Old/New Testament
Јеремија купује њиву
32 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА десете године владавине Цидкије, цара Јуде, односно осамнаесте године Навуходоносорове владавине.
2 У то време је војска вавилонског цара опседала Јерусалим, а пророк Јеремија био затворен у дворишној тамници у палати јудејског цара. 3 Тамо га је затворио Цидкија, цар Јуде, говорећи: »Зашто тако пророкујеш и говориш: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке цару Вавилона, и он ће га заузети. 4 Цидкија, цар Јуде, неће умаћи Вавилонцима, него ће бити предат у руке цару Вавилона и говорити с њим лицем у лице и гледати га својим очима. 5 Он ће одвести Цидкију у Вавилон, где ће овај остати док га ја не походим, говори ГОСПОД. Ако се будеш борио против Вавилонаца, нећеш успети.‘«
6 Јеремија рече: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА: 7 ‚Ханамел, син твога стрица Шалума, доћи ће ти и рећи: »Купи моју њиву у Анатоту, јер је твоје право да је купиш пошто си рођак-откупитељ.«‘
8 »Тада, баш као што је ГОСПОД рекао, мој брат од стрица Ханамел дође к мени у дворишну тамницу и рече: ‚Купи моју њиву у Анатоту, на Венијаминовом подручју. Пошто је твоје право да је откупиш и да је поседујеш, купи је за себе.‘
»Пошто сам знао да је то реч ГОСПОДЊА, 9 купих њиву у Анатоту од свог брата од стрица Ханамела и измерих му седамнаест шекела[a] сребра. 10 Написах уговор и ударих печат, узех сведоке и измерих седамнаест шекела сребра на ваги. 11 Потом узех купопродајни уговор – онај примерак са печатом и условима купопродаје и један без печата – 12 и дадох уговор Баруху сину Нерије сина Махсејиног пред својим братом од стрица Ханамелом и пред сведоцима који су се потписали на уговор и пред свим Јудејима који су седели у дворишној тамници.
13 »Пред њима овако заповедих Баруху: 14 ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Узми ове исправе – и купопродајни уговор са печатом и онај без печата – па их стави у глинену посуду, да могу дуго да се сачувају. 15 Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Опет ће се у овој земљи куповати куће, њиве и виногради.‘
16 »Када сам дао купопродајни уговор Баруху сину Неријином, помолих се ГОСПОДУ:
17 »‚Господе ГОСПОДЕ, ти си својом великом силом и испруженом руком створио небеса и земљу. За тебе ништа није сувише тешко. 18 Ти показујеш љубав хиљадама, а за грехе очева кажњаваш њихову децу после њих. Велики и силни Боже, чије име је ГОСПОД над војскама, 19 велики су твоји науми и силна су твоја дела. Твоје очи мотре на све људске путеве: сваком узвраћаш према његовом начину живота и како његова дела заслужују. 20 Ти си чинио знамења и чуда у Египту и до дана данашњег их чиниш у Израелу и међу свим људима. Стекао си за себе славу која траје и данас. 21 Извео си свој народ Израел из Египта знамењима и чудима, моћном руком и испруженом десницом и уз велике страхоте. 22 Дао си им ову земљу за коју си се заклео да ћеш је дати њиховим праоцима, земљу којом тече мед и млеко. 23 Ушли су у њу и запосели је, али те нису слушали ни држали се твога Закона. Нису чинили оно што си им заповедио да чине. Зато си на њих довео сву ову несрећу.
24 »‚Погледај како се дижу опсадни насипи за освајање града. Због мача, глади и помора град ће бити предат у руке Халдејцима који га нападају. Као што видиш, догодило се баш оно што си рекао. 25 Али, иако ће град бити предат у руке Халдејцима, ти ми, Господе ГОСПОДЕ, кажеш: »Купи њиву сребром и узми сведоке.«‘«
26 Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: 27 »Ја сам ГОСПОД, Бог свих људи. Зар је нешто сувише тешко за мене? 28 Стога овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке Халдејцима и Навуходоносору, цару Вавилона, који ће га заузети. 29 Халдејци који нападају овај град ући ће у њега и запалити га. Спалиће га заједно с кућама у којима су ме људи изазивали на гнев по крововима палећи кâд Ваалу и изливајући жртве леванице другим боговима. 30 Народ Израела и Јуде од своје младости чини само оно што је зло преда мном. Да, израелски народ ме само изазива на гнев својим делима, говори ГОСПОД. 31 Од дана када је саграђен, па све до дана данашњег, овај град ме само изазива на гнев и срџбу, па морам да га уклоним испред свога лица. 32 Народ Израела и народ Јуде – они, њихови цареви и службеници, њихови свештеници и пророци, Јудеји и житељи Јерусалима – изазивају ме на гнев свим злом које су учинили. 33 Окренули су ми леђа, а не лице. Иако сам их стално изнова учио, нису хтели да слушају ни да приме поуку. 34 Поставили су своје одвратне идоле у Дому који носи моје Име и опоганили га. 35 Подигли су узвишице за Ваала у долини Бен Хином да би жртвовали своје синове и кћери Молоху, иако им никада нисам заповедио, нити ми је икада пало на памет да им заповедим да чине такве гнусобе и наведем Јуду на грех.
36 »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о овом граду за који ти кажеш: ‚Мачем, глађу и помором биће предат у руке вавилонском цару‘: 37 Ево, сабраћу их из свих земаља у које их протерујем у свом љутом гневу и силној срџби. Довешћу их назад на ово место и дати им да живе спокојно. 38 Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. 39 Даћу им једнодушност у срцу и делима, да ме се увек боје за своје добро и добро своје деце. 40 Склопићу вечан савез с њима: никада нећу престати да им чиним добро и ставићу им у срце страх од мене да се никада од мене не окрену. 41 Радоваћу се чинећи им добро и чврсто их, свим својим срцем и душом, посадити у овој земљи. 42 Овако каже ГОСПОД: Као што сам довео ову велику несрећу на овај народ, тако ћу им дати и све благостање које сам им обећао. 43 Опет ће се куповати њиве у овој земљи за коју кажеш: ‚Она је голетна пустош, без човека и животиње, јер је предата у руке Халдејцима.‘ 44 Њиве ће се куповати сребром, уговори писати и печатити, сведоци узимати на Венијаминовом подручју, у селима око Јерусалима, у градовима Јуде и у градовима у Горју, Шефели и Негеву, јер ја ћу оне који су засужњени вратити у њихову земљу, говори ГОСПОД.«
Најава избављења
33 Док је Јеремија још био затворен у дворишној тамници, дође му реч ГОСПОДЊА други пут: 2 »Овако каже ГОСПОД, који је начинио земљу, обликовао је и учврстио – ГОСПОД му је име: 3 Позови ме, и ја ћу ти се одазвати и обзнанити ти велике и неистраживе ствари, о којима ништа не знаш. 4 Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о кућама у овом граду и палатама царева Јуде које су срушене због опсадних насипа и мача 5 у борби против Халдејаца: Испуниће се лешевима људи које ћу побити у свом гневу и срџби. Сакрио сам своје лице од овога града због све његове опакости.
6 »Али ипак ћу му донети здравље и исцељење. Исцелићу свој народ и дати му мира и спокоја у изобиљу. 7 Вратићу Јуду и Израел из сужањства и поново их изградити да буду као пре. 8 Очистићу их од свега греха који су починили против мене и опростити све њихове грехе побуне против мене. 9 Тада ће ми овај град бити на радост, хвалу и част пред свим народима на земљи, који ће се уплашити и задрхтати када чују за све добро које чиним за њега и за благостање које му дајем.
10 »Овако каже ГОСПОД: На овом месту, за које говорите да је пустош без човека и животиње – у градовима Јуде и на опустелим улицама Јерусалима – опет ће се чути 11 звуци весеља и радости, гласови младожење и младе и гласови оних који у Дом ГОСПОДЊИ доносе жртве захвалнице, говорећи: ‚Захваљујте ГОСПОДУ над војскама, јер ГОСПОД је добар; љубав његова остаје довека.‘ Јер, ја ћу обновити благостање ове земље, да буде као пре, каже ГОСПОД.
12 »Овако каже ГОСПОД над војскама: На овом месту, опустелом и без човека и животиње – у свим његовим градовима – опет ће бити пашњака за пастире да одморе своја стада. 13 У градовима у Горју, Шефели и Негеву, на Венијаминовом подручју, у селима око Јерусалима опет ће овце пролазити испод руке онога који их броји, каже ГОСПОД.
14 »Долазе дани, говори ГОСПОД, када ћу испунити све оно добро што сам обећао народу Израела и народу Јуде. 15 У те дане и у то време учинићу да Давиду израсте Изданак праведни. Он ће чинити што је право и праведно у земљи. 16 У те дане Јуда ће бити спасена и Јерусалим живети спокојно, а зваће се: ГОСПОД, наша праведност.
17 »Јер, овако каже ГОСПОД: Увек ће један од Давидових потомака седети на престолу израелског народа 18 и увек ће свештеници, који су Левити, имати потомка који ће стално стајати преда мном и приносити жртве паљенице, палити житне жртве и припремати клане жртве.«
19 Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: 20 »Овако каже ГОСПОД: Ако можете да раскинете мој савез са даном и мој савез са ноћи, да дан и ноћ више не долазе у време које им је одређено, 21 онда се може раскинути и мој савез са мојим слугом Давидом и Левитима који су свештеници и врше службу преда мном, па Давид више неће имати потомка који би владао на његовом престолу. 22 Као што се звезде на небу не могу избројати, ни морски песак измерити, тако ћу и ја умножити потомке мога слуге Давида и Левите који врше службу преда мном.«
23 Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: 24 »Јеси ли приметио да овај народ говори: ‚ГОСПОД је одбацио две породице које је изабрао‘? Тако с презиром гледају на мој народ као да више није народ. 25 Овако каже ГОСПОД: Да нисам склопио савез са даном и ноћи и одредио законе небу и земљи, 26 могао бих да одбацим потомке Јакова и мога слуге Давида и да не изаберем ниједнога од његових синова да влада над потомцима Авраама, Исаака и Јакова. Али ја ћу обновити њихово благостање и смиловати им се.«
Син Божији моћнији од анђела
1 Бог је у прошлости много пута и на разне начине говорио нашим праоцима преко пророкâ, 2 а у ове последње дане проговорио је нама преко Сина, кога је одредио да буде наследник свега, чијим посредством је створио и свет. 3 Он је одсјај Божије славе и прави одраз његовог бића, који све носи својом силном речју. Пошто је извршио очишћење од греха, сео је здесна Величанству на небесима,[a] 4 поставши толико моћнији од анђелâ колико је наследио узвишеније име од њиховог.
5 Јер, којем од анђела је Бог икада рекао:
»Ти си мој Син,
данас те родих«?(A)
Или пак:
»Ја ћу му бити Отац,
а он ће ми бити Син«?(B)
6 И опет, када Прворођенога уводи у свет, каже:
»Нека му се поклоне сви Божији анђели.«[b]
7 За анђеле каже:
»Своје анђеле чини ветровима
и своје слуге огњеним пламеновима«,(C)
8 а за Сина:
»Твој престо, Боже, стоји довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
9 Заволео си праведност, а замрзео безакоње.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова«,(D)
10 и:
»У почетку си, Господе, поставио темеље земље
и небеса су твојих руку дело.
11 Ти остајеш, а они ће нестати
и сасвим се отрцати као одећа.
12 Савићеш их као огртач,
као одећу, и измениће се.
Али ти си увек исти
и твојим годинама нема краја.«(E)
13 Којем од анђела је икада рекао:
»Седи ми здесна
док твоје непријатеље не положим
као подножје под твоје ноге«?(F)
14 Зар сви они нису служитељски духови, послани да служе онима који ће наследити спасење?
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International