће од мача, а ко преживи и буде поштеђен, умреће од глади. Тако ћу искалити своју срџбу на њима. ¹³ И знаће да сам ја ГОСПОД када њихови побијени буду лежали међу идолима око њихових жртвеника, на сваком брду и на свим врховима гора, под сваким крошњатим дрветом и сваким лиснатим храстом – местима где су приносили пријатан мирис свим својим идолима. ¹⁴ Испружићу своју руку против њих и претворити им земљу у пустош, од пустиње до Дивле, где год живе. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«

Дошао је крај

7 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, овако каже Господ ГОСПОД земљи Израеловој: Крај! Крај је дошао на све четири стране земље. ³ Сада ти је дошао крај и ја ћу пустити свој гнев на тебе. Судићу ти према твом владању и вратити ти за све твоје гнусобе. ⁴ Нећу се сажалити над тобом ни поштедети те, него ћу ти вратити према твом начину живота и према гнусним идолима који су у теби. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.

⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД: Несрећа! Нечувена несрећа долази! ⁶ Дошао је крај! Дошао је крај! Дигао се на тебе! Дошао је! ⁷ Усуд ти је дошао, теби који живиш у земљи. Дошло ти је време, Онај дан ти се ближи. Пометња је у брдима, а не радост. ⁸ Ево, излићу своју срџбу на тебе и искалити свој гнев на теби. Судићу ти према твом начину живота и вратити ти за твоје гнусобе. ⁹ Нећу се сажалити на тебе ни поштедети те: вратићу ти према твом начину живота и твојим гнусобама. Тада ћеш знати да то ја, ГОСПОД, ударам.

¹⁰ »Ево, долази дан! Усуд проклија, шиба пропупе, бахатост процвета! ¹¹ Насиље израсте у шибу, да казни опакост. Нико од њих неће остати, нико од њиховог мноштва и ништа од њиховог богатства, ништа од вредности. ¹² Дошло је време, стигао је дан. Ко купује, нека се не радује, а ко продаје, нека се не жалости, јер срџба је на свем мноштву народа подједнако. ¹³ Продавац неће повратити земљу коју је продао за свога живота, јер виђење о мноштву народа неће бити опозвано. Због њихових греха ниједан од њих неће сачувати живот. ¹⁴ Дувају у трубе и спремају се, али ниједан неће поћи у бој, јер моја срџба је над свим мноштвом народа.

¹⁵ »Напољу мач, а унутра помор и глад. Ко је у пољу, погинуће од мача, а ко је у граду, прождреће га глад и помор. ¹⁶ Они који утекну, побећи ће у горе, где ће пиштати попут голубова из долине, свако због својих греха. ¹⁷ Свака рука ће омлитавити и свако колено клецати. ¹⁸ Обући ће се у кострет и заоденути се ужасом. На лицима ће им бити стид, а главе ће им бити обријане. ¹⁹ Своје сребро ће избацивати на улице, а злато ће им бити нечисто. Ни сребро ни злато неће их спасти у дан срџбе ГОСПОДЊЕ – неће им утолити глад ни напунити желудац. Јер, оно их је навело да посрну у грех. ²⁰ Узохолили су се због свог дивног накита и од њега правили своје гнусне идоле и огавне ликове. Зато ћу им га претворити у нечист. ²¹ Предаћу га у руке странцима као плен и опакима земље да га разграбе, и они ће га опоганити. ²² Окренућу лице од њих, и они ће оскврнавити и мој драгоцени Храм: разбојници ће ући у њега и оскврнавити га.

²³ »Припремите ланце, јер земља је препуна крвопролића и град препун насиља. ²⁴ Довешћу најгоре народе да им запоседну куће. Докрајчићу гордост насилникâ и њихова светилишта биће оскврнављена. ²⁵ Када дође ужас, тражиће мир, али мира неће бити. ²⁶ Долазиће несрећа за несрећом и једна рђава вест за другом. Узалуд ће тражити виђење од пророка, свештеник више неће имати поуку из Закона ни старешине савет. ²⁷ Цар ће бити у жалости, поглавара ће обузети очајање, а руке народа земље ће дрхтати. Поступићу с њима према њиховом начину живота и судити им по њиховим законима. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«

Господња стега

12 Пошто смо, дакле, окружени толиким облаком сведокâ, одбацимо сваки терет и грех који нас тако лако заплиће и истрајно трчимо трку која нам предстоји. ² Упримо поглед у Зачетника и Усавршитеља вере, Исуса, који је, уместо радости која је била пред њим, поднео крст, презревши његову срамоту, и сео с десне стране Божијег престола. ³ Размишљајте о њему, који је поднео толико супротстављање грешникâ, да не малакшете и не клонете духом.

⁴ Још се нисте до крви супротставили борећи се против греха ⁵ и заборавили сте опомену која вам је упућена као синовима:

⁷ Ако подносите стегу, Бог с вама поступа као са синовима. Јер, који је то син кога отац не васпитава стегом? ⁸ А ако нисте васпитани стегом, којој су сви били подвргнути, онда сте копилад, а не синови. ⁹ Па и наши очеви по телу васпитавали су нас стегом и ми смо их поштовали. Зар се онда нећемо много више потчинити Оцу духова и живети? ¹⁰ Наши очеви су нас једно кратко време васпитавали стегом како су они сматрали да треба, а он то чини за наше добро, да бисмо имали удела у његовој светости. ¹¹ Ниједна стега у први мах не изгледа пријатна, него болна, али касније даје плод мира и праведности онима који су њоме извежбани.

¹² Стога исправите клонуле руке и клецава колена. ¹³ Поравнајте стазе за своје ноге, да се хромо не ишчаши, него да се излечи.

Упозорење против одбацивања Бога

¹⁴ Трудите се да живите у миру са свима и у светости, без које нико неће видети Господа. ¹⁵ Добро пазите да неко не остане без Божије милости и да не израсте какав горак корен, па изазове невоље и затрује многе. ¹⁶ Пазите да нико не буде блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао право првородства. ¹⁷ Знате, наиме, да је касније, када је желео да наследи благослов, био одбијен, јер није могао да промени очеву одлуку^[a] иако је благослов тражио са сузама.

¹⁸ Јер, ви нисте пришли гори која се може дотаћи и која је зажарена од огња, ни тами, ни помрчини, ни олуји, ¹⁹ ни звуку трубе, ни гласу који је тако говорио речи да су они који су га чули молили да им више не говори, ²⁰ јер нису могли да поднесу заповест: »Ако и животиња дотакне гору, нека се каменује.«^{(B) 21} А призор је био толико страшан да је Мојсије рекао: »Страх ме је и дрхтим.«^(C)

²² Него, пришли сте Сионској гори и Граду Бога живога, небеском Јерусалиму, и хиљадама анђела на радосном скупу. ²³ Пришли сте Цркви прворођених, чија су имена записана на небесима, и Богу, Судији свих, и духовима савршених праведника, ²⁴ и Исусу, посреднику новог савеза, и крви шкропљења, која говори боље од Авељеве.

²⁵ Пазите да не одбијете Онога који говори. Јер, ако нису умакли они што су одбили да слушају онога који их је упозоравао на земљи, још мање ћемо умаћи ми ако се окренемо од Онога који говори са неба. ²⁶ Тада је његов глас уздрмао земљу, а сада је обећао: »Уздрмаћу још једном, не само земљу него и небо.«^{(D) 27} Ово »још једном« показује да ће нестати оно што се може уздрмати, то јест оно што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.

²⁸ Стога, пошто примамо Царство које се не може уздрмати, будимо захвални и служимо Богу како је њему мило, с поштовањем и страхом. ²⁹ Јер, »наш Бог је огањ који прождире«^(E).