Old/New Testament
Непријатељ ће опколити Јерусалим
6 »Бежи на сигурно, народе Венијаминов!
Бежи из Јерусалима!
Дуните у овнујски рог у Текои!
Знак поставите над Бет-Хахеремом!
Јер, несрећа се помаља са севера,
пропаст велика.
2 Кћи сионска је као нежна ливада:
3 доћи ће на њу пастири са својим стадима,
шаторе разапети око ње,
сваки напасати стадо на свом делу.
4 Спремите се за бој против ње!
Устајте, хајде да нападнемо у подне!
Али, авај, дан се гаси,
а вечерње сенке све су дуже.
5 Зато устајте, хајде да нападнемо ноћу
и разоримо њене тврђаве!«
6 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Посеците дрвеће
и дигните опсадни насип око Јерусалима.
Овај град мора да буде кажњен,
пун је тлачења.
7 Као што извор излива своју воду,
тако он излива своју опакост.
Насиље и пропаст њиме се разлежу;
болест и ране стално су ми пред очима.
8 Послушај опомену, Јерусалиме,
да се не окренем од тебе
и од тебе не направим пустош,
земљу ненастањену.«
Бунтовничко владање Израела
9 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Попабирчи Остатак Израелов,
помно као винову лозу.
Још једном пређи руком по розгама,
као берач грожђа.«
10 Коме да говорим? Кога да опоменем?
Ко ће ме саслушати?
Уши су им затворене[a], па не чују.
Вређа их реч ГОСПОДЊА, не мили им се.
11 А ја сам пун срџбе ГОСПОДЊЕ
и не могу да је суспрегнем.
»Излиј је на децу на улици
и на младиће који се окупише.
И муж и жена биће ухваћени,
и старац, онај који је много година поживео.
12 Куће ће им бити дате другима,
заједно с њиховим пољима и женама
кад испружим руку против становника земље«,
говори ГОСПОД.
13 »Од најмањег до највећег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И пророк и свештеник,
сви се преваром баве.
14 Рану мога народа лече површно.
Говоре: ‚Мир, мир‘, кад мира нема.
15 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио«,
каже ГОСПОД.
16 Овако каже ГОСПОД:
»Станите на раскршћа и погледајте.
Распитајте се за древне стазе
и где је најбољи пут,
па њиме пођите,
и наћи ћете спокоја својој души.
Али ви рекосте: ‚Нећемо да идемо њиме.‘
17 Поставих вам осматраче и рекох:
‚Пазите на звук рога‘,
али ви рекосте: ‚Нећемо да пазимо.‘
18 »Стога чујте, народи;
окупите се да видите шта ће им се десити.
19 Чуј, земљо: Ево, на овај народ
сваљујем несрећу,
плод њихових сплетки,
јер моје речи нису послушали,
мој Закон су одбацили.
20 Шта ће ми тамјан из Сабе
или иђирот из далеке земље?
Не прихватам ваше паљенице,
нису ми миле ваше клане жртве.«
21 Стога овако каже ГОСПОД:
»Ево, ставићу препреке пред овај народ:
о њих ће се спотаћи и очеви и деца,
погинуће суседи и пријатељи.«
Непријатељ долази са севера
22 Овако каже ГОСПОД:
»Ево долази војска из северне земље,
велик народ с крајева земље се диже.
23 Луком и копљем наоружани,
окрутни су и немају милости.
Чују се као море када хучи
док на својим коњима јашу.
У бојном поретку стижу
да те нападну, Кћери сионска.«
24 Када смо чули вест о њима,
руке нам клонуше.
Тескоба нас обузе,
бол као у жене у трудовима.
25 Не излазите у поља,
не идите путевима,
јер непријатељ има мач
и ужас је свуда уоколо.
26 Обуците се у кострет, мој народе,
и у пепео се уваљајте.
Наричите као за сином јединцем,
горко кукајући,
јер ће уништитељ изненада навалити на нас.
27 »Учинио сам те кушачем метала, Јеремијо,
међу мојим народом,
да сазнаш и испиташ какви су.
28 Сви су они окорели бунтовници,
тврди као бронза и гвожђе.
Наоколо клевећу и сви су покварени.
29 Мех силно дува
да ватра олово сажеже.
Али залуд пречишћавање,
јер опаки нису одстрањени.
30 ‚Одбачено сребро‘ их зову,
јер их је ГОСПОД одбацио.«
Јеремија проповеда у Храму
7 Реч дође Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Стани на капију Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо објави ову реч: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви Јудеји који улазите на ове капије да се поклоните ГОСПОДУ. 3 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Промените свој начин живота и своја дела, и ја ћу вам дати да и даље живите на овом месту. 4 Не уздајте се у преварне речи и не говорите: »Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ!« 5 Ако уистину промените свој начин живота и своја дела и ако један другом будете чинили оно што је право, 6 ако не будете угњетавали дошљака, сироче или удовицу и проливали недужну крв на овом месту и ако не будете ишли за другим боговима на своју несрећу, 7 даћу вам да и даље живите на овом месту, у земљи коју сам довека дао вашим праоцима.
8 »‚Али ви се уздате у преварне речи, од којих нема користи. 9 Зар ћете красти, убијати, чинити прељубу, лажно се заклињати, палити кâд Ваалу и ићи за другим боговима за које раније нисте ни знали, 10 а онда доћи и стати пред мене у овом Дому, који носи моје Име, и мислити да можете некажњено да чините све те гнусобе? 11 Зар је овај Дом, који носи моје Име, за вас постао разбојничка јазбина? Али ја помно гледам‘«, говори ГОСПОД.
12 »‚Идите сада на оно место у Шилу где сам прво начинио боравиште за своје Име и погледајте шта сам урадио с њим због опакости мога народа Израела. 13 Док сте ви све то чинили‘«, говори ГОСПОД, »‚говорио сам вам наново и наново, али нисте слушали; звао сам вас, али нисте се одазивали. 14 Стога, оно што сам урадио са Шилом, сада ћу урадити са Домом који носи моје Име, Храмом у који се уздате, местом које сам дао вама и вашим праоцима. 15 Одбацићу вас од свога лица као што сам одбацио сву вашу сабраћу, Ефремово потомство.‘«
Непокорност народа
16 »Зато немој да се молиш за овај народ и не упућуј ми молбе и молитве за њих – не моли ме, јер те нећу услишити. 17 Зар не видиш шта раде по градовима Јуде и по улицама Јерусалима? 18 Деца скупљају дрва, очеви пале ватру, а жене месе тесто и пеку лепиње за Царицу неба. Изливају леванице другим боговима да ме разгневе. 19 Али они не разгневљују мене«, говори ГОСПОД, »него себи наносе штету на своју срамоту. 20 Стога овако каже Господ ГОСПОД: Мој гнев и срџба излиће се на ово место, на људе и стоку, на пољско дрвеће и плодове земље, и гореће и неће се угасити.
21 »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Само ви додајте своје паљенице другим кланим жртвама и сами поједите месо! 22 Јер, кад сам ваше праоце извео из Египта и говорио им, нисам им дао заповести за паљенице и клане жртве, 23 него сам им дао ову заповест: »Слушајте ме, и ја ћу бити ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. Живите онако како вам заповедам, да би вам било добро.« 24 Али они нису ни слушали ни обраћали пажњу, него су пошли за саветом свог тврдокорног и злог срца и отишли назад, а не напред. 25 Од оног дана кад су ваши праоци изашли из Египта до дана данашњег слао сам вам своје слуге пророке из дана у дан, непрестано. 26 Али они ме нису слушали ни обраћали пажњу. Били су тврдоглави и учинили више зла него њихови праоци.‘
27 »Када им све ово кажеш, неће те послушати. Када их позовеш, неће ти се одазвати. 28 Зато им кажи: ‚Ово је народ који није послушао ГОСПОДА, свога Бога, ни прихватио његове опомене. Истина нестаде, ишчезну из њихових уста.‘«
Грешна дела у долини Хином
29 »‚Одсеците косу и баците је,
запевајте тужбалицу на голетним висовима.
Јер, ГОСПОД је одбацио и оставио овај нараштај,
на који се разгневио.
30 »‚Народ Јуде је учинио оно што је зло у мојим очима‘, говори ГОСПОД. ‚Поставили су своје одвратне идоле у Дому који носи моје Име и укаљали га. 31 Подигли су узвишице у Тофету, у долини Бен Хином, да своје синове и кћери спаљују у ватри – што им ја нисам заповедио, нити ми је пало на памет. 32 Стога пазите: долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када се више неће звати Тофет, ни долина Бен Хином, већ Долина покоља, јер ће у Тофету сахрањивати мртве док више не буде места. 33 Тада ће лешеви овога народа постати храна птицама и зверима, а никога неће бити да их плаши и растерује. 34 Уклонићу из градова Јуде и са улица Јерусалима звуке весеља и радости и гласове младожење и младе, јер ће земља остати пуста.
8 »‚У то време‘, говори ГОСПОД, ‚повадиће из гробова кости царева и поглавара Јуде, кости свештеникâ и пророкâ и кости јерусалимског народа, 2 па ће их оставити изложене сунцу, месецу и свим звездама, које су волели и служили им, за којима су ишли, питали их за савет и клањали им се. Нико их неће покупити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на ораници. 3 Куд год да отерам преостале од овог злог народа, који су преостали на местима на која сам их отерао, свима њима ће смрт бити милија него живот‘, говори ГОСПОД над војскама.«
Грех и казна
4 »Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
Кад неко падне, зар не устаје?
Кад залута, зар се не враћа?
5 Зашто, онда, овај јерусалимски народ
непрестано лута?
Уз превару приањају,
неће да се врате.
6 Помно сам слушао,
али они не говоре што је право.
Нико се не каје за своју опакост
и не каже: »Шта то учиних?«
Свако се држи свога правца,
као коњ који хита у битку.
7 Чак и рода на небу
зна право време свога повратка,
и грлица, ластавица и дрозд
пазе на време своје селидбе,
а мој народ не зна шта ГОСПОД тражи.
8 »‚Како можете да говорите: »Мудри смо,
јер имамо Закон ГОСПОДЊИ«,
кад га је лажљива писаљка писарева
претворила у лаж?
9 Мудри ће бити осрамоћени;
спопашће их ужас
и ухватиће се у замку.
Пошто су одбацили реч ГОСПОДЊУ,
какву то мудрост имају?
10 Стога ћу њихове жене дати другима
и њихова поља новим власницима.
Од највећег до најмањег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И свештеник и пророк,
сви се преваром баве.
11 Рану мога народа лече површно.
Говоре: »Мир, мир«, кад мира нема.
12 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио‘«,
каже ГОСПОД.
13 »Одузећу им бербу«, говори ГОСПОД.
»Неће бити грожђа на виновој лози,
ни смокава на смоквином дрвету –
чак ће им и лишће свенути.
Што сам им дао, одузеће им се.«
14 Зашто седимо овде? На окуп!
Бежимо у утврђене градове
и тамо пропаднимо!
Јер, ГОСПОД, наш Бог,
на пропаст нас осуди
и даде нам да пијемо отровне воде,
јер смо против њега згрешили.
15 Миру смо се надали,
али никакво добро не стиже,
времену исцељења,
али би само ужас.
16 Фрктање коња непријатељевих
чује се из Дана;
од њиштања његових пастува
сва земља се тресе.
Дошли су да прождру земљу
и све што је у њој,
град и све његове житеље.
17 »Ево, послаћу отровнице међу вас,
гује које се не могу зачарати,
и оне ће вас уједати«,
говори ГОСПОД.
18 О, Тешитељу мој у тузи,
срце је у мени изнемогло.
19 Чуј вапај мога народа
из далеке земље:
»Зар ГОСПОД није на Сиону?
Зар његов Цар није више тамо?«
»Зашто су ме изазвали на гнев
својим ликовима,
идолима туђим, ништавним?«
20 »Жетва прође,
лето се заврши,
а ми нисмо спасени.«
21 Сатрвен сам,
јер је и мој народ сатрвен;
у жалости сам, а ужас ме спопада.
22 Зар нема мелема у Гиладу?
Зар тамо нема лекара?
Зашто онда нема исцељења
за рану мога народа?
Савети у вези с удовицама, старешинама и робовима
5 Старијег човека не прекоревај строго, него га моли као оца, млађе људе као браћу, 2 старије жене као мајке, млађе као сестре – у потпуној чистоти.
3 Поштуј оне удовице које су заиста удовице. 4 Али, ако удовица има децу или унуке, нека прво они науче да показују побожност бринући се за свој дом и тако узврате својим родитељима, јер то је Богу мило. 5 Права и усамљена удовица узда се у Бога и ноћу и дању истрајава у мољењима и молитвама, 6 а она која живи распусно, жива је мртва. 7 И то им наложи, да буду без замерке. 8 А ко се не стара за своје, пре свега за оне из свога дома, тај се одрекао вере и гори је од неверника.
9 У списак удовица може да се унесе она која није млађа од шездесет година, која је имала једног мужа, 10 која је позната по[a] добрим делима: ако је подизала децу, ако је била гостољубива, ако је прала ноге светима, ако је помагала онима који су у невољи, ако се посвећивала сваком добром делу.
11 А млађе удовице не уноси у списак. Јер, када их пожуда одврати од Христа, хоће да се удају, 12 па на себе навлаче осуду, пошто су погазиле прву верност. 13 Осим тога, идући од куће до куће, навикавају се да буду беспослене. И не само беспослене него и брбљиве и наметљиве, па говоре оно што не треба. 14 Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, рађају децу, воде домаћинство – да непријатељу не дају повода за клевету. 15 Јер, неке су већ застраниле и пошле за Сатаном.
16 Ако нека верница има удовица међу родбином, нека им помаже, да црква не буде оптерећена, него да може да помогне правим удовицама.
17 Старешинама које добро управљају треба указати двоструку част, пре свега онима који проповедају и поучавају. 18 Јер, Писмо каже: »Не завезуј уста волу који врше«(A) и: »Радник заслужује своју плату.«(B) 19 Не прихватај тужбу против старешине ако је не поткрепе два или три сведока. 20 Оне који греше, укори пред свима, да и у остале уђе страх.
21 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом и изабраним анђелима да се овога држиш без предрасуда и да ништа не чиниш из пристрасности.
22 Ни на кога не полажи руке олако. Немај удела у туђим гресима. Себе држи чистим.
23 Немој да пијеш само воду, него узми и мало вина ради свог желуца и честих слабости.
24 Греси неких људи очигледни су и пред њима иду на Суд, а греси других људи иду за њима. 25 Тако су и добра дела очигледна, а ни она другачија не могу се сакрити.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International