Old/New Testament
Јерусалим оплакује своју судбину
1 Како пуста лежи престоница[a],
некада пуна народа!
Као удовица је она,
некада велика међу народима!
Кнегиња међу покрајинама
сада је кулучарка постала.
2 Ноћу горко плаче, сузе јој на образима.
Од свих њених љубавника
ниједнога нема да је утеши.
Издадоше је сви њени пријатељи,
непријатељи јој постадоше.
3 После невоље и тешког рада,
Јуда оде у изгнанство.
Међу народима борави и не налази починка.
Сви њени гонитељи стигоше је у теснацима.
4 Тугују путеви за Кћер сионску[b],
јер нико не долази на празнике.
Све капије јој опустеле,
њени свештеници јаучу,
њене девојке уцвељене, а она пуна горчине.
5 Душмани јој постадоше господари,
њени непријатељи живе лагодно.
Јер, ГОСПОД јој донесе уцвељеност
због мноштва њених греха:
деца јој одоше у сужањство пред душманином.
6 Сав сјај оде од Кћери сионске.
Поглавари јој као јелени
који не налазе пашу;
немоћни побегоше
пред гонитељем.
7 Сећа се Кћи јерусалимска[c],
у дане своје новоље и лутања,
свих блага која су била њена
у прошлим временима.
Када јој народ паде у душманинове руке,
никога не би да јој помогне.
Душмани су је гледали
и смејали се њеној пропасти.
8 Кћи јерусалимска је тешко згрешила
и тако постала нечиста.
Сви који су је поштовали, сада је презиру,
јер видеше њену голотињу.
А она јеца и окреће лице.
9 Нечист јој је на скутовима.
Није мислила на своју будућност,
па јој је пад био запањујући.
Никога не би да је утеши.
»Погледај моју невољу, ГОСПОДЕ,
јер непријатељ победи.«
10 Непријатељ се доможе свег њеног блага.
Њој наочиглед у светилиште јој улазе незнабошци,
они којима си забранио
да уђу у твоју заједницу.
11 Сав њен народ јауче тражећи хлеба;
своје драгоцености дају за храну,
да се у животу одрже.
»Погледај, ГОСПОДЕ, и види,
јер сам презрена.«
12 »Зар вам то ништа не значи,
сви ви који пролазите овуда?
Погледајте и видите:
има ли бола као што је бол
којим сам погођена, којим ме ГОСПОД ударио
у дан свога љутог гнева?
13 »Са висине посла огањ –
посла га у моје кости.
Мрежу ми разапе пред ногама
и назад ме окрену.
Он учини да пуста постанем,
да нејака будем поваздан.
14 »Греси ми свезани у јарам,
његовим рукама уткани заједно,
на врат ми наваљени,
а Господ ми снагу одузео.
Предао ме у руке онима
којима не могу да се одупрем.
15 »Господ одбаци све ратнике усред мене.
Против мене сазва скуп,
да моје младиће сатре.
Господ у својој муљачи
изгази Девицу-Кћер Јудину.
16 »Због тога плачем, очи ми лију сузе.
Јер, далеко је од мене тешитељ,
онај који може да ме врати у живот.
Деца ми без игде ичега,
јер непријатељ надјача.«
17 Кћи сионска пружа руке – нема тешитеља.
ГОСПОД одреди да Јакова окруже душмани;
међу њима Кћи јерусалимска
постаде нешто нечисто.
18 »ГОСПОД је праведан,
јер се против његове заповести побуних.
Слушајте, сви народи, мој бол гледајте:
моје девојке и младићи одоше у изгнанство.
19 »Позвах своје љубавнике,
али они ме преварише.
Моји свештеници и старешине помреше у граду
тражећи хране да се у животу одрже.
20 »Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи.
Утроба ми кључа, срце се у мени грчи,
јер сам се жестоко побунила.
Напољу мач уцвељује, у кући смрт.
21 »Чули су моје јаукање,
али нема за мене тешитеља.
Сви моји непријатељи чули су за моју невољу
и радују се што си то учинио.
Дај да дође дан који си најавио,
да и они постану као ја.
22 »Нека се све њихово зло покаже пред тобом,
па поступи с њима као што си са мном
због свих мојих греха.
Јер, много је мојих јаука и срце ми је слабо.«
Јерусалимова казна
2 О, како је Господ обавио Кћер сионску
облаком свога гнева!
С неба на земљу збаци сјај Израелов,
не сети се свога подножја у дан свога гнева.
2 Господ без милости уништи
сва боравишта Јаковљева.
У својој срџби поруши утврђења Кћери Јудине,
на земљу јој обори укаљано царство и поглаваре.
3 У свом љутом гневу одузе сву снагу Израелову[d].
Повуче десницу пред непријатељем
и у Јакову се разгоре као огањ пламтећи
који све око себе прождире.
4 Натегну свој лук као непријатељ,
десницу диже као душманин
и поби све које је било милина погледати.
Своју срџбу изли као огањ
на шатор Кћери сионске.
5 Господ постаде непријатељ –
уништи Израел,
уништи све његове палате
и поруши утврђења,
умножи жалост и нарицање за Кћери Јудином.
6 Он опустоши своје боравиште[e] као врт,
разори место свога састанка.
ГОСПОД учини да на Сиону буду заборављени
празници који су му одређени и суботе.
У свом љутом гневу
он и цара и свештеника презре.
7 Господ одбаци свој жртвеник
и остави своје светилиште.
Зидине палата јерусалимских[f]
предаде у руке непријатељима,
који у Дому ГОСПОДЊЕМ дигоше грају
као на дан празника.
8 ГОСПОД одлучи да разори зидине
око Кћери сионске.
Он растеже мерничко уже
и не одврати своју руку од уништења.
Учини да бедеми и зидине закукају –
заједно оронуше.
9 Капије јој утонуле у земљу;
он им преворнице развали и скрши.
Њен цар и поглавари међу народима су.
Закона више нема, а ни њени пророци
више не налазе виђења од ГОСПОДА.
10 Старешине Кћери сионске
седе на земљи и ћуте;
главе су посули прашином, у кострет се обукли.
Јерусалимске девојке погнуле главе до земље.
11 Очи ми ишчилеше од плакања,
утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу
због слома Кћери мога народа,
због деце и одојчади
која на трговима града скапавају.
12 Она питају своје мајке:
»Где су хлеб и вино?«
док као рањеници скапавају на трговима града,
док душу испуштају у мајчином наручју.
13 Са чим да те упоредим,
чему си слична, Кћери јерусалимска?
Са чим да те упоредим не бих ли те утешио,
Девице-Кћери сионска?
Јер, твоја рана је велика као море –
ко да те исцели?
14 Виђења твојих пророка
била су празна и лажна.
Нису ти твоју кривицу показали
да те сачувају изгнанства.
Пророштва која су ти дали
била су празна и обмањујућа.
15 Пљешћу рукама сви који пролазе путем,
цокћу и машу главом Кћери јерусалимској:
»Зар се за овај град говорило
да је савршенство лепоте, радост целога света?«
16 Сви твоји непријатељи
над тобом разјапише уста,
цокћу, шкргућу зубима и говоре:
»Уништисмо је!
Ово је дан који смо чекали!
Доживесмо да га видимо!«
17 ГОСПОД изврши свој наум,
одржа своју реч, коју је давно изрекао.
Без милости те разори,
даде да непријатељ ликује над тобом.
Твоје душмане учини снажнима[g].
18 Из срца вичи Господу, зиде Кћери сионске,
нека ти и дан и ноћ сузе теку као бујица.
Не дај себи одушка
ни одмора зеници свога ока.
19 Устани, вичи ноћу,
када почињу ноћне страже.
Као воду излиј своје срце
пред лицем Господњим.
Подигни руке к њему за живот своје деце,
која од глади скапавају на угловима свих улица.
20 Погледај, ГОСПОДЕ, и види:
с ким си овако поступио?
Зар да жене једу свој пород,
децу коју су неговале?
Зар да свештеник и пророк буду убијени
у Господњем светилишту?
21 Дечаци и старци на земљи леже на улици,
моје девојке и младићи падоше од мача.
Ти их поби у дан свога гнева,
ти их посече без милости.
22 Као на празник, тако си одасвуд
позвао ужас на мене,
па на дан гнева ГОСПОДЊЕГ
нико не измаче нити преживе.
Оне које сам однеговала и одгајила,
мој непријатељ поби.
Христова жртва принета једном заувек
10 Пошто Закон садржи само сенку будућих добара, а не стварност, он никада не може истим жртвама, које се непрестано из године у годину приносе, да усаврши оне који приступају Богу. 2 Када би то могао, зар те жртве не би престале да се приносе? Јер, они који тако служе били би једном заувек очишћени и не би се више осећали криви за своје грехе. 3 Али, жртве сваке године само подсећају на грехе, 4 јер крв јунаца и јараца не може да их уклони.
5 Зато је Христос, улазећи у свет, рекао:
»Ниси желео жртве и приносе,
него си ми припремио тело.
6 Паљенице и жртве за грех
нису ти биле миле.
7 Тада рекох:
‚Ево долазим – о мени пише у књизи –
да извршим твоју вољу, Боже.‘«(A)
8 Прво је рекао: »Ниси желео жртве и приносе, паљенице и жртве за грех, нити су ти биле миле«, иако Закон захтева да се приносе. 9 А затим је рекао: »Ево долазим да извршим твоју вољу.« Тако он укида прво да би успоставио друго. 10 У складу с том вољом ми смо освештани приношењем тела Исуса Христа на жртву једном заувек.
11 Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу да уклоне грехе. 12 А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна 13 и од тада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге. 14 Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају.
15 А о томе нам сведочи и Свети Дух када каже:
16 »Ово је савез који ћу с њима склопити после ових дана, каже Господ:
ставићу своје законе у њихово срце
и уписати их у њихове мисли.«(B)
17 И:
»Више се нећу сећати њихових греха
и њиховог безакоња.«(C)
18 А где су греси опроштени, ту више нема приношења жртава за њих.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International