Old/New Testament
Израелово блудничење
3 »Ако се човек разведе од жене,
и она оде и уда се за другога,
зар ће јој се он вратити?
Зар земља не би била сасвим укаљана?
А ти си живела као блудница
с многим љубавницима,
и сад би мени да се вратиш!«
говори ГОСПОД.
2 »Погледај голе висове
и види има ли места где те нису обљубили.
Крај пута си седела чекајући љубавнике,
као Арапин који у пустињи сачекује жртве.
Својим блудничењем и опакошћу
укаљала си земљу.
3 Зато су кише задржане
и пролећни пљускови не падоше.
А ти још изгледаш као блудница
и одбијаш да се зацрвениш од стида.
4 Сада ме зовеш: ‚Оче мој,
пријатељу из моје младости!
5 Зар ћеш се увек гневити?
Зар ће твоја срџба трајати довека?‘
Ето, тако говориш,
а и даље чиниш свако зло које можеш.«
Израел и Јуда морају да се покају
6 ГОСПОД ми рече у време владавине цара Јосије: »Да ли си видео шта је отпадница Израел урадила? Пењала се на сваку узвишицу и ишла под свако крошњато дрво и тамо блудничила. 7 Мислио сам да ће ми се вратити после свега што је учинила, али није. А видела је то и њена неверна сестра Јуда. 8 Дадох отпадници Израел потврду о разводу и отпустих је због њеног прељубништва. Али њену неверну сестру Јуду не обузе страх, него и она оде и одаде се блудничењу. 9 Пошто је свој блуд олако схватала, каљала је земљу и чинила прељубу с каменом и дрветом. 10 Упркос свему, њена неверна сестра Јуда није ми се вратила свим својим срцем, него само притворно«, говори ГОСПОД.
11 ГОСПОД ми рече: »Отпадница Израел праведнија је од невернице Јуде. 12 Иди и објави ове речи на северу:
»‚Врати се, отпаднице Израел‘,
говори ГОСПОД.
‚Нећу се више мргодити на тебе,
јер сам милостив‘,
говори ГОСПОД.
‚Нећу се довека гневити.
13 Само признај своју кривицу:
побунила си се против ГОСПОДА, свога Бога;
своје дражи си протраћила на туђе богове
под сваким крошњатим дрветом,
и ниси ме слушала‘,
говори ГОСПОД.
14 »Вратите се, народе отпаднички,« говори ГОСПОД, »јер ја сам ваш муж. Ја ћу вас узети – једно из града и двоје из братства – и довести вас на Сион. 15 Тада ћу вам дати пастире који су по мојој вољи, који ће вас водити знањем и умношћу. 16 Тих дана, када се ваш број силно увећа у земљи«, говори ГОСПОД, »више се неће говорити: ‚Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.‘ Он им више никад неће падати на памет, нити ће га се сећати. Неће им недостајати, нити ће бити направљен други. 17 У то време ће Јерусалим звати ‚Престо ГОСПОДЊИ‘ и сви народи ће се окупити у њему због Имена ГОСПОДЊЕГ. Неће више ићи за својим тврдокорним и злим срцем. 18 Тих дана народ Јуде придружиће се народу Израела и заједно ће доћи из северне земље у земљу коју сам дао у наследство вашим праоцима.
19 »Сâм ја рекох:
‚Хтео сам с вама да поступам као са синовима
и дам вам пожељну земљу,
најлепше наследство међу свим народима.‘
Мислио сам зваћете ме ‚Оче‘
и нећете се окренути од мене.
20 Али, као жена која је неверна мужу,
тако сте и ви били неверни мени,
народе Израелов«,
говори ГОСПОД.
21 Вапај се чује по голетним висовима,
плач и запомагање народа Израеловог,
јер се изопачише
и заборавише ГОСПОДА, свога Бога.
22 »Вратите се, народе неверни!
Ја ћу вас излечити од отпадништва.«
»Ево, долазимо к теби,
јер ти си ГОСПОД, наш Бог.
23 Уистину је заблуда
сва та граја по брдима и горама.
Уистину је у ГОСПОДУ, нашем Богу,
спасење Израелово.
24 Од наше младости срамотни богови
прождиру плодове труда наших праотаца
– њихову ситну и крупну стоку,
њихове синове и кћери.
25 Лезимо у своју срамоту,
нека нас наш стид прекрије.
Згрешисмо против ГОСПОДА, свога Бога,
и ми и наши праоци.
Од своје младости до дана данашњег
не слушамо ГОСПОДА, свога Бога.«
4 »Ако хоћеш да се вратиш, Израеле«,
говори ГОСПОД,
»врати ми се.
Ако уклониш своје одвратне идоле
и више не одлуташ,
2 и ако се истинито
и поштено[a] закунеш:
‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
благословићу народе
и они ће ме хвалити.«
3 Овако ГОСПОД каже Јудејима и Јерусалиму:
»Преорите своју неизорану земљу
и не сејте међу трњем.
4 Обрежите се ГОСПОДУ,
уклоните кожицу са свога срца,
Јудеји и Јерусалимљани,
иначе ће моја срџба планути као огањ
и горети, а никога да је угаси,
због ваших злих дела.«
Несрећа долази на Јуду са севера
5 »Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму:
‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘
Вичите из свега гласа и говорите:
‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘
6 Знак поставите према Сиону,
у заклон бежите без оклевања,
јер несрећу доносим са севера,
уништење велико.
7 Лав је изашао из свога брлога,
кренуо је уништитељ народâ.
Своје место је оставио да ти опустоши земљу.
Градови ће ти лежати у рушевинама,
без иједног житеља.
8 Зато се обуците у кострет,
наричите и кукајте:
‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ
није се окренуо од нас!‘
9 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»клонуће духом цар и поглавари,
ужаснути се свештеници
и згрозити пророци.«
10 Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«
11 У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено:
»Ужарен ветар
са голетних висова пустињских
дува на мој народ,
али не да га развеје или прочисти.
12 Жесток ветар долази ми оданде.
Сада изричем пресуду против њих.«
13 Ево надире као облаци,
његова кола стижу као вихор,
коњи му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери своје срце од зла, Јерусалиме,
и спаси се.
Докле ћеш гајити опаке мисли?
15 Глас најављује из Дана,
из Ефремових брда обзнањује несрећу.
16 »Овако кажи народима,
обзнани Јерусалиму:
‚Из далеке земље стиже војска да те опседне,
бојни поклич испушта против Јудиних градова.
17 Попут чуварâ поља окружују Јерусалим,
јер се против мене побунио‘«,
говори ГОСПОД.
18 »‚Својим поступцима и делима
ово си навукао на себе,
ово ти је казна.
О, како је горка!
О, како пробада срце!‘«
Јеремијина жалост због судбине народа
19 Каква тескоба! Каква тескоба!
Превијам се од бола.
Срце ме боли, срце у мени силно лупа,
не могу да ућутим.
Јер, чуо сам звук рога,
бојне покличе.
20 О несрећи за несрећом јављају,
сва земља је опустошена.
Шатори ми опустошени у магновењу,
моје сенице у трен ока.
21 Докле ћу гледати ратне барјаке
и слушати звук рога?
22 »Мој народ је безуман,
не познају ме.
Они су неразумна деца,
ништа не схватају.
Вешти су само да чине зло,
а да чине добро не умеју.«
Виђење о уништењу
23 Погледах земљу – безоблична и празна;
и небеса – њихова светлост нестала.
24 Погледах планине – тресу се;
сва брда – уздрмала се.
25 Погледах, а људи нигде,
све птице одлетеле.
26 Погледах, а плодна земља постала пустиња,
сви јој градови леже у рушевинама
због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.
27 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Сва земља биће опустошена,
иако је нећу докраја уништити.
28 Зато ће земља туговати и небеса потамнети,
јер ја рекох, и нећу се предомислити,
одлучих, и нећу одустати.«
29 На звук коњаникâ и стрелаца
цео град нададе у бекство.
Једни се завлаче у шикаре,
други се пентрају уз литице.
Сви градови напуштени,
нико више у њима не живи.
30 Шта то радиш, Опустошена?
Зашто се облачиш у скерлет
и златан накит стављаш на себе?
Зашто очи сенчиш бојом?
Узалуд се улепшаваш,
твоји љубавници те презиру:
хоће да ти узму живот.
31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима,
стењање као у оне која рађа прво дете,
јаук Кћери сионске док се за дах бори
и пружа руке, говорећи:
»Тешко мени!
Занемоћах пред убицама.«
Јерусалимов грех
5 »Прођите улицама Јерусалима;
добро погледајте и сами се уверите.
Тражите по његовим трговима,
па ако нађете иједнога ко чини што је право
и тражи истину,
опростићу овом граду.
2 Иако говоре: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
ипак се лажно заклињу.«
3 ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину?
Удараш их, али њих не боли,
сатиреш их, али они одбијају поуку.
Постали су тврђи од литице
и одбијају да се покају.
4 Мислио сам: »То су само сиромаси.
Безумни су, јер не познају пут ГОСПОДЊИ,
ни правду коју њихов Бог тражи.
5 Зато ћу отићи великашима
и с њима разговарати.
Они познају пут ГОСПОДЊИ
и правду коју њихов Бог тражи.«
Али и они сложно сломише јарам
и покидаше окове.
6 Зато ће их шумски лав нападати,
пустињски вук черечити,
леопард на њих вребати
крај њихових градова.
И ко год изађе, биће раскомадан,
јер је њихова побуна велика
и све веће је њихово отпадништво.
7 »Зашто да ти опростим?
Твоја деца су ме оставила
и заклињу се боговима који то нису.
Досита сам их нахранио,
а они учинише прељубу
и нагрнуше у куће блудница.
8 Они су пастуви угојени, похотни,
сваки за туђом женом њишти.
9 Зар да то не казним?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим таквом народу?
10 »Прођите јерусалимским виноградима
и уништите их, али не докраја.
Све розге покидајте, јер нису ГОСПОДЊЕ.
11 Народ Израела и народ Јуде
докраја су ми неверни«,
говори ГОСПОД.
ГОСПОД одбацује Израел
12 Лагали су о ГОСПОДУ, говорећи:
»Неће он ништа учинити.
Никакво зло нас неће снаћи.
Нећемо искусити ни мач, ни глад.
13 Пророци су само ветар
и Божије речи нема у њима.
Нека њима буде учињено то што говоре.«
14 Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама:
»Зато што су тако говорили,
учинићу огњем речи у твојим устима,
а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.
15 Ево, довешћу на тебе народ издалека,
народе Израелов«,
говори ГОСПОД,
»народ дуговечан и древан,
народ чији језик не знаш
и чији говор не разумеш.
16 Тоболци су им као отворен гроб;
сви су они ратници.
17 Прождреће ти жетву и хлеб,
прождреће ти синове и кћери,
прождреће ти ситну и крупну стоку,
прождреће ти лозу и стабла смоквина.
Мачем ће ти разорити утврђене градове,
у које се уздаш.
18 »Али ни тих дана«, говори ГОСПОД, »нећу те докраја затрти. 19 А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«
Бог опомиње свој народ
20 »Обзнани ово народу Јаковљевом
и објави у Јуди:
21 ‚Чуј ово, народе безумни и без памети,
који очи имаш а не видиш,
који уши имаш а не чујеш.
22 Зар ме се не бојите?‘«
говори ГОСПОД,
»‚Зар преда мном не дрхтите?
Ја сам учинио да песак буде међа мору,
вечна препрека коју не може да пређе.
Таласи се ваљају, али даље не могу,
хуче, али неће прећи.
23 Али овај народ је тврдоглав и бунтован;
скренуше они и одоше,
24 и не говоре себи:
»Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога,
који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну
и стара се за седмице одређене за жетву.«
25 Одвратише то од вас ваша злодела,
ваши вас греси лишише добра.‘
26 »Опаки се налазе међу мојим народом.
У заседи леже као хватачи птица,
замке постављају и хватају људе.
27 Као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Моћни и богати постадоше,
28 ухрањени и дебели.
Нема граница њиховим злоделима.
Сирочетову парницу не воде да је добију,
не залажу се за права сиромаха.
29 Зар да их не казним за то?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу какав је овај?
30 Нешто ужасно и грозно
догодило се у земљи:
31 Пророци пророкују лажи,
свештеници владају на своју руку,
а мом народу је то мило.
Али шта ћете да радите на крају?«
Налози Тимотеју
4 А Дух изричито каже да ће у последња времена неки отпасти од вере, поводећи се за варљивим духовима и демонским учењима, 2 која шире лицемерни лажљивци отупеле савести[a]. 3 Они забрањују женидбу и намећу уздржавање од јелâ која је Бог створио да их са захвалношћу једу они који верују и који су спознали истину. 4 Јер, све што је Бог створио добро је и не треба одбацивати ништа што се једе са захвалношћу, 5 пошто је освештано Божијом речју и молитвом.
6 На то указуј браћи, и бићеш добар служитељ Христа Исуса, служитељ који се храни речима вере и доброг учења за којим иде. 7 Клони се безбожних и бапских прича, а вежбај се у побожности. 8 Јер, телесно вежбање је за мало шта корисно, а побожност је корисна за све, пошто има обећање и за садашњи живот и за будући.
9 Ово је истина и заслужује да буде прихваћено у потпуности 10 – јер, за то се ми трудимо и боримо: ми смо своје наде положили у Бога живога, који је Спаситељ свих људи, пре свега оних који верују.
11 То налажи и учи. 12 Нека те нико не омаловажава због твоје младости, него буди пример верницима у говору, у понашању, у љубави, у вери, у чистоти. 13 Док не дођем, посвети пажњу јавном читању, бодрењу и поучавању. 14 Не занемаруј милосни дар који је у теби, који ти је дат преко пророштва када су старешине на тебе положиле руке[b].
15 Марљиво се труди око тога, сав буди у томе, да твој напредак буде очигледан свима. 16 Пази на себе и на учење. Истрај у томе, јер ћеш, то чинећи, спасти и себе и оне који те слушају.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International