Old/New Testament

3 Он ми рече: »Сине човечији, поједи ово што је пред тобом – поједи свитак – па иди и говори израелском народу.«

² Ја отворих уста, и он ми даде свитак да га поједем.

³ Онда ми рече: »Сине човечији, поједи овај свитак који ти дајем и напуни њиме желудац.«

И ја га поједох. У устима ми је био сладак као мед.

⁴ Потом ми рече: »Сине човечији, иди сада израелском народу и говори им моје речи. ⁵ Ниси послан народу неразумљива говора и тешка језика, већ израелском народу – ⁶ не многим народима неразумљива говора и тешка језика, чије речи не разумеш. А да те њима и пошаљем, они би те послушали. ⁷ Али израелски народ неће хтети да те послуша зато што неће да послуша мене, јер је сав израелски народ тврдоглав и тврдокоран. ⁸ Али, ево, ја ћу тебе учинити исто тако непопустљивим и тврдокорним као што су они. ⁹ Учинићу да ти чело буде попут најтврђег камена, тврђе од кремена. Не бој их се и не плаши их се иако су бунтован народ.« ¹⁰ И још ми рече: »Сине човечији, помно саслушај и прими к срцу све речи које ћу ти рећи. ¹¹ Иди сада својим сународницима у изгнанству и говори им. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ – послушали они или не послушали.«

¹² Тада ме Дух подиже, и ја зачух иза себе силну тутњаву – благословена била Слава ГОСПОДЊА у његовом Пребивалишту! – ¹³ и звук крила оних живих бића како се тару једно о друго, и звук точкова покрај њих, силну тутњаву. ¹⁴ Тада ме Дух подиже и однесе, и ја одох чемеран и гневна духа. А на мени је била снажна рука ГОСПОДЊА. ¹⁵ Стигох тако изгнаницима који су живели у Тел-Авиву близу реке Кевар, па сам седам дана провео међу њима као омамљен.

Језекиљ постављен за осматрача

(Јез 33,1-9)

¹⁶ Када је прошло седам дана, дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁷ »Сине човечији, поставио сам те за осматрача за израелски народ. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. ¹⁸ Када кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, а ти га не опоменеш и не говориш му да се одврати од свога злог начина живота да би спасао живот, он ће умрети због свога греха, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. ¹⁹ Али, ако опоменеш опакога, а он се не одврати од своје опакости и од свога злог начина живота, умреће због свога греха, али ти ћеш спасти свој живот.

²⁰ »Исто тако, када се праведан човек одврати од своје праведности и чини зло, а ја пред њега поставим камен спотицања, умреће. Пошто га ниси опоменуо, умреће због свога греха. Праведна дела која је учинио неће се памтити, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. ²¹ Али, ако опоменеш праведнога да не греши, и он престане да греши, живеће, јер је прихватио опомену, а ти ћеш спасти свој живот.«

²² Поново је тамо рука ГОСПОДЊА била на мени и он ми рече: »Устани и изађи у равницу, па ћу ти тамо говорити.«

²³ И ја устадох и изађох у равницу. А Слава ГОСПОДЊА стајала је тамо, као слава коју сам видео крај реке Кевар, и ја падох ничице. ²⁴ Тада Дух уђе у мене и диже ме на ноге, па ми је говорио.

Он рече: »Иди и затвори се у своју кућу, ²⁵ а они ће те, сине човечији, везати конопцима и тако спутати да нећеш моћи да изађеш међу људе. ²⁶ Учинићу да ти се језик залепи за непце, па ћеш замукнути и нећеш моћи да их прекореваш, иако су бунтован народ. ²⁷ Али, када ти ја будем говорио, отворићу ти уста и ти ћеш им рећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘ Ко хоће да слуша, нека слуша, а ко неће, нека не слуша. Јер, они су бунтован народ.«

Сликовита најава опсаде Јерусалима

4 »А сада, сине човечији, узми глинену таблицу, стави је пред себе и нацртај на њој град Јерусалим. ² Потом га опседни: подигни опсадну кулу наспрам њега, изгради насип, постави таборе и око њега размести овнове. ³ Онда узми гвоздени тигањ, постави га попут гвозденог зида између себе и града и окрени се лицем према њему. Град је под опсадом, а ти си тај који га опседа. То ће бити знак израелском народу. ⁴ Затим лези на свој леви бок и стави на себе грех израелског народа. Онолико дана колико будеш лежао на боку, толико ћеш носити њихов грех. ⁵ Одредио сам ти онолико дана колико је година њиховог греха: три стотине деведесет дана – толико ћеш носити грех израелског народа. ⁶ Када то завршиш, лези поново, овог пута на десни бок, па ћеш носити грех народа Јуде. Одредио сам ти четрдесет дана – по дан за сваку годину. ⁷ Лицем се окрени према опседнутом Јерусалиму, обнажи руку и пророкуј против њега. ⁸ Ја ћу те везати конопцима, да не можеш да се окрећеш с бока на бок док не завршиш дане своје опсаде.

⁹ »Узми пшенице и јечма, боба и сочива, проса и крупника, саспи све у једну чинију, па од тога умеси себи хлеб. Јешћеш га свих три стотине деведесет дана колико ћеш лежати на боку. ¹⁰ Одмери двадесет шекела^[a] хлеба по дану и једи га у одређено време. ¹¹ Одмери и једну шестину хина^[b] воде и пиј је у одређено време. ¹² Једи хлеб као што би јео јечмену погачу. Испеци га на људском измету, наочиглед људима.«

¹³ ГОСПОД још рече: »Тако ће израелски народ јести нечисту храну међу народима међу које ћу их отерати.«

¹⁴ Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Никада се нисам укаљао. Од детињства нисам јео ништа угинуло ни оно што је растргла звер, нити је нечисто месо ушло у моја уста.«

¹⁵ »Добро«, рече он, »пустићу те да испечеш хлеб на крављој балези место на људском измету.«

¹⁶ А онда ми рече: »Сине човечији, прекинућу снабдевање Јерусалима хлебом. Народ ће с тескобом јести хлеб на меру и са стрепњом пити воду на меру, ¹⁷ јер ће хлеба и воде понестати. Згражаваће се један над другим и ископнети због свога греха.

²⁰ Вером је Исаак за будућност благословио Јакова и Исава.

²¹ Вером је Јаков, на самрти, благословио оба Јосифова сина и поклонио се Богу ослоњен на врх свога штапа.

²² Вером је Јосиф, када му се примакао крај, поменуо излазак Израелаца из Египта и заповедио шта да учине с његовим костима.

²³ Вером су Мојсија, када се родио, његови родитељи крили три месеца, јер су видели да је дете мило и нису се уплашили цареве наредбе.

²⁴ Вером је Мојсије, када је одрастао, одбио да га зову сином фараонове кћери. ²⁵ Радије је изабрао да заједно с Божијим народом буде злостављан него да накратко ужива у греху. ²⁶ Немилост у коју је пао ради Христа сматрао је већим богатством од египатског блага, јер је свој поглед упро у награду. ²⁷ Вером је отишао из Египта не плашећи се царевог беса, јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа. ²⁸ Вером је прославио Пасху и извршио шкропљење крвљу, да Онај који убија прворођене не дотакне ниједног од Израелових.

²⁹ Вером су, као по сувој земљи, прешли Црвено море, а када су то покушали Египћани, подавили су се.

³⁰ Вером су пали и јерихонски зидови пошто је народ седам дана обилазио око њих.

³¹ Вером блудница Раава није погинула заједно с непокорнима, јер је лепо примила уходе.

³² И шта још да кажем? Немам времена да вам причам о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима, ³³ који су вером покорили царства, завели правду, добили обећано, затворили уста лавовима, ³⁴ угасили силу огња, избегли оштрицу мача, оснажили се у слабости, ојачали у боју, туђинске војске натерали у бекство. ³⁵ Жене су, васкрсењем, поново добиле своје мртве. Други су били стављени на муке, али су одбили избављење, да би добили боље васкрсење. ³⁶ Неки су доживели ругање и батинање, па и окове и тамницу. ³⁷ Каменовали су их, секли, убијали мачем. Потуцали су се у овчијим кожусима, у кострети, у немаштини, у невољи, у злостављању – ³⁸ свет их није био достојан. Лутали су по пустињама и горама, по пећинама и јамама у земљи. ³⁹ И сви су они похваљени због своје вере, али нису примили обећано. ⁴⁰ Јер, Бог је за нас предвидео нешто боље, да они не достигну савршенство без нас.