Old/New Testament

Јеремија ослобођен

40 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА након што га је заповедник царске страже Невузарадан ослободио у Рами. Невузарадан је био нашао Јеремију везаног ланцима међу свим сужњима из Јерусалима и Јуде које су водили у изгнанство у Вавилон.

² Када је заповедник страже нашао Јеремију, рече му: »ГОСПОД, твој Бог, запретио је несрећом овом месту, ³ а сада је учинио да она дође. Учинио је баш онако како је и рекао, зато што сте згрешили против ГОСПОДА и нисте га слушали. ⁴ Али, ево, ја те данас ослобађам ланаца који су ти на рукама. Хајде са мном у Вавилон, ако хоћеш, а ја ћу се старати о теби. Али, ако нећеш, немој. Ево, сва земља ти је на располагању – иди куда ти драго.«

⁵ Али пре него што се Јеремија окренуо да оде, Невузарадан додаде: »Врати се Гедалји сину Ахикама сина Шафановог, кога је вавилонски цар поставио да управља јудејским градовима, па живи с њим међу народом, или иди куда ти драго.«

Онда му заповедник страже даде хране и поклон и пусти га да иде. ⁶ Јеремија оде Гедалји сину Ахикамовом у Мицпу и остаде с њим међу народом који је остављен у земљи.

Гедалја, управитељ Јуде

(2. Цар 25,22-26)

⁷ Када су сви заповедници војске и њихови људи који су још били унаоколо чули да је вавилонски цар поставио Гедалју сина Ахикамовог за управитеља земље и поверио му бригу о мушкарцима, женама и нејачи, онима који су били најсиромашнији у земљи и који нису одведени у сужањство у Вавилон, ⁸ дођоше Гедалји у Мицпу: Јишмаел син Нетанјин, Кареахови синови Јоанан и Јонатан, Сераја син Танхуметов, синови Ефаја из Нетофе, Језанја из Маахе и њихови људи.

⁹ Да би њима и њиховим људима улио сигурност, Гедалја син Ахикама сина Шафановог закле се и рече: »Не бојте се да служите Халдејцима. Настаните се у овој земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро. ¹⁰ Ја ћу, ево, остати у Мицпи и бити ваш представник пред Халдејцима који дођу, а ви треба да поберете грожђе, летње плодове и маслине и да их спремите у судове, и да живите у градовима које сте запосели.«

¹¹ Када су сви Јудеји у Моаву, Амону, Едому и свим другим земљама чули да је вавилонски цар оставио нешто народа^[a] у Јуди и да им је за управитеља поставио Гедалју сина Ахикама сина Шафановог, ¹² сви се вратише у Јуду, Гедалји у Мицпу, из свих земаља у које су се били распршили. И набраше обиље грожђа и летњих плодова.

¹³ Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске који су још били унаоколо по земљи дођоше Гедалји у Мицпу, ¹⁴ па му рекоше: »Зар не знаш да је Ваалис, цар Амона, послао Јишмаела сина Нетанјиног да ти одузме живот?«

Али Гедалја син Ахикамов им не поверова.

¹⁵ Тада Јоанан син Кареахов рече насамо Гедалји у Мицпи: »Дај да одем и убијем Јишмаела сина Нетанјиног, и нико неће сазнати. Зашто да ти он одузме живот и учини да се сви Јудеји окупљени око тебе распрше. Зашто да пропадне и то мало преосталих^[b] Јудеја?«

¹⁶ Али Гедалја син Ахикамов рече Јоанану сину Кареаховом: »Немој то да учиниш! Није истина то што говориш о Јишмаелу!«

41 Седмог месеца, Јишмаел син Нетанје сина Елишаминог, који је био царске крви и био један од царевих заповедника, дође са десеторицом људи Гедалји сину Ахикамовом у Мицпу. Док су тамо заједно обедовали, ² Јишмаел син Нетанјин и она десеторица с њим устадоше и оборише Гедалју мачем и тако убише онога кога је вавилонски цар поставио за управитеља земље. ³ Јишмаел поби и све Јудеје који су били са Гедалјом у Мицпи, а тако и Халдејце који су тамо били.

⁴ Сутрадан након Гедалјиног убиства, пре него што је још ико сазнао за то, ⁵ осамдесет људи обријане браде, раздеране одеће и са урезима по телу дођоше из Сихема, Шила и Самарије, носећи са собом житне жртве и тамјан у Дом ГОСПОДЊИ.

⁶ Јишмаел син Нетанјин изађе им у сусрет из Мицпе, плачући путем, а када их је срео, рече: »Дођите Гедалји сину Ахикамовом.«

⁷ Када су ушли у град, Јишмаел син Нетанјин и људи који су били с њим поклаше их и бацише у једну чатрњу.

⁸ Али десеторица од ових рекоше Јишмаелу: »Немој да нас убијеш! Имамо у пољима сакривене пшенице и јечма, уља и меда.«

И он попусти и не уби их са осталима.

⁹ А чатрња у коју је бацио све лешеве људи које је побио била је велика. Ископао ју је цар Аса када га је нападао Бааша, цар Израела. Јишмаел син Нетанјин напунио ју је побијенима. ¹⁰ Јишмаел зароби цареве кћери и сав народ који је преостао у Мицпи, који је Невузарадан, заповедник царске страже, поверио Гедалји сину Ахикамовом, па крену да пређе Амонцима.

¹¹ Када су Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске који су били с њим чули за све злочине које је починио Јишмаел син Нетанјин, ¹² узеше све своје људе и кренуше да га нападну. Стигоше га крај велике локве у Гивону, ¹³ а сав народ који је био с Јишмаелом обрадова се угледавши Јоанана сина Кареаховог и све заповеднике војске с њим. ¹⁴ Сав народ који је Јишмаел заробио у Мицпи окрену се и пређе Јоанану сину Кареаховом, ¹⁵ а Јишмаел и осморица његових умакоше Јоаанану и побегоше Амонцима.

Бекство у Египат

¹⁶ Тада Јоанан и сви заповедници војске који су били с њим поведоше сав преостали народ из Мицпе, који је Јишмаел син Нетанјин заробио када је убио Гедалју сина Ахикамовог – војнике, жене, нејач и евнухе – ¹⁷ па кренуше према Египту, уз пут се зауставивши у Герут-Кимхаму крај Витлејема, ¹⁸ не би ли умакли Вавилонцима. Плашили су их се зато што је Јишмаел син Нетанјин убио Гедалју сина Ахикамовог, кога је вавилонски цар поставио за управитеља земље.

42 Тада сви заповедници војске, укључујући и Јоанана сина Кареаховог и Језанју сина Хошајиног, и сав народ од најмањег до највећег приђоше ² пророку Јеремији и рекоше му: »Молимо те, услиши нам молбу и помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за сав овај народ који је још преостао^[c]. Јер, као што и сам видиш, иако нас је некад било много, сада је остало само нас неколико. ³ Моли се да нам ГОСПОД, твој Бог, каже куда треба да идемо и шта да радимо.«

⁴ »Услишићу вас«, одговори пророк Јеремија. »Ево, помолићу се ГОСПОДУ, вашем Богу, као што сте тражили. Рећи ћу вам све што ГОСПОД каже и ништа вам нећу прећутати.«

⁵ Тада они рекоше Јеремији: »Нека ГОСПОД буде истинит и веран сведок против нас ако не поступимо у складу са свим оним што нам ГОСПОД, твој Бог, каже преко тебе. ⁶ Било да је повољно за нас или неповољно, послушаћемо ГОСПОДА, нашега Бога, којем те шаљемо. Ако послушамо ГОСПОДА, нашега Бога, биће нам добро.«

⁷ Десет дана касније, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији, ⁸ па он позва Јоанана сина Кареаховог, све заповеднике војске који су били с њим и сав народ од најмањег до највећег.

⁹ Он им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, коме сте ме послали да му изложим вашу молбу: ¹⁰ ‚Ако останете у овој земљи, изградићу вас, а не срушити, посадићу вас, а не искоренити, јер ме жалости несрећа којом сам вас ударио. ¹¹ Не бојте се вавилонског цара, кога се сада бојите. Не бојте га се, говори ГОСПОД, јер ја сам с вама и спашћу вас и избавити из његових руку. ¹² Смиловаћу вам се, па ће вам се и он смиловати и вратити вас у вашу земљу.‘

¹³ »‚Али ако кажете: »Нећемо да останемо у овој земљи«, и тако не послушате ГОСПОДА, вашега Бога, ¹⁴ и ако кажете: »Не, идемо у Египат, где више нећемо видети рат, ни чути овнујски рог, ни бити гладни хлеба«, ¹⁵ онда, ви који сте Остатак Јуде, чујте реч ГОСПОДЊУ. Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ако сте чврсто одлучили да идете у Египат, па одете да се настаните тамо, ¹⁶ тамо ће вас стићи мач од кога страхујете и глад које се бојите доћи ће за вама у Египат, и тамо ћете помрети. ¹⁷ Да, сви који су одлучили да оду у Египат и да се тамо настане, погинуће од мача, глади и помора – ниједан од њих неће остати жив ни умаћи несрећи коју ћу довести на њих. ¹⁸ Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Као што су се мој гнев и срџба излили на житеље Јерусалима, тако ће се моја срџба излити на вас када одете у Египат. Људи ће вас проклињати и згражавати се над вама, псовати вас и вређати. Никад више нећете видети ово место.‘

¹⁹ »Вама који сте Остатак Јуде, ГОСПОД је рекао: ‚Не идите у Египат.‘ Ово знајте: Данас вас упозоравам ²⁰ да сте направили кобну грешку када сте ме послали вашем Богу, рекавши: ‚Помоли се ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас. Објави нам све што ти он каже, и ми ћемо то учинити.‘ ²¹ Ја сам вам то данас објавио, али ви нисте послушали ГОСПОДА, вашега Бога, ни у чему за шта ме је он послао к вама. ²² Зато сада ово знајте: Погинућете од мача, глади и помора на месту на које хоћете да одете да се тамо населите.«

Починак за вернике

4 Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио. ² Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.^{[a] 3} Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:

иако су његова дела завршена још од стварања света. ⁴ Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«^(B), ⁵ а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«

⁶ И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности. ⁷ Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:

⁸ Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану. ⁹ Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак, ¹⁰ јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих. ¹¹ Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.

¹² Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца. ¹³ И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.

Исус велики Првосвештеник

¹⁴ Пошто, дакле, имамо великог Првосвештеника који је прошао кроз небеса – Исуса, Сина Божијег – чврсто се држимо вере^[b]. ¹⁵ Јер, ми немамо првосвештеника који не може да саосећа с нашим слабостима, него таквога који је у свему био искушаван као и ми, само није згрешио. ¹⁶ С поуздањем, дакле, приступајмо престолу милости, да примимо милосрђе и нађемо милост када нам затреба помоћ.