Old/New Testament
Сионово ново име
62 Сиона ради нећу ћутати,
Јерусалима ради нећу мировати
док његова праведност не засија као зора,
његово спасење као пламтећа буктиња.
2 Народи ће видети твоју праведност
и сви цареви твоју славу;
зваће те новим именом,
које ће ти дати уста ГОСПОДЊА.
3 Бићеш сјајна круна у руци ГОСПОДЊОЈ,
царски венац у руци свога Бога.
4 Више те неће звати Остављена,
ни твоју земљу Опустела,
него ће те звати Моја милина[a],
а твоју земљу Удата[b],
јер ГОСПОД ће у теби наћи милину
и твоја земља ће се удати.
5 Као што се младић жени девојком,
тако ће се твој Градитељ оженити тобом.
И као што се младожења радује невести,
тако ће се твој Бог радовати теби.
6 На твоје зидине, Јерусалиме,
поставио сам стражаре –
ни дању ни ноћу неће ућутати.
Ви који подсећате ГОСПОДА,
не дајте себи починка
7 и не дајте починка њему
док не обнови Јерусалим
и не учини да га свет хвали.
8 ГОСПОД се заклео својом десницом
и својом моћном руком:
»Нећу више дати твоје жито
за храну твојим непријатељима,
нити ће више туђинци пити младо вино
око ког си мукотрпно радио.
9 Него, јешће жито они који га жању
и хвалити ГОСПОДА,
и они који беру грожђе пиће младо вино
у дворишту мога светилишта.«
10 Прођите! Прођите кроз капије!
Припремите пут народу!
Наспите! Наспите друм!
Уклоните камење!
Подигните заставу народима!
11 Ево, ГОСПОД је објавио до крајева земље:
»Кажите Кћери сионској:
‚Ево, твој Спаситељ долази!
Ево, с њим је његова награда
и пред њим његова накнада.‘«
12 Они ће се звати Свети народ,
Откупљени ГОСПОДЊИ,
а ти ћеш се звати Тражена,
Град неостављен.
Дан Божије освете и откупљења
63 Ко је овај који долази из Едома,
из Боцре, у одећи умрљаној црвенилом?
Ко је овај, у сјај одевени,
који корача у својој силној снази?
»То сам ја, праведност најављујем,
моћан да спасем.«
2 Зашто ти је одећа црвена
као у онога ко гази грожђе у муљачи?
3 »Ја сам сâм газио грожђе у муљачи;
ниједан од народâ није био са мном.
У свом гневу сам их изгазио
и у својој срџби их изгњечио;
њихова крв попрскала ми одело
и сву сам своју одећу умрљао.
4 Јер, дан освете био ми је у срцу,
стигла је година откупљења.
5 Огледах се, али никога да помогне;
згранух се што ни од кога нема подршке.
Стога ми моја рука донесе победу
и моја срџба ме подржа.
6 У свом гневу изгазих народе,
у својој срџби их изгњечих
и њихову крв излих на земљу.«
Хвалоспев и молитва
7 Причаћу о делима љубави ГОСПОДЊЕ,
о делима за која га треба хвалити,
због свега што је за нас учинио –
о његовој великој доброти
према народу Израеловом
коју је исказао у својој самилости
и многим делима љубави.
8 Он рече: »Да, они су мој народ,
синови који ме неће изневерити.«
И постаде њихов Спаситељ
9 у свим њиховим недаћама.
Није их спасао никакав гласник,
ни анђео,
него сâм он.
У својој љубави и самилости их је откупио,
подигао их и носио свих давнашњих дана.
10 Али они се побунише
и ражалостише његовог Светог Духа.
Зато и он постаде њихов непријатељ
и сам се против њих борио.
11 Онда се његов народ сети давних дана,
Мојсија и његовог народа –
где је Онај који их је провео кроз море
са пастиром свога стада?
Где је Онај који је међу њих поставио
свога Светог Духа,
12 који је учинио да његова славна рука
иде уз Мојсијеву десницу,
који је пред њима раздвојио воде,
да за себе стекне вечну славу,
13 који их је провео преко дубина?
Као коњ у пустињи, нису се спотакли;
14 као говедима која силазе у долину,
Дух ГОСПОДЊИ дао им је починак.
Тако си водио свој народ
да за себе стекнеш славно име.
15 Погледај са неба
и види из свог пребивалишта,
светог и славног:
где су твоја ревност и моћ,
твоја нежност и самилост?
Повукле су се од нас.
16 Али ти си наш Отац,
макар нас Авраам не познаје
и Израел не признаје.
Ти си, ГОСПОДЕ, наш Отац;
наш Откупитељ име ти је од давнина.
17 Зашто пушташ, ГОСПОДЕ,
да одлутамо с твојих путева
и да нам отврдне срце,
па те се не бојимо?
Врати се ради својих слугу,
племенâ која су твој посед.
18 Само накратко је твој народ
поседовао твоје свето место,
а сада су наши непријатељи
изгазили твоје светилиште.
19 Постадосмо као народ
којим никад ниси владао,
који се није звао твојим Именом.
64 О, кад би небеса поцепао и сишао!
Планине би се затресле пред тобом!
2 Као што огањ запали гранчице
и чини да вода прокључа,
сиђи да обзнаниш своје Име
својим непријатељима,
да народи задрхте пред тобом!
3 Јер, када си чинио страхотна дела
која нисмо очекивали,
силазио си и планине су се
тресле пред тобом.
4 Од прадавних времена нико није чуо,
ниједно ухо није чуло,
ниједно око видело
другога Бога осим тебе,
који ради у корист оних који га ишчекују.
5 Ти прискачеш у помоћ
онима који радо чине оно што је право,
који се сећају твојих путева.
Али, кад си се разгневио,
ми згрешисмо
и непрестано грешимо.
Како онда да се спасемо?
6 Сви смо постали као нечист човек,
а сва наша праведна дела као запрљана крпа.
Сви се сушимо као лист,
а наши греси нас односе као ветар.
7 Нико не призива твоје Име
нити се труди да до тебе допре,
јер ти си своје лице сакрио од нас
и пустио нас да ископнимо
због наших греха.
8 А ипак, ГОСПОДЕ, ти си наш Отац.
Ми смо глина, ти си грнчар –
сви смо твоје дело.
9 Не гневи се прекомерно, ГОСПОДЕ,
не сећај се наших греха довека.
Погледај на нас, молимо те,
јер сви смо твој народ.
10 Твоји свети градови постадоше пустиње;
Сион је пустиња, Јерусалим пустолина.
11 Наш свети и славни Храм,
где су ти наши очеви исказивали хвалу,
спаљен је огњем
и све нама драгоцено у рушевинама лежи.
12 Зар ћеш се после свега и даље суспрезати, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш и даље ћутати и прекомерно нас кажњавати?
1 Павле, апостол Христа Исуса по заповести Бога, нашег Спаситеља, и Христа Исуса, наше наде,
2 Тимотеју, правом сину у вери:
милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашега Господа.
Упозорење против лажних учитеља Закона
3 Као што сам те на одласку у Македонију замолио, остани у Ефесу да некима наложиш да не шире другачија учења 4 и да се не заносе измишљотинама и бесконачним родословима. То све више погодује препиркама него Божијем поретку, који се остварује вером. 5 А сврха тог налога је љубав из чиста срца, добре савести и нелицемерне вере, 6 од чега су неки застранили и окренули се празним разговорима. 7 Они желе да буду учитељи Закона, а ни сами не разумеју шта говоре ни шта упорно тврде.
8 Знамо да је Закон добар ако га човек примењује како треба, 9 свестан да Закон није намењен праведнику, него безаконицима и непокорнима, непобожнима и грешницима, несветима и безбожнима, убицама оца и убицама мајке, убицама људи, 10 блудницима и педерастима, трговцима робљем, лажљивцима, кривоклетницима и свему другом што се противи исправном[a] учењу, 11 које је у складу са славним еванђељем блаженога Бога, које ми је поверено.
Господња милост према Павлу
12 Захваљујем Христу Исусу, нашем Господу, који ме је оснажио, што ме је сматрао вредним поверења и поставио у службу. 13 Иако сам раније био хулитељ, прогонитељ и насилник, помилован сам, јер сам то чинио из незнања и неверовања, 14 а милост нашега Господа преобилно се на мене излила заједно с вером и љубављу које су у Христу Исусу.
15 Ово је истина и заслужује да буде прихваћено у потпуности: Христос Исус је дошао на свет да спасе грешнике – од којих сам најгори ја. 16 Али, баш зато сам помилован да на мени, најгорем, Христос Исус покаже сву своју стрпљивост, као пример онима који ће у њега поверовати да приме вечни живот. 17 А Цару вечности, бесмртноме, невидљивоме, јединоме Богу, част и слава довека. Амин.
18 Поверавам ти овај налог, сине Тимотеје, у складу с пророштвима која су раније о теби изречена, да, држећи их се, бијеш добар бој, 19 имајући веру и добру савест, коју су неки одбацили, па доживели бродолом вере. 20 Међу њима су Именеј и Александар, које сам предао Сатани да науче да не хуле.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International