Old/New Testament
51 Овако каже ГОСПОД:
»Ево, дићи ћу против Вавилона
и житеље Лев-Камаја,
ветар разорни.
2 Послаћу странце у Вавилон
да га развеју и опустоше му земљу.
Опколиће га са свих страна
у дан његове несреће.
3 Нека му стрелац не натегне лук,
нека не навуче оклоп.
Не штедите његове младиће,
војску му докраја затрите.
4 Падаће побијени по земљи Халдејаца,
прободени по њеним улицама.
5 Јер, Израела и Јуду није оставио
њихов Бог, ГОСПОД над војскама,
иако им је земља пуна кривице
пред Свецем Израеловим.
6 »Бежите из Вавилона,
живот спасавајте,
да не погинете због његових греха.
Јер, ово је време освете ГОСПОДЊЕ –
платиће му према његовим заслугама.
7 Вавилон је био
златан пехар у руци ГОСПОДЊОЈ,
пехар који цео свет опи.
Народи су његово вино пили,
па полудели.
8 Вавилон ће изненада пасти
и разбити се.
Закукајте за њим.
Дајте мелем за његове ране,
можда ће се излечити.
9 »‚Лечили бисмо Вавилон,
али он се не може излечити.
Оставимо га,
па хајде да се сваки од нас
у своју земљу врати.
Јер, његова осуда досеже до неба,
високо под облаке се диже.‘
10 »‚ГОСПОД нас је оправдао.
Хајде да на Сиону испричамо
шта је ГОСПОД, наш Бог, учинио.‘
11 »Наоштрите стреле, узмите штитове!
ГОСПОД подстаче цареве Међана,
јер је наумио да затре Вавилон.
То је освета ГОСПОДЊА,
освета за његов Храм.
12 Барјак дигните под зидинама Вавилона!
Појачајте страже!
Разместите осматраче!
Поставите заседу!
ГОСПОД ће извршити свој наум –
све што је изрекао против житељâ Вавилона.
13 Ти који живиш крај многих вода
и имаш блага у изобиљу,
крај ти је дошао,
окончање твог непоштеног добитка.
14 ГОСПОД над војскама самим собом се заклео:
испунићу те људима као скакавцима
и они ће победнички поклич извикивати.
15 »ГОСПОД је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу успоставио свет
и својом умношћу разапео небеса.
16 Када он загрми, воде на небесима захуче.
Он чини да се облаци дигну с крајева земље.
Муње шаље с кишом
и ветар изводи из својих спремишта.
17 Сваки човек је бесловесна незналица.
Сваког златара његов идол срамоти,
јер сви његови ликови су варка –
нема у њима даха.
18 Ништавни су, смешне творевине;
кад њихова казна стигне, нестаће.
19 А Бог[a] Јаковљев није као они,
јер он је све створио.
Израел је племе његовог поседа.
ГОСПОД над војскама му је име.
20 »Ти си мој маљ, моје бојно оружје;
тобом разбијам народе,
тобом затирем царства,
21 тобом разбијам коња и јахача,
тобом разбијам борна кола и возача,
22 тобом разбијам човека и жену,
тобом разбијам старца и дете,
тобом разбијам младића и девојку,
23 тобом разбијам пастира и стадо,
тобом разбијам ратара и волове,
тобом разбијам управитеље и службенике.
24 »Теби наочиглед
узвратићу Вавилону
и свим житељима Халдеје
за све зло које су учинили на Сиону«,
говори ГОСПОД.
25 »Ево ме против тебе, Горо уништитељска,
која цео свет уништаваш«,
говори ГОСПОД.
»Испружићу руку против тебе,
скотрљати те са литица
и учинити од тебе спаљену гору.
26 Из тебе се више неће узети
ниједан камен да буде угаони,
ниједан камен да буде темељац,
јер ћеш остати пуста довека«,
говори ГОСПОД.
27 »Дигните барјак у земљи!
У овнујски рог дуните међу народима!
Спремите народе против њега,
позовите на њега царства:
Арарат, Мини и Ашкеназ.
Против њега поставите заповедника,
пошаљите коње као рој скакаваца.
28 Спремите народе против њега:
цареве Међана,
њихове управитеље и службенике
и све земље којима управљају.
29 Земља подрхтава и тресе се,
јер се извршавају науми ГОСПОДЊИ:
да земљу вавилонску
претвори у пустош ненастањену.
30 Вавилонски ратници одусташе од борбе,
остадоше у својим тврђавама.
Снага их издаде,
постадоше као жене.
Вавилонски станови су у пламену,
поломљене преворнице капија.
31 Весник стиже весника
и гласник гласника
да јаве цару Вавилона
да му је цео град заузет,
32 газови освојени,
мочваре запаљене,
а војници уплашени.«
33 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов:
»Кћи вавилонска је као гумно
у време када се по њему гази.
Још мало, и биће време да се жање.«
34 »Прождро нас је Навуходоносор, цар Вавилона,
скршио нас, празан крчаг направио од нас.
Као змија нас је прогутао,
желудац напунио нашим посластицама,
па нас испљунуо.
35 Насиље над нашим телом
нека се врати Вавилону«,
говоре житељи Сиона.
»Нека наша крв падне
на становнике Халдеје«,
говоре житељи Јерусалима.
36 Стога овако каже ГОСПОД:
»Ево, одбранићу вас у вашој парници
и осветити вас.
Исушићу му море
и учинити да му пресахну извори.
37 Вавилон ће бити гомила рушевина,
јазбина шакалима,
предмет згражавања и цоктања,
место ненастањено.
38 Као лавићи ричу Вавилонци,
као лављи младунци реже.
39 Док су тако раздражени,
спремићу им гозбу и опити их,
да се провеселе,
па вечним сном заспе
и више се не пробуде«,
говори ГОСПОД.
40 »Одвешћу их као овце на клање,
као јарце и овнове.
41 »Како ће Шешах[b] бити заузет,
освојен град од целог света хваљен!
Каква грозота ће Вавилон постати
међу народима!
42 Море ће се дићи над Вавилоном,
прекрити га његови хучећи таласи.
43 Градови ће му постати пустош,
земља сува, пустињска,
у којој ниједан човек не живи
нити кроз њу путује.
44 Казнићу Бела у Вавилону
и учинити да испљуне све што је прогутао.
Народи се више неће сливати у Вавилон.
Пашће његове зидине.
45 »Изађи из њега, мој народе!
Нека свако спасава свој живот
од љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.
46 Не обесхрабрујте се
и не бојте се гласина које ћете чути у земљи.
Једне године гласине овакве,
а друге онакве,
о насиљу у земљи
и о владару који се дигао на другог владара.
47 Јер, ево, доћи ће време
када ћу казнити Вавилонове идоле.
Сва земља ће му бити извргнута срамоти,
а сви побијени попадати по њој.
48 Тада ће небо и земља
и све што је у њима
клицати од радости над Вавилоном,
јер ће га са севера
напасти уништитељи«,
говори ГОСПОД.
49 »Вавилон мора пасти
због побијених Израелових,
као што су због Вавилона
по целом свету падали побијени.
50 Умакли сте мачу;
идите, не оклевајте!
Сећајте се ГОСПОДА у далекој земљи
и на Јерусалим мислите.«
51 »Извргнути смо срамоти,
јер су нас увредили,
и стид нас обузима,
јер су странци ушли
у светиње Дома ГОСПОДЊЕГ.«
52 »Ево долази време«,
говори ГОСПОД,
»када ћу казнити његове идоле,
а по целој ће му земљи јаукати рањеници.
53 Ако се Вавилон и до неба попне
и ојача своје високо утврђење,
уништитеље ћу послати на њега«,
говори ГОСПОД.
54 »Крици се чују из Вавилона,
звук великог уништења из земље Халдејаца.
55 ГОСПОД ће опустошити Вавилон
и ућуткати његову велику буку.
Непријатељ ће надирати у таласима,
хучећи као велике воде;
разлегаће се звук њихових гласова.
56 Уништитељ ће навалити на Вавилон,
заробити му ратнике
и поломити им лукове.
Јер, ГОСПОД је Бог одмазде
и плаћа према заслузи.
57 Опићу му службенике и мудраце,
управитеље, заповеднике и ратнике,
да вечним сном заспе
и више се не пробуде«,
говори Цар, чије је име ГОСПОД над војскама.
58 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Сравњене ће бити дебеле зидине Вавилона
и запаљене његове високе капије.
Узалуд се народи муче –
труд народâ нестаје у огњу.«
59 Налог који је Јеремија дао високом службенику Сераји сину Нерије сина Махсејиног када је овај полазио у Вавилон са Цидкијом, царем Јуде, четврте године његове владавине. 60 Јеремија је био написао на свитку све несреће које ће снаћи Вавилон – све што је забележено о Вавилону.
61 Он рече Сераји: »Када стигнеш у Вавилон, постарај се да јавно прочиташ све ове речи, 62 а потом реци: ‚ГОСПОДЕ, рекао си да ћеш уништити ово место, па у њему више нико неће живети, ни човек ни животиња, него ће бити пусто довека.‘ 63 Када прочиташ овај свитак, вежи за њега камен, па га баци у реку Еуфрат. 64 Онда реци: ‚Овако ће потонути Вавилон и више се неће дићи због несреће коју ћу довести на њега.‘«
Овде завршавају Јеремијине речи.
Пад Јерусалима
(2. Цар 24,18-25,17; 2. Лет 36,11-21)
52 Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне. 2 Цидкија је чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Јехојаким.
3 Све се ово десило Јерусалиму и Јуди због гнева ГОСПОДЊЕГ, и ГОСПОД их је на крају одбацио од себе.
Цидкија се побуни против вавилонског цара, 4 па Навуходоносор, цар Вавилона, девете године своје владавине, десетог дана десетог месеца, крену на Јерусалим са свом својом војском, утабори се ван града и свуда око њега подиже опсадне куле. 5 Град је био под опсадом све до једанаесте године владавине цара Цидкије. 6 До деветог дана четвртог месеца, глад у граду постала је толико велика да народ више није имао шта да једе. 7 Онда непријатељ проби градске зидине, па сва јудејска војска побеже ноћу кроз капију између два зида близу царевог врта, иако су Халдејци опколили град. Побегоше према Арави, 8 али вавилонска војска крену у потеру за царем, па га стиже на Јерихонским пољанама. Тада се сви његови војници раштркаше, 9 а њега ухватише, па га одведоше вавилонском цару у Ривлу, у земљи Хамат, где му изрекоше пресуду. 10 Вавилонски цар поби у Ривли Цидкијине синове пред његовим очима, а тако и све јудејске службенике. 11 Онда Цидкији ископа очи, окова га у бронзане ланце и одведе у Вавилон, где га баци у тамницу у којој овај остаде до смрти.
12 Десетог дана петог месеца деветнаесте године владавине вавилонског цара Навуходоносора, Невузарадан, заповедник царске страже, службеник вавилонског цара, дође у Јерусалим. 13 Он спали Дом ГОСПОДЊИ, царску палату и све куће у Јерусалиму – сваку важнију грађевину у граду. 14 Сва халдејска војска која је дошла са заповедником царске страже поруши зидове који су опасивали Јерусалим. 15 Невузарадан одведе у сужањство неке од најсиромашнијег народа који је преостао у граду, заједно са осталим становништвом и са онима који су прешли на страну вавилонског цара. 16 Али неке од најсиромашнијих Невузарадан остави да обрађују винограде и њиве.
17 Вавилонци разбише бронзане стубове, покретна постоља и бронзано Море, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ, па сву бронзу однеше у Вавилон. 18 Однеше и лонце, лопатице, маказе за фитиљ, чиније за шкропљење и све бронзане предмете који су коришћени при служби у Храму. 19 Заповедник царске страже однесе и умиваонике, кадионице и чиније за шкропљење – све што је било направљено од чистог злата или сребра.
20 Бронзе од два стуба, Мора и дванаест бронзаних бикова под њим и покретних постоља, које је цар Соломон направио за Дом ГОСПОДЊИ, било је толико да се није могло измерити. 21 Сваки стуб је био осамнаест лаката[c] висок и имао обим од дванаест лаката[d]. И један и други стуб били су четири прста дебели и шупљи. 22 Бронзана главица на врху једног стуба била је три лакта[e] висока и унаоколо украшена мрежицом и наровима од бронзе. Сличан је био и други стуб са својим наровима од бронзе. 23 На странама је било деведесет шест нарова, а свуда унаоколо мрежице било их је укупно стотину.
Народ Јуде одведен у Вавилон
(2. Цар 25,18-21)
24 Заповедник царске страже зароби главног свештеника Серају, нижег свештеника Софонију и три чувара капија. 25 Из града одведе заповедника задуженог за војнике и седам царевих саветника, а тако и бележника, који је био и главни заповедник задужен за попуну војске људством, и шездесет његових људи који су се затекли у граду. 26 Заповедник царске страже Невузарадан све њих одведе вавилонском цару у Ривлу, 27 у земљи Хамат, где цар нареди да се погубе.
Тако су Јудеји одведени из своје земље.
28 Ово је број људи које је Навуходоносор одвео у сужањство током своје владавине:
седме године – 3.023 Јудеја,
29 осамнаесте године – 832 људи из Јерусалима,
30 двадесет треће године – 745 Јудеја које је Невузарадан, заповедник царске страже, одвео у сужањство.
Укупно: 4.600 људи.
Јоахин ослобођен
(2. Цар 25,27-30)
31 Тридесет седме године изгнанства јудејског цара Јоахина, Евил-Меродах постаде цар Вавилона, а двадесет петог дана дванаестог месеца помилова Јоахина и пусти га из тамнице. 32 Љубазно се односио према њему и дао му почасније место него осталим царевима који су били код њега у Вавилону. 33 Тако је Јоахин скинуо затвореничку одећу и до краја живота редовно је јео за царевом трпезом. 34 Цар му је сваког дана, све до Јоахинове смрти, давао издржавање.
Божија служба у земаљском Шатору
9 И први савез је, додуше, имао одредбе за богослужење и земаљско светилиште. 2 Јер, био је уређен први део Шатора, у коме су били свећњак, сто и свети хлебови, а звао се Светиња. 3 Иза друге завесе је био део Шатора који се звао Светиња над светињама, 4 а у њему златан кадиони жртвеник и Ковчег савеза, сав обложен златом. У Ковчегу је била златна посуда с маном, Ааронов штап, који је пропупео, и плоче савеза, 5 а над њим херувими Славе који засењују Помирилиште. Али, о свему томе се сада не може говорити у појединостима.
6 Пошто је то било тако уређено, свештеници су стално улазили у први део Шатора да обављају службу, 7 а у други део, једном годишње, само првосвештеник, и то не без крви, коју је приносио за себе и за грехе народа учињене из незнања. 8 Тако је Свети Дух показивао да пут у Светињу над светињама још није отворен све док постоји први део Шатора. 9 То је слика за садашње време, која показује да принети дарови и жртве нису могли да учине савршеном савест онога који тако служи, 10 пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима – на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка.
Христова крв
11 А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света, 12 и једном заувек ушао у Светињу над светињама – и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу – постигавши вечно откупљење. 13 Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе, 14 колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од делâ која воде у смрт,[a] да можемо да служимо Богу живоме.
15 А Христос је посредник новог савеза ради тога да они који су позвани приме обећано вечно наследство, пошто је он умро као откупнина за прекршаје почињене под првим савезом.
16 Јер, тамо где постоји завештање[b] неопходно је да се утврди смрт завештаоца, 17 пошто је завештање пуноважно тек после смрти, а никад не важи док је завешталац жив. 18 Стога ни први савез није ступио на снагу без крви. 19 Јер, када је Мојсије народу изговорио све заповести Закона, узео је крв јунаца и јараца са водом, скерлетном вуном и исопом, па пошкропио и књигу и сав народ, 20 говорећи: »Ово је крв савеза који вам је одредио Бог«(A). 21 Затим је тако пошкропио и Шатор и све посуде за богослужење. 22 А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења.
23 Било је, дакле, неопходно да се слике небеских ствари чисте оваквим жртвама, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. 24 Јер, Христос није ушао у рукотворено светилиште – слику оног правог – него у само небо, да се сада за нас појави пред Божијим лицем. 25 И то не да самога себе много пута принесе на жртву, као што првосвештеник сваке године улази у Светињу над светињама с туђом крвљу, 26 јер би у том случају Христос морао да страда много пута од постанка света. Него, он се сада, на крају векова, појавио једном заувек, да својом жртвом уклони грех. 27 И као што је људима одређено да једном умру, а после тога Суд, 28 тако је и Христос принет на жртву само једном, да однесе грехе многих. А појавиће се и други пут, али не због греха, него да донесе спасење онима који га ишчекују.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International