Old/New Testament
Спасење за све
56 Овако каже ГОСПОД: »Држите се правде
и чините оно што је праведно,
јер близу је моје спасење
и моја праведност ће се ускоро открити.
2 Благо човеку који то чини,
смртнику који се тога држи,
који поштује суботу, не оскврњујући је,
и који руку суспреже од сваког зла.
3 »Нека ниједан туђинац
који се обавезао ГОСПОДУ
не каже: ‚ГОСПОД ће ме сигурно
одвојити од свога народа.‘
И нека се ниједан ушкопљеник не пожали:
‚Ето, ја сам само осушено стабло.‘«
4 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Ушкопљеницима који поштују моје суботе,
бирају оно што ми је по вољи
и чврсто се држе мога Савеза
5 даћу у свом Храму
и унутар мојих зидина споменик и име,
што је боље од синова и кћери;
даћу им вечно име,
које неће бити затрто.
6 И туђинце који се обавежу ГОСПОДУ
да ће му служити,
да ће волети Име ГОСПОДЊЕ
и да ће му се клањати,
све који поштују суботу,
не оскврњујући је,
и чврсто се држе мога Савеза,
7 довешћу на своју свету гору
и радошћу их испунити у свом Дому молитве.
Њихове паљенице и клане жртве
биће прихваћене на мом жртвенику.
Јер, мој Дом ће се звати Дом молитве
за све народе.«
8 Господ ГОСПОД –
он који сабире изгнане Израелове – говори:
»Придружићу им и друге
поред оних који су већ сабрани.«
Бог оптужује опаке
9 Све звери пољске, све звери шумске,
дођите и једите!
10 Његови стражари су слепи,
свима недостаје знања,
сви су они неми пси –
не умеју да лају,
излежавају се и сањају,
најмилије им је да спавају.
11 Они су пси прождрљиви, незаситни,
пастири који ништа не схватају.
Сваки вуче на своју страну,
сваки тражи само своју корист.
12 »Дођите«, говоре, »донећу вина!
Напијмо се опојног пића!
А и сутра ће бити као данас, па и много боље.«
57 Праведник гине, а нико не мари.
Верне уклањају,
а нико не схвата да праведнике одводе
да их сачувају несреће.
2 Они који иду правим путем,
у мир улазе и налазе починак
на свом лежају.
3 »Али ви – дођите овамо,
ви врачарини синови,
ви потомци прељубника и блуднице!
4 Коме се то изругујете?
Коме се кревељите и плазите језик?
Ви сте деца бунтовникова,
потомство лажљивчево.
5 Изгарате од похоте међу храстовима
и под сваким зеленим дрветом.
Своју децу приносите на жртву
у кланцима и под високим литицама.
6 »Твој део је међу облуцима из кланца,
они, они су твоје наследство.
Да, њима си изливала жртве леванице
и приносила житне жртве.
Зар да се упркос томе сажалим?
7 Свој лежај си распростирала
на брегу високом, узвишеном,
и тамо се пењала да принесеш клане жртве.
8 Иза врата и довратка
поставила си спомен на идоле.
Далеко од мене, обнаживала си се,
пењала се на свој лежај и разгртала га.
Погодбу си склопила с онима
чији лежај си заволела
и гледала си њихову голотињу.
9 Ишла си Молоху с маслиновим уљем
и умножавала своје мирисне помасти.
Далеко си слала гласнике;
чак си и у сам Шеол силазила.
10 Изморила си се од својих многих лутања,
али ниси хтела да кажеш: ‚Нема наде.‘
Нашла си нову снагу,
па ниси посустала.
11 Од кога си толико стрепела и бојала се
да си ми постала неверна,
да ме се више ниси сећала,
ни мислила на мене?
Зато што сам ћутао и крио се –
зар ме се зато ниси бојала?
12 Разоткрићу твоју ‚праведност‘
и твоја дела,
али од њих нећеш имати користи.
13 »Кад будеш викала у помоћ,
нека те спасу идоли које си накупила!
Све ће их развејати ветар,
дашак их одувати.
Али ко се у мене узда,
наследиће земљу и запосести моју свету гору.«
Утеха за понизне
14 Говориће се: »Наспите! Наспите!
Припремите пут!
Уклоните мом народу препреке с пута!«
15 Јер, овако каже Вишњи и Узвишени,
који је довека жив, чије Име је свето:
»Живим на месту високом и светом,
али и с оним ко је скрушен
и понизног духа,
да оживим дух понизних
и оживим срце скрушених.
16 Јер, нећу довека оптуживати,
ни вечито бити гневан,
јер би онда преда мном ишчилео човеков дух –
дах човека, кога сам створио.
17 »Разгневио сам се због његове грешне похлепе,
казнио га и у гневу сакрио своје лице,
а он је и даље ишао својим путевима.
18 Видео сам његове путеве, али излечићу га.
Водићу га и вратити утеху њему
и онима који с њим тугују,
19 стављајући хвалу на његове усне.
Мир, мир ономе ко је далеко
и ономе ко је близу«,
каже ГОСПОД,
»и излечићу га.«
20 Али зли су као узбуркано море,
које не уме да мирује,
чији таласи избацују муљ и блато.
21 »Нема мира за зле«,
каже мој Бог.
Истински пост
58 »Завичи из свега гласа, не суспрежи се,
подигни глас као овнујски рог.
Објави мом народу његов преступ
и народу Јаковљевом његове грехе.
2 Јер, из дана у дан ме траже
као да желе да знају моје путеве,
као да су народ који чини што је праведно
и не заборавља заповести свога Бога.
Од мене траже праведне пресуде
као да желе да им Бог буде близу.
3 »‚Зашто смо постили‘, говоре,
‚а ти то ниси видео?
Зашто смо се понижавали,
а ти то ниси приметио?‘
Али на дан поста ви радите по својој вољи
и тлачите све своје раднике.
4 Ваш пост завршава препирком и кавгом
и подмуклим ударцима песнице.
Немојте више да постите као данас,
и глас ће вам се чути на небесима[a].
5 Зар ми је такав пост по вољи,
само дан да се човек понизи?
Зар је он зато да се глава повије као трска
и да се лежи на кострети и пепелу?
Зар то зовеш постом,
даном који је Богу пријатан?
6 Зар није ово пост који је по мојој вољи:
раскидати окове неправде,
развезивати ужад јарма,
ослобађати потлачене
и ломити сваки јарам,
7 делити хлеб са гладнима,
давати склониште бескућнику,
када видиш голога, обући га,
и не крити се од својих сродника?
8 »Тада ће твоја светлост синути као зора
и брзо ће стићи твоје излечење.
Пред тобом ће ићи твоја праведност,
а Слава ГОСПОДЊА чувати ти одступницу.
9 Тада ћеш позвати, и ГОСПОД ће се одазвати;
завапићеш, а он ће рећи: ‚Ево ме.‘
Ако уклониш јарам тлачења из своје средине,
престанеш да упиреш прстом и да говориш зло,
10 ако даш све од себе да нахраниш гладнога
и подмириш потребе потлаченога,
тада ће твоја светлост засјати у тами
и твоја ноћ ће бити као подне.
11 ГОСПОД ће те стално водити,
ситити те у сушним крајевима
и ојачати ти кости.
Бићеш као наводњен врт,
као извор чије воде не пресушују.
12 Поново ћеш дићи старе развалине,
подићи прадавне темеље.
Зваће те Поправљач напуклих зидова
и Обнављач улица за становање.
13 »Ако задржиш ногу да не прекршиш суботу
и на мој свети дан не радиш како ти драго,
ако суботу прогласиш даном радости
и свети дан ГОСПОДЊИ часним,
ако га поштујеш не идући својим путевима
и не радећи како ти драго
и не говорећи празне речи,
14 тада ћеш у ГОСПОДУ наћи радост,
а ја ћу учинити да преко висова земље јездиш
и наслађујеш се наследством свог оца Јакова.«
Уста ГОСПОДЊА су говорила.
Човек безакоња
2 А што се тиче Доласка нашега Господа Исуса Христа и нашег окупљања око њега, молимо вас, браћо, 2 не дајте да вас лако поколебају у вашем схватању, ни да вас узнемире неким пророштвом[a], ни неком поруком[b], ни неком тобоже нашом посланицом – да је Дан Господњи већ ту. 3 Не дајте ником да вас заведе ни на који начин, јер нема Дана Господњег док прво не дође до побуне и не открије се Човек безакоња[c], Син пропасти. 4 Он ће се противити и дизати против свега што се зове Бог или светиња, па ће тако засести и у Божијем храму, тврдећи за себе да је Бог.
5 Сећате се да сам вам о томе говорио док сам још био код вас, 6 па сада знате шта га задржава да се не открије пре свог времена. 7 Јер, тајна сила безакоња већ је на делу, а онај који је сада задржава, задржаваће је док сâм не буде уклоњен, 8 и тада ће се открити Безаконик. Њега ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити сјајем свога Доласка. 9 А долазак Безаконика биће, у складу са Сатаниним деловањем, праћен сваком врстом лажних дела силе, знамења и чуда, 10 и са сваком неправдом која заводи оне који пропадају, јер су одбили да воле истину и да се тако спасу. 11 Зато им Бог шаље делотворну заблуду, да поверују лажи, 12 да буду осуђени сви који нису поверовали истини, него су се определили за неправду.
Изабрани да се спасу
13 А ми смо увек дужни да захваљујемо за вас, браћо коју Господ воли, јер вас је Бог од почетка изабрао[d] да се спасете тако што ће вас Дух учинити светима[e] и вером у истину. 14 На то вас је позвао кроз наше еванђеље, да имате удела у слави нашега Господа Исуса Христа. 15 Зато, браћо, чврсто стојте и држите се учењâ[f] која смо вам предали било усмено, било посланицом.
16 А сâм наш Господ, Исус Христос, и Бог, наш Отац, који нас је заволео и својом милошћу нам дао вечну утеху и добру наду, 17 нека утеши ваше срце и учврсти вас у сваком добром делу и речи.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International