Old/New Testament
Грех, признање и откупљење
59 Не, није рука ГОСПОДЊА прекратка да спасе,
нити му је ухо затворено да не би чуо,
2 него су вас ваша злодела одвојила од вашега Бога,
ваши греси му лице сакрили од вас,
да не чује.
3 Јер, руке су вам умрљане крвљу,
а прсти кривицом.
Усне вам изричу лажи,
а језик мрмља глупости.
4 Нико тужбу не подноси с правом,
нико се не парничи поштено.
Ослањају се на празне речи
и говоре лажи,
невољу зачињу и рађају зло.
5 Лежу гујина јаја и паучину ткају.
Ко њихово јаје поједе, умре,
а кад се неко разбије, љута гуја се излегне.
6 Њихове мреже не могу се обући,
не могу се покрити својом творевином.
Дела су им дела зла
и рукама чине насиље.
7 Ноге им хитају у грех,
брзи су да недужну крв пролију.
Мисли су им зле мисли,
пропаст и разарање на њиховим су путевима.
8 Пут мира они не познају,
нема правде на њиховим стазама.
Искривили су своје путеве –
ко њима путује, не зна за мир.
9 Зато је правда далеко од нас
и праведност до нас не досеже.
Светлост чекамо, али све је тама,
светлост јарку, али у мраку ходамо.
10 Као слепи пипамо дуж зида,
пипамо као да немамо очи.
У подне се спотичемо као у сумрак,
међу јакима смо као мртви.
11 Сви брундамо као медведи
и жалостиво гучемо као голубови.
Правду чекамо, али ње нема,
избављење, али оно је далеко.
12 Јер, много је наших преступа пред тобом
и наши греси против нас сведоче.
Наши преступи стално су с нама
и ми знамо своја злодела:
13 побунили смо се против ГОСПОДА
и издали га,
окренули смо се од свога Бога,
говорили о тлачењу и побуни,
изрицали лажи које смо смислили у срцу.
14 Тако је правда потиснута,
а праведност стоји далеко.
Истина је посрнула на улици,
поштењу је ускраћен приступ.
15 Нигде истине,
и ко избегава зло, плен постаје.
ГОСПОД погледа, и не би му мило
што нема правде.
16 Виде да никог нема,
зграну се што нема посредника.
Тада му његова рука донесе победу[a]
и његова праведност га подржа.
17 Праведност обуче као оклоп,
на главу стави шлем спасења.
Обуче одећу освете
и ревношћу се огрну као плаштом.
18 Сваком ће узвратити према његовим делима:
срџбом својим непријатељима
и одмаздом својим душманима.
Острвима ће узвратити како су заслужила.
19 На западу ће се бојати Имена ГОСПОДЊЕГ,
а на истоку његове Славе.
Јер, он ће доћи као силна бујица
коју покреће дах ГОСПОДЊИ.
20 »Откупитељ ће доћи Сиону,
онима у Јакову који се покају за своје грехе«,
говори ГОСПОД.
21 »А ово је мој савез с њима«,
каже ГОСПОД:
»Мој Дух, који је на теби,
и моје речи, које сам ти ставио у уста,
неће отићи из твојих уста,
ни из уста твоје деце,
ни из уста њихових потомака
одсад па довека«, каже ГОСПОД.
Слава Сиона
60 »Устани, засветли,
јер твоја светлост је дошла
и Слава ГОСПОДЊА те обасјава као зора.
2 Јер, ево, тама покрива земљу
и густи мрак народе,
али тебе обасјава ГОСПОД
и његова Слава се помаља над тобом.
3 Народи ће доћи к твојој светлости
и цареви к сјају твоје зоре.
4 Подигни поглед и погледај око себе:
сви се окупљају, к теби долазе.
Твоји синови стижу издалека,
а кћери ти носе у наручју.
5 Тада ћеш гледати и озарити се,
срце ће ти закуцати и заиграти од радости.
Биће ти донето благо мора,
богатство народâ доћи ће к теби.
6 Прекриће те мноштво камила,
младих камила из Мидјана и Ефе.
И сви из Сабе ће доћи,
доносећи злато и тамјан
и радосно хвалећи ГОСПОДА.
7 Биће ти припојена сва кедарска стада,
служиће ти невајотски овнови:
биће жртве прихватљиве на мом жртвенику,
а ја ћу украсити свој прекрасни Храм.
8 »Ко су ови што лете као облаци,
као голубови својим гнездима?
9 »Да, острва ме ишчекују.
Таршишке лађе прве хитају
да издалека доведу твоје синове,
са њиховим сребром и златом,
у част ГОСПОДА, твога Бога,
Свеца Израеловог,
јер те прославио.
10 Туђинци ће ти поново дићи зидине,
а њихови цареви ти служити.
Иако сам те ударио у гневу,
смиловах ти се у својој наклоности.
11 Капије ће ти бити стално отворене,
ни дању ни ноћу неће се затварати
да би ти се доносила блага народâ
и доводили њихови цареви.
12 Јер, нестаће народ или царство
који не буду хтели да ти служе –
докраја ће бити затрти.
13 Доћи ће ти слава Либана –
бор, јела и чемпрес заједно –
да украси место мога светилишта,
а ја ћу прославити место за своје ноге.
14 Синови твојих тлачитеља
доћи ће ти погнуте главе.
Пред ноге ће ти пасти
сви који те презиру
и звати те Град ГОСПОДЊИ,
Сион Свеца Израеловог.
15 »Иако си био остављен и омражен
и нико није путовао кроз тебе,
учинићу од тебе вечни понос и радост
за сва поколења.
16 Пићеш млеко народâ,
сисати на царским грудима.
Тада ћеш знати да сам ја, ГОСПОД,
твој Спаситељ, твој Откупитељ,
Силни Јаковљев.
17 Место бронзе, донећу ти злата,
и место гвожђа, сребра.
Место дрвета, донећу ти бронзе,
и место камена, гвожђа.
Мир ћу ти поставити за намесника
и праведност за владара.
18 Више се неће чути за насиље у твојој земљи,
ни за пропаст и разарање унутар твојих граница.
Своје зидине назваћеш Спасењем
и своје капије Хвалом.
19 Више ти неће сунце давати светлост дању,
нити ће те обасјавати сјај месеца,
јер ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост
и твој Бог твој блистави украс.
20 Твоје сунце више неће заћи,
ни твој месец се помрачити.
ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост
и окончаће се дани твоје жалости.
21 Сви из твога народа биће праведници
и поседовати земљу довека.
Они су младица коју сам засадио,
моје дело, које моју Славу показује.
22 Најмањи од вас постаће хиљада,
најнезнатнији, моћан народ.
Ја сам ГОСПОД.
Кад буде време, брзо ћу то учинити.«
Година Божије милости
61 На мени је Дух Господа ГОСПОДА,
јер ГОСПОД ме је помазао
да сиромасима објавим радосну вест;
послао ме да исцелим
оне срца сломљеног,
да сужњима објавим ослобођење
и затворенима пуштање на слободу,
2 да објавим годину милости ГОСПОДЊЕ
и дан освете Бога нашега,
да утешим све ожалошћене
3 и побринем се за оне који тугују на Сиону,
да им дам венац место пепела,
уље радости место жалости,
одећу хвале место духа потиштености.
Зваће се Храстови праведности,
Насад ГОСПОДЊИ на његову славу.
4 Поново ће дићи старе развалине
и обновити места давно уништена.
Поправиће срушене градове
који вековима леже разорени.
5 Странци ће вам напасати стада,
туђинци обрађивати њиве и винограде.
6 А ви ћете се звати Свештеници ГОСПОДЊИ,
име ће вам бити Служитељи Бога нашега.
Хранићете се благом народâ
и хвалити се њиховим богатством.
7 Место стида мој народ примиће двоструко,
место срамоте радоваће се у свом наследству.
У својој земљи наследиће двострук део
и вечна радост биће његова.
8 »Јер, ја, ГОСПОД, волим правду,
а мрзим пљачку и злодело.
Сигурно ћу им дати њихову награду
и с њима склопити вечан савез.
9 Потомци ће им бити знаменити
међу народностима
и њихово потомство међу народима.
И сви који их буду видели, спознаће
да су народ који је ГОСПОД благословио.«
10 Силно се радујем у ГОСПОДУ,
душа ми кличе у моме Богу.
Јер, обукао ме је у одећу спасења,
огрнуо ме плаштом праведности,
као што младожења ставља венац,
као што се невеста украшава драгуљима.
11 Јер, као што земља чини да потерају младице
и као што врт чини да проклија семе,
тако ће Господ ГОСПОД учинити
да праведност и хвала изникну
пред свим народима.
Молите се за нас
3 На крају, браћо, молите се за нас, да се Господња реч брзо прошири и да се прославља као и код вас 2 и да се избавимо од искварених и злих људи, јер немају сви вере. 3 Али, Господ је веран – он ће вас учврстити и сачувати од Злога. 4 А ми смо уверени за вас у Господу да чините и да ћете чинити оно што вам налажемо. 5 Нека вам Господ усмери срце према Божијој љубави и Христовој стрпљивости.
Упозорење против доконости
6 Налажемо вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да избегавате сваког брата који живи доконо, а не у складу са учењем[a] које сте од нас примили. 7 И сами, наиме, знате да треба да се угледате на нас, јер ми међу вама нисмо били докони, 8 нити смо нечији хлеб јели бесплатно, него смо и ноћу и дању вредно и мукотрпно радили да ником од вас не будемо на терету; 9 не зато што на то немамо право, него да вам дамо себе за пример – да се угледате на нас. 10 Јер, када смо били код вас, ово смо вам наложили: »Ако неко неће да ради, нека и не једе.«
11 Чујемо, наиме, да неки међу вама живе доконо: не раде ништа, него дангубе. 12 Таквима налажемо и заклињемо их у име Господа Исуса Христа да раде у миру и да свој хлеб једу. 13 А што се вас тиче, браћо, нека вам не дојади да чините добро.
14 Ако неко не послуша оно што смо рекли у овој посланици, издвојте га. Не дружите се с њим, да се постиди, 15 али га не сматрајте непријатељем, него га опомињите као брата.
Завршни поздрави
16 Нека вам сâм Бог мира увек и на сваки начин дарује мир. Господ са свима вама.
17 Поздрав мојом руком, Павловом. То је знак у свакој посланици – тако ја пишем.
18 Милост нашега Господа Исуса Христа са свима вама.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International