Old/New Testament
Пророштво о Египту
46 Реч ГОСПОДЊА која је дошла пророку Јеремији о народима:
2 О Египту:
О војсци фараона Неха, цара Египта, коју је код Кархемиша на реци Еуфрат поразио вавилонски цар Навуходоносор четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног:
3 »Спремите штитове, велике и мале,
и изађите у бој!
4 Упрегните коње,
зајашите атове!
С кацигом на глави заузмите положај!
Углачајте копља, навуците оклопе!
5 Шта то видим?
Престрављени су, повлаче се,
ратници им поражени.
Хитро беже, не осврћу се,
ужас одасвуд«,
говори ГОСПОД.
6 »Ни брзи не умаче,
ни јаки се не извуче.
На северу, крај реке Еуфрат,
посрћу и падају.
7 »Ко се ово диже као Нил,
као реке набујалих вода?
8 Египат се диже као Нил,
као реке набујалих вода,
и говори: ‚Дићи ћу се
и преплавити земљу.
Уништићу градове и њихове житеље.‘
9 Напред, коњи!
Појурите, борна кола!
Крените, ратници,
ви Кушани и Пућани,
који носите штитове,
и ви Лудијци, који гађате из лука!
10 Ово је дан Господа ГОСПОДА над војскама,
дан освете,
да се освети својим душманима.
Мач ће прождирати док се не насити,
док своју жеђ не утажи крвљу.
Јер, Господ ГОСПОД над војскама
принеће клану жртву
у северној земљи,
крај реке Еуфрат.
11 »На Гилад се попни
и узми мелем, Девице-Кћери египатска.
Али узалуд гомилаш лекове,
јер нема теби излечења.
12 Народи су чули за твоју срамоту;
твоји вапаји испунише земљу.
Ратник се спотаче о ратника,
обојица падоше заједно.«
13 Реч ГОСПОДЊА пророку Јеремији о томе како ће вавилонски цар Навуходоносор доћи и напасти Египат:
14 »Објави ово у Египту
и разгласи у Мигдолу,
Мемфису[a] и Тахпанхесу:
‚Заузми положај! Спреми се!
Јер, мач прождире оне око тебе.‘
15 Зашто ти попадаше ратници?
Не могу да стоје,
јер ГОСПОД их је гурнуо.
16 Посртали су непрестано
и један преко другога падали.
Говорили су:
‚Устајте. Вратимо се своме народу,
у земљу где смо се родили,
далеко од мача угњетачевог.‘
17 А тамо су викали: ‚Фараон, египатски цар,
само је галамџија.
Пропустио је прилику.‘
18 »Тако ми живота«,
говори Цар,
чије је име ГОСПОД над војскама,
»доћи ће један који је
као Табор међу горама,
као Кармел крај мора.
19 Спремите се за изгнанство,
ви који живите у Египту,
јер Мемфис ће бити опустошен
и у рушевинама лежати ненастањен.
20 Египат је лепа јуница,
али обад са севера иде на њу.
21 Египтови плаћеници,
који усред њега живе,
као телићи су угојени.
И они се окренуше и побегоше,
немоћни да се одупру,
јер дан несреће дође на њих,
време њихове казне.
22 Сиктао је Египат као змија која бежи.
Са свом силом дођоше
и навалише на њега са секирама,
као дрвосече.
23 Шуму му посекоше«,
говори ГОСПОД,
»иако је непрегледна.
Више их је од скакаваца,
не могу се пребројати.
24 Срамоти је извргнута Кћи египатска,
предата у руке народу са севера.«
25 ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, каже: »Ево, казнићу Амона, бога Тебе[b], фараона, Египат, његове богове и његове цареве и оне који се уздају у фараона. 26 Предаћу их у руке онима који хоће да им одузму живот, у руке вавилонском цару Навуходоносору и његовим службеницима. А после ће Египат бити настањен као и у прошлим временима«, говори ГОСПОД.
27 »Не плаши се, Јакове, мој слуго,
не бој се, Израеле.
Јер, ево, избавићу те из далеког места,
твоје потомке из земље њиховог изгнанства.
Јаков ће опет живети у миру и спокоју
и нико га више неће плашити.
28 Не плаши се, Јакове, мој слуго,
јер ја сам с тобом«,
говори ГОСПОД.
»Макар докраја затро све народе
међу које те отерах,
тебе нећу докраја затрти.
Казнићу те правично –
нећу те оставити сасвим некажњеног.«
Пророштво о Филистејцима
47 Реч ГОСПОДЊА која је дошла пророку Јеремији за Филистејце, пре него што је фараон напао Газу: 2 Овако каже ГОСПОД:
»Ено, воде се дижу на северу.
Од њих ће настати бујица која плави
и преплавити земљу и све у њој,
градове и оне који у њима живе.
Људи ће завапити
и сви становници земље закукати
3 када зачују топот копита ждребаца непријатељевих,
штропот борних кола
и клепетање точкова.
Очеви се неће окренути да помогну деци,
јер руке ће им клонути.
4 Јер, дошао је дан
да се сви Филистејци затру
и Тиру и Сидону истреби
сваки преостали помагач.
ГОСПОД ће затрти Филистејце,
остатак народа с обала Кафтора.
5 Газа ће од жалости обријати главу,
Ашкелон замукнути.
Ви, преостали од народа у равници,
докле ћете туговати?
6 ‚Авај, мачу ГОСПОДЊИ‘, говорићете,
‚када ћеш се смирити?
У корице се врати,
престани и отпочини.‘
7 Али како да се смири
када му је ГОСПОД заповедио,
наложио му да нападне
Ашкелон и приморје?«
6 Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт[a] и вером у Бога, 2 учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду. 3 И то ћемо учинити ако Бог дâ.
4 Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу 5 и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света, 6 па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.
7 Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов, 8 а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.
9 Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење. 10 Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. 11 А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, 12 да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.
Извесност Божијег обећања
13 Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, 14 рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«(A) 15 И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.
16 Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. 17 Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, 18 да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена. 19 Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе, 20 онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International