Old/New Testament
1 Речи Јеремије сина Хилкијиног, једног од свештеника у Анатоту, на Венијаминовом подручју.
2 Реч ГОСПОДЊА долазила му је тринаесте године владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде, 3 па све време владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, до петог месеца једанаесте године владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, када је народ Јерусалима одведен у сужањство.
Бог позива Јеремију
4 Дође ми реч ГОСПОДЊА:
5 »Знао сам те пре но што сам те
у утроби мајчиној обликовао,
одвојио те пре но што си се родио.
За пророка народима одредио сам те.«
6 »Авај, Господе ГОСПОДЕ«, рекох ја. »Не умем да говорим – још сам дете.«
7 Али ГОСПОД ми рече: »Немој да говориш ‚Још сам дете.‘ Ти треба да идеш коме год те пошаљем и да говориш све што ти заповедим. 8 Не плаши их се, јер ја сам с тобом и избављаћу те«, говори ГОСПОД.
9 Онда ГОСПОД пружи руку и дотаче ми уста, па ми рече: »Сада сам ти ставио своје речи у уста. 10 Ево, данас те постављам над народе и царства, да чупаш из корена и да рушиш, да сатиреш и да обараш, да градиш и да садиш.«
Два виђења
11 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Јеремија, шта видиш?«
»Видим бадемову грану«, одговорих.
12 »Добро си видео«, рече ГОСПОД, »јер ја бдим[a] над својом речи, да се она испуни.«
13 Реч ГОСПОДЊА дође ми и други пут: »Шта видиш?«
»Видим лонац који кључа, а врх му је нагнут од севера«, одговорих.
14 ГОСПОД ми рече: »Са севера ће се излити несрећа на све који живе у овој земљи. 15 Јер, ево, ја ћу позвати све народе северних царстава«, говори ГОСПОД. »Њихови цареви ће доћи и своје престоле поставити на улазима јерусалимских капија. Навалиће на све бедеме који га окружују и на све градове Јуде. 16 Изрећи ћу своје пресуде против свог народа због његове опакости. Оставили су ме, палили кâд другим боговима и клањали се својим делима.
17 »Спреми се! Устани и кажи им све што ти заповедим. Не треси се од страха пред њима, да те не бих ја стресао страхом пред њима. 18 Данас сам те учинио утврђеним градом, гвозденим стубом и бронзаним бедемом против целе земље – против царева Јуде, њених службеника, свештеника и народа земље. 19 Они ће се борити против тебе, али те неће надјачати, јер сам ја с тобом, да те избавим«, говори ГОСПОД.
Грех Израелових праотаца
2 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Иди и објави Јерусалиму: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Сећам се твоје привржености у младости,
како си ме волела као невеста
и ишла за мном кроз пустињу,
кроз земљу незасејану.
3 Израел је био свет ГОСПОДУ,
првина његове жетве.
Сви који га прождреше,
сматрани су кривима
и стиже их несрећа‘«,
говори ГОСПОД.
4 Чуј реч ГОСПОДЊУ, народе Јаковљев, сва братства народа Израеловог. 5 Овако каже ГОСПОД:
»Коју ми ману нађоше ваши праоци
да су толико одлутали од мене?
За ништавним идолима су пошли,
па сами постадоше ништавни.
6 Нису питали: ‚Где је ГОСПОД,
који нас је извео из Египта,
кроз голу пустош нас провео,
кроз земљу пустиња и провалија,
кроз земљу суше и густе тмине,
кроз земљу којом нико не путује
и у којој нико не живи?‘
7 У плодну земљу сам их довео,
да њене плодове једу
и у њеним добрима уживају.
А они, чим уђоше, укаљаше моју земљу
и мој посед учинише гнусним.
8 Свештеници нису питали:
‚Где је ГОСПОД?‘
Нису ме упознали они који тумаче Закон.
Поглавари су се побунили против мене.
Пророци су пророковали у име Ваала,
идући за ништавним идолима.«
Божија парница с Израелом
9 »Стога опет подижем оптужбе против вас«,
говори ГОСПОД,
»и дизаћу оптужбе против деце ваше деце.
10 Пређи на обале Китима и погледај,
пошаљи некога у Кедар и помно осмотри.
Види да ли је икад било нешто слично овом:
11 Зар је неки народ заменио своје богове,
који чак и нису богови?
А мој народ је своју Славу заменио
за ништавне идоле.
12 Згрозите се над тим, небеса,
и задрхтите од силног ужаса«,
говори ГОСПОД.
13 »Мој народ је починио два греха:
оставио је мене, извор живе воде,
и себи ископао чатрње, чатрње напукле,
које не држе воду.«
Последице Израеловог неверства
14 »Зар је Израел слуга, роб по рођењу?
Зашто, онда, постаде плен душманима?
15 Као лавови су рикали на њега
и пустошили му земљу.
Градови му спаљени и пусти.
16 Чак и они из Мемфиса[b] и Тахпанхеса
теме ти обријаше[c].
17 Зар ниси сам то на себе навукао
када си оставио ГОСПОДА, свога Бога,
док те водио путем?
18 Што би сад ишао у Египат,
да из Шихора[d] пијеш воде?
И што би ишао у Асирију,
да пијеш воде из Еуфрата[e]?
19 Твоја опакост ће те казнити,
твоје отпадништво те осудити.
Размисли, дакле, и схвати
колико је зло и чемерно за тебе
када оставиш ГОСПОДА, свога Бога,
и немаш страха од мене«,
говори Господ, ГОСПОД над војскама.
Израел одбија да се покори ГОСПОДУ
20 »Одавно си сломио свој јарам,
своје окове покидао и рекао:
‚Нећу да робујем!‘
А ипак, на свакој узвишици
и под сваким крошњатим дрветом
лéгао си као блудница.
21 Посадио сам те као племениту лозу
из најбољег семена.
Па како си ми се онда
у искварену и дивљу лозу изродио?
22 Макар се опрао цеђом
и много луга употребио,
мрља твоје кривице и даље је преда мном«,
говори Господ ГОСПОД.
23 »Како можеш да кажеш:
‚Нисам се укаљао.
Нисам трчао за Ваалима‘?
Види како си поступио у долини.
Размисли о томе што си учинио.
Ти си хитра камила
која тамо-амо трчкара,
24 дивља магарица навикла на пустињу,
која у својој похоти њуши ветар
– ко да је обузда у време терања?
Мужјак који је тражи неће се уморити,
лако ће је наћи у време парења.
25 Не трчи док ти ноге не обосе
и грло ти се не осуши.
Али ти рече: ‚Не вреди!
Ја волим туђе богове
и за њима ћу ићи.‘«
Израел заслужује казну
26 »Као што крадљивац бива осрамоћен
када га ухвате,
тако се народ Израелов осрамотио
– он, његови цареви и службеници,
његови свештеници и пророци.
27 Они дрвету говоре: ‚Ти си ми отац‘
и камену: ‚Ти си ме родио.‘
Мени окренуше леђа, а не лице.
Али, када су у невољи, говоре:
‚Дођи и спаси нас!‘
28 Где су ти тада богови које си себи направио?
Нека они дођу да те спасу невоље ако могу!
Јер, ти имаш богова, Јудо, колико и градова.
29 »Зашто против мене подижете оптужбе?
Сви сте се ви побунили против мене«,
говори ГОСПОД.
30 »Узалуд сам вам кажњавао децу
– никакву поуку не извукоше.
Ваш мач ваше пророке раскомада
као лав разјарени.
31 Ви из овог нараштаја, размислите о речи ГОСПОДЊОЈ.
Зар сам био пустиња Израелу
или земља дубоке таме?
Зашто мој народ говори:
‚Можемо слободно да лутамо наоколо.
Теби више нећемо доћи.‘?
32 Зар девојка заборавља свој накит
или невеста свој појас?
А мој народ мене је заборавио
током дана безбројних.
33 Како вешто трагаш за љубављу!
И најгора од жена може на твојим делима да се учи.
34 На одећи ти налазе крв недужних сиромаха,
иако их ти не ухвати да ти проваљују у кућу.
35 А ти упркос свему говориш:
‚Недужна сам; није он гневан на мене.‘
Али судићу ти, јер говориш:
‚Нисам згрешила.‘
36 Зашто си толико превртљива?
Разочараће те Египат,
као што те разочарала Асирија.
37 И оданде ћеш отићи погнуте главе[f],
јер је ГОСПОД одбацио оне у које се уздаш –
они ти неће помоћи.«
Надгледници и ђакони
3 Ово је истина: ако неко жели надгледништво[a], лепу службу жели. 2 А надгледник[b] треба да буде без замерке, једне жене муж, умерен, разборит, сређен, гостољубив, способан да поучи; 3 не пијаница, не насилан човек, него благ; не свађалица, не среброљубац; 4 да својим домом добро управља, да му се деца потчињавају са пуним поштовањем 5 – јер ко не уме да управља својим домом, како ће се старати за Божију цркву? – 6 не новообраћеник, да не постане охол, па буде осуђен истом осудом као и ђаво. 7 Осим тога, треба да буде на добром гласу и међу људима[c] ван цркве, да не падне у немилост и ђавољу замку.
8 Тако и ђакони треба да буду достојни поштовања, не дволични, да се не одају многом вину, да не иду за непоштеним добитком, 9 да се са чистом савешћу држе тајне наше вере. 10 А и они треба прво да буду проверени, па ако су беспрекорни, нека обављају службу.
11 Тако и жене треба да буду достојне поштовања, не клеветнице, него умерене и у свему поуздане.
12 Ђакон треба да буде једне жене муж и да добро управља својом децом и својим домом. 13 Јер, они који добро обављају службу, стичу леп положај и велико поуздање у вери у Исуса Христа.
14 Иако се надам да ћу ускоро доћи к теби, пишем ти ово 15 да, ако се задржим, знаш како се треба понашати у Божијем дому, који је Црква Бога живога, стуб и упориште истине.
16 По свеопштем признању, велика је тајна побожности:
Појавио се у телу,
био је оправдан Духом,
видели су га анђели,
проповедао се међу незнабошцима,
у свету су поверовали у њега,
био је вазнет у слави.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International