Old/New Testament
9 Е да ми је глава извор воде,
а моје очи врело суза,
и дан и ноћ бих плакао
над погинулима мога народа.
2 Е да у пустињи имам коначиште,
оставио бих свој народ
и отишао далеко од њих,
јер сви су прељубници,
неверна руља.
3 »Свој језик натежу као лук;
лажју, а не истином, побеђују у земљи.
Из греха у грех срљају,
а мене не познају«,
говори ГОСПОД.
4 »Чувај се пријатеља,
не веруј брату,
јер сваки брат је варалица као Јаков[a]
и сваки пријатељ клеветник.
5 Пријатељ пријатеља вара,
ниједан не говори истину.
Свој језик научише да лаже,
грехом се исцрпљују.
6 Усред преваре живиш.
У својој превари неће да ме упознају«,
говори ГОСПОД.
7 Стога овако каже ГОСПОД над војскама:
»Ево, пречистићу их и проверити.
Јер, шта друго могу
због греха мога народа?
8 Језик им је стрела смртоносна,
превару изговара.
Устима љубазно говоре ближњему,
а у срцу му спремају замку.
9 Зар да их због тога не казним?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу
какав је овај?«
10 Заплакаћу и закукати над горама
и тужбалицу запевати над пашњацима пустињским.
Опустеше, нико њима не пролази,
не чује се мукање говедâ.
Од птица до стоке,
све побеже, све нестаде.
11 »Од Јерусалима ћу учинити
гомилу рушевина,
јазбину шакалима,
а од Јудиних градова
пустош ненастањену.«
12 Ко је мудар да ово разуме? Кога је ГОСПОД поучио, па то може да објасни? Зашто је земља разрушена и опустела као пустиња којом нико не пролази?
13 ГОСПОД рече: »То је зато што су одбацили мој Закон, који сам им дао. Нису слушали мој глас ни ишли за њим, 14 него су ишли за својим тврдокорним срцем и за Ваалима, као што су их научили њихови праоци.«
15 Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Ево, учинићу да овај народ једе пелен и пије отровану воду. 16 Распршићу их међу народе које ни они ни њихови праоци нису познавали и гонити их мачем док их не затрем.«
17 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Добро пазите! Позовите нарикаче да дођу,
по највештије од њих пошаљите да дођу.
18 Нека похитају и наричу над нама,
да нам сузе навру на очи
и вода потече из наших капака.
19 Са Сиона се чује звук кукњаве:
‚Како пропадосмо!
Колико се осрамотисмо!
Своју земљу морамо да напустимо,
јер су нам куће порушене.‘«
20 Жене, чујте сада реч ГОСПОДЊУ,
отворите уши за речи његових уста.
Научите своје кћери да наричу,
једна другу да пева тужбалицу.
21 Смрт се успентрала кроз прозор
и ушла у наша утврђења,
децу покосила на улицама,
младиће на трговима.
22 Реците: »Овако каже ГОСПОД:
»‚Мртва тела ће падати
као ђубриво по њиви,
као снопље иза жетеоца,
а никога да их сакупи.‘«
23 Овако каже ГОСПОД:
»Ко је мудар,
нека се не хвали својом мудрошћу,
ни јаки својом снагом,
ни богати својим богатством.
24 Него, онај ко се хвали,
нека се хвали тиме
да разуме и зна мене –
да сам ја ГОСПОД, који показује љубав,
правду и праведност на земљи,
јер оне су ми миле«,
говори ГОСПОД.
25 »Долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу казнити све који су обрезани само на телу: 26 Египат, Јуду, Едом, Амонце и Моав и све који живе у пустињи и косу секу накратко. Јер, сви су ти народи необрезани. А и сав народ Израелов необрезаног је срца.«
Бог и идоли
10 Чујте реч коју вам говори ГОСПОД, народе Израелов. 2 Овако каже ГОСПОД:
»Не учите се обичајима других народа
и нека вас не плаше знамења на небу,
иако плаше народе.
3 Јер, ништавни су обичаји народâ.
Они у шуми посеку дрво,
па га дрводеља обликује длетом.
4 Украсе га сребром и златом,
па га причврсте чекићем и клиновима,
да се не преврне.
5 Као ни страшило на њиви лубеница,
тако ни они не говоре.
Морају да се носе,
јер не умеју да ходају.
Не бојте их се,
јер они не могу да учине
ни зло ни добро.«
6 Нико није као ти, ГОСПОДЕ.
Ти си велик и твоје Име је велико и силно.
7 Ко да те се не боји, Царе народâ?
То теби припада.
Међу свим мудрима народâ
и у свим њиховим царствима
нема ниједнога као што си ти.
8 Сви су они луди и безумни,
од ништавног дрвета поучени.
9 Ковано сребро довози се из Таршиша
и злато из Уфаза[b].
Оно што су дрводеља и златар начинили
облачи се у плаво и пурпурно –
све дело вештог занатлије.
10 Али ГОСПОД је Бог истински,
он је живи Бог, Цар вечити.
Када се он разгневи,
земља се тресе,
народи не могу његову срџбу да поднесу.
11 »Овако им кажи: ‚Ови богови, који нису начинили небо и земљу, нестаће са земље и испод неба.‘«
Хвалоспев ГОСПОДУ
12 ГОСПОД је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу успоставио свет
и својом умношћу разапео небо.
13 Кад он загрми, воде на небу захуче.
Он чини да се облаци дигну с крајева земље,
муње шаље с кишом
и ветар изводи из својих спремишта.
14 Сваки човек је незналица бесловесна.
Сваког златара његов идол срамоти,
јер сви његови ликови су варка –
нема у њима даха,
15 ништавни су, смешне творевине.
Кад њихова казна стигне, нестаће.
16 А Бог[c] Јаковљев није као они,
јер он је све створио.
Израел је племе његовог поседа.
ГОСПОД над војскама му је име.
Најава изгнанства
17 Покупите своју имовину, јер идете из земље,
ви који живите под опсадом.
18 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Овога пута ћу избацити становнике ове земље;
ударићу их невољом, да се дозову памети.«
19 Тешко мени због моје повреде!
Моја је рана неисцељива!
Али рекох себи:
»То је моја болест, морам је поднети.«
20 Шатор ми је оборен,
конопци му покидани.
Моји синови одоше од мене и нема их.
Никог нема да ми разапне шатор
или подигне заклон.
21 Пастири изгубише памет
и од ГОСПОДА не траже помоћ.
Зато им ништа не успева
и сва су им се стада раштркала.
22 Чујте новост: велика пометња
из северне земље долази
да Јудине градове претвори у пустош,
у јазбину шакалима.
23 Знам, ГОСПОДЕ, да човечији живот није његов,
да човек не управља својим корацима.
24 Казни ме, ГОСПОДЕ, али по правди,
а не у свом гневу, да ме не затреш.
25 Излиј своју срџбу на народе
који те не признају,
на братства која ти не призивају Име.
Јер, они прождреше Јакова,
докраја га прождреше
и опустошише његово боравиште.
Народ је прекршио Савез
11 Реч дође Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Саслушај услове овог савеза и пренеси их Јудејима и житељима Јерусалима. 3 Реци им: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Проклет био човек који се не покори условима овог савеза, 4 условима које сам дао вашим праоцима када сам их извео из Египта, из ужарене пећи, говорећи: »Слушајте ме и чините све што вам заповедам, и бићете мој народ, а ја ћу бити ваш Бог. 5 Тада ћу испунити заклетву којом сам се заклео вашим праоцима, да ћу им дати земљу којом тече мед и млеко«, као што је данас.‘«
А ја одговорих: »Амин, ГОСПОДЕ.«
6 ГОСПОД ми рече: »Објави све ове речи у градовима Јуде и на улицама Јерусалима: ‚Чујте услове овог савеза и извршавајте их. 7 Од времена када сам ваше праоце извео из Египта до данас, опомињао сам говорећи: »Послушајте ме.« 8 Али они нису слушали ни обраћали пажњу, него су ишли за својим тврдокорним и злим срцем. Стога сам на њих довео сва проклетства из савеза за који сам им заповедио да га се држе, али га се нису држали.‘«
9 Онда ми ГОСПОД рече: »Међу Јудејима и житељима Јерусалима је завера. 10 Вратили су се гресима својих праотаца, који су одбили да послушају моје речи. Ишли су за другим боговима, да би им служили. И народ Израела и народ Јуде прекршили су савез који сам склопио с њиховим праоцима.
11 »Стога овако каже ГОСПОД: Ево, довешћу на њих несрећу којој не могу да умакну. Ако и завапе к мени, нећу их слушати. 12 Градови Јуде и народ Јерусалима ићи ће и вапити боговима којима пале кâд, али они им неће помоћи у време њихове несреће. 13 Јудо, имаш богова колико и градова, а жртвеникâ које си подигао да на њима палиш кâд срамотном Ваалу колико и улица. 14 Стога се не моли за овај народ и не упућуј молбе и мољења за њих, јер ја их нећу слушати када ми завапе због своје несреће.
15 »Шта ће моја драгана у моме Храму
када опаке сплетке кује с толикима?
Може ли освештано месо
уклонити казну од тебе?
Кад чиниш зло, радујеш се.
16 ГОСПОД те назвао бујном маслином,
с плодовима лепог облика.
Али уз хук велике олује
запалиће је и њене гране ће се скршити.
17 »ГОСПОД над војскама, који те је посадио, одредио је велику несрећу за тебе, јер су народ Израела и народ Јуде учинили зло и разгневили ме палећи кâд Ваалу.«
Завера против Јеремије
18 Пошто ми је ГОСПОД открио њихову заверу, знао сам за њу, јер ми је он у то време показао њихова дела. 19 Био сам као питомо јагње које воде на клање. Нисам увиђао да су заверу ковали против мене, говорећи: »Хајде да уништимо дрво и плод на њему. Хајде да га искоренимо из земље живих, да му се име више никад не помиње.«
20 Али ти, ГОСПОДЕ над војскама, који судиш праведно и испитујеш срце и ум, дај да видим твоју освету на њима, јер сам теби поверио своју парницу.
21 »Стога овако каже ГОСПОД о људима у Анатоту, који хоће да ти одузму живот и говоре: ‚Не пророкуј у име ГОСПОДА, иначе ћеш погинути од наше руке‘ 22 – стога овако каже ГОСПОД над војскама: Казнићу их. Њихови младићи ће погинути од мача, њихови синови и кћери од глади. 23 Нико жив им неће преостати, јер ћу довести несрећу на људе у Анатоту у години њихове казне.«
6 Сви који су под ропским јармом нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не оцрњује Божије име и учење. 2 А они чији господари верују, нека ове не омаловажавају зато што су браћа. Него, нека им још више служе, јер верници су и њима драги ти који имају корист од њиховог служења. То учи и то тражи.
Среброљубље
3 Ако неко другачије учи људе и занемарује благотворне[a] речи нашега Господа Исуса Христа и учење које је у складу с побожношћу, 4 тај је уображен и не зна ништа, него болује од препирања и надмудривања речима, из чега настају завист, свађа, вређање, зла сумњичења 5 и непрестана трвења међу људима исквареног ума, који су лишени истине, који мисле да се побожношћу стиче добит.
6 А побожност и јесте велика добит ако је човек задовољан оним што има. 7 Јер, ми на свет ништа нисмо донели, па тако ништа не можемо ни однети. 8 Па, ако имамо хране и одеће, будимо тиме задовољни. 9 А они који желе да се обогате, падају у искушење и замку и јављају им се многе неразумне и штетне жеље које људе суновраћују у пропаст и уништење. 10 Јер, среброљубље је корен свих зала. Неки су, одавши му се, одлутали од вере и сами себи причинили много муке[b].
Добар бој вере
11 А ти, Божији човече, бежи од тога, а иди за праведношћу, побожношћу, вером, љубављу, стрпљивошћу, кроткошћу. 12 Биј добар бој вере, домогни се вечног живота, на који си позван када си пред многим сведоцима одлучно потврдио своју веру[c]. 13 Налажем ти пред Богом, који свему даје живот, и пред Христом Исусом, који је пред Понтијем Пилатом одлучно сведочио за истину[d]: 14 сачувај ову заповест чистом и беспрекорном док се не појави наш Господ Исус Христос. 15 Њега ће у право време показати блажени и једини Владар, Цар над царевима и Господар над господарима, 16 који је једини бесмртан, који пребива у недоступној светлости, кога нико од људи није видео нити може да га види. Њему вечна част и моћ. Амин.
17 Налажи онима који су богати на овом свету да не буду охоли, да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога, који нам све богато даје на уживање, 18 да чине добро, да буду богати добрим делима, да буду дарежљиви и вољни да деле, 19 скупљајући тако себи благо које ће бити леп темељ за будућност – да се домогну правог живота.
20 Тимотеје, чувај то што ти је поверено. Клони се безбожног наклапања и противљења лажног знања, 21 којег су се неки држали, па застранили од вере.
Милост с вама.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International