Old/New Testament
Израелов једини Спаситељ
43 А сада овако каже ГОСПОД,
Онај који те је створио, Јакове,
Онај који те је саздао, Израеле:
»Не бој се, јер ја сам те откупио;
по имену сам те позвао – ти си мој.
2 Будеш ли прелазио преко водâ,
ја ћу бити с тобом,
и преко река, неће те преплавити.
Будеш ли пролазио кроз огањ,
нећеш се опећи,
пламен те неће опрљити.
3 Јер, ја сам ГОСПОД, твој Бог,
Светац Израелов, твој Спаситељ.
Египат дајем као откупнину за тебе,
Куш и Севу у замену за тебе.
4 Зато што си драгоцен у мојим очима
и достојан части,
и зато што те волим,
даћу људе у замену за тебе
и народе за твој живот.
5 Не бој се, јер ја сам с тобом.
Довешћу твоју децу с истока
и сабрати те са запада.
6 Рећи ћу северу: ‚Предај их!‘
и југу: ‚Не задржавај их!
Доведи моје синове издалека
и моје кћери са крајева земље
7 – све који се зову мојим Именом,
које сам створио за своју Славу,
које сам саздао и начинио.‘«
8 Изведи народ који је слеп, а има очи,
који је глув, а има уши.
9 Све народности се сабиру
и народи окупљају.
Који од њих је ово прорекао
или нам објавио оно што је било пре?
Нека доведу сведоке
да докажу да су били у праву,
да и други чују и кажу: »Истина је.«
10 »Ви сте ми сведоци«, говори ГОСПОД,
»и мој слуга кога сам изабрао,
да знате и да ми верујете и да увидите
да сам ја Он.
Пре мене ниједан бог није саздан
нити после мене има иједнога.
11 Ја, ја сам ГОСПОД,
и осим мене нема Спаситеља.
12 Ја сам открио и спасао и обзнанио
– ја, а не неки туђи бог међу вама.
Ви сте ми сведоци«, говори ГОСПОД,
»да сам ја Бог
13 и да сам од давнина Он.
Нико не може из моје руке да избави.
Кад ја учиним, ко може да промени?«
14 Овако каже ГОСПОД,
ваш Откупитељ, Светац Израелов:
»Ради вас ћу послати у Вавилон.
Поломићу све затворске преворнице,
и клицање Халдејаца
претвориће се у кукњаву.
15 Ја сам ГОСПОД, ваш Светац,
Створитељ Израелов, ваш Цар.«
16 Овако каже ГОСПОД,
који је кроз море направио пут,
стазу међу моћним водама,
17 који је намамио кола и коњанике,
војску и силне ратнике заједно,
и они легоше, али не устадоше,
угашени, утрнути као фитиљ:
18 »Заборавите шта је било пре,
не размишљајте о прошлости.
19 Ево, чиним нешто ново,
већ се помаља, зар не примећујете?
Пут правим у пустињи
и реке у пустолини.
20 Шакали и нојеви и друге звери
указаће ми част
када створим воду у пустињи
и реке у пустолини
да напојим свој изабрани народ,
21 народ који сам за себе саздао
да ми исказује хвале.
22 Али ти ме ниси призивао, Јакове,
као да сам ти додијао, Израеле.
23 Ниси ми доносио овце за паљенице,
ниси ми част указивао кланим жртвама.
Нисам те оптерећивао житним жртвама,
ни додијавао ти тражећи кâд.
24 Ниси ми новцем куповао мирисни иђирот,
ни ситио ме лојем својих жртава.
Него, ти си мене оптерећивао својим гресима
и додијавао ми својим злоделима.
25 А ја, ја сам Он који ради себе
брише твоје преступе
и твојих греха се више не сећа.
26 Подсети ме на прошлост,
заједно расправимо спор;
говори и докажи да си недужан.
27 Твој први праотац је згрешио,
твоји представници се побунили против мене.
28 Зато сам срамоти извргао
поглаваре Светилишта,
а Јакова одредио за потпуно уништење
и Израела за поруге.«
Израел је изабрани народ
44 »Али, слушај сада, Јакове, мој слуго,
Израеле, кога сам изабрао.
2 Овако каже ГОСПОД, који те је створио,
који те је у мајчиној утроби обликовао,
који ће ти помоћи:
Не бој се, Јакове, мој слуго,
Јешуруне, кога сам изабрао.
3 Јер, излићу воду на жедну земљу
и потоке на исушено тле.
Свога Духа ћу ти излити на потомство
и свој благослов на твоје потомке.
4 Ницаће као трава на ливади,
као тополе покрај водâ текућих.
5 Један ће рећи: ‚Ја сам ГОСПОДЊИ‘,
други ће се звати именом Јаковљевим,
трећи ће на руци написати: ‚ГОСПОДЊИ‘
и узети име Израел.«
ГОСПОД је једини Бог
6 Овако каже ГОСПОД, Цар и Откупитељ Израелов, ГОСПОД над војскама:
»Ја сам Први и Последњи;
осим мене нема Бога.
7 Ко је као ја? Нека се јави.
Нека то објави и образложи ми.
Ко је још давно најавио шта ће бити?
Нека нам он прорекне шта ће бити.
8 Не дрхтите, не бојте се.
Зар то нисам ја још давно
објавио и прорекао?
Ви сте ми сведоци.
Има ли Бога осим мене?
Не, нема друге Стене,
ни за једну не знам.
9 »Ништавни су сви који праве идоле
и нема користи од њихових драгоцености.
Они који сведоче за идоле,
слепи су и незналице –
на своју срамоту.
10 Ко прави бога и излива идола
од ког нема користи?
11 Он и њему слични
биће извргнути срамоти;
занатлије су само људи.
Нека се сви окупе и појаве;
препашће се и осрамотити.
12 Ковач узима алат
и на ужареном угљевљу
израђује идола,
чекићима га обликује,
снажном руком обрађује.
Огладни и изгуби снагу,
не пије воде и замори се.
13 Дрводеља мери ужетом,
писаљком црта лик,
па га деље длетима
и обележава шестаром.
Направи га по људском лику,
дâ му лепоту човека,
да стоји у храму.
14 Посече кедрове
или узме чемпрес или храст,
па га за себе однегује међу шумским дрвећем,
или посади бор, који нарасте од кише.
15 То је човеку огрев;
он узима мало дрва да се угреје,
пали ватру и пече хлеб.
Али издеље и бога и слави га,
направи идола и клања му се.
16 Половину изгори у ватри;
на томе испржи месо,
једе га и наједе се.
Уз то се и греје и говори:
‚Ах, топло ми је; видим ватру.‘
17 Од остатка направи бога, свог идола,
пада пред њим и клања му се.
Моли му се и говори:
‚Спаси ме, јер ти си мој бог.‘
18 Ништа они не знају и не разумеју;
очи су им заслепљене, па не виде,
и срце затворено, па не разумеју.
19 Нико да размисли,
нико нема знања ни памети да каже:
‚Половину сам изгорео у ватри
и на жеравици испекао хлеб,
испржио месо и појео га.
Зар да од остатка направим нешто гнусно?
Зар да се клањам дрвеној клади?‘
20 Храни се пепелом,
заводи га обмануто срце,
не може да се спасе, ни да каже:
‚Зар ово у мојој десници није лаж?‘
21 »Сећај се овога, Јакове,
и ти, Израеле, јер си мој слуга:
Ја сам те начинио, ти си мој слуга;
нећу те заборавити, Израеле.
22 Развејао сам твоје прекршаје као облак,
твоје грехе као измаглицу.
Врати ми се, јер ја сам те откупио.«
23 Певајте од радости, небеса,
јер ГОСПОД је то учинио;
вичите, дубине земаљске.
Запевајте, планине и свако дрво у вама,
јер ГОСПОД је откупио Јакова
и показује своју Славу у Израелу.
24 Овако каже ГОСПОД, твој Откупитељ,
који те је у мајчиној утроби саздао:
»Ја сам ГОСПОД, који је све створио,
који је сâм разапео небо,
који је без помоћи распростро земљу,
25 који осујећује знамења лажних пророка
и од гаталаца прави лудаке,
који мудраце врти у кругу
и знање им претвара у глупост,
26 који обистињује реч свога слуге
и испуњава наум својих гласника,
који за Јерусалим каже: ‚Биће насељен‘,
за Јудине градове: ‚Биће обновљени‘
и за њихове развалине: ‚Ја ћу их подићи,‘
27 који каже мору[a]:
‚Пресахни! Ја ћу ти исушити реке!‘«
28 који каже за Кира: »Он је мој пастир
и извршиће све што желим.
Он ће рећи за Јерусалим: ‚Нека се обнови‘
и за Храм: ‚Нека му се поставе темељи.‘
Павлово служење у Солуну
2 И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. 2 Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу[a], објавимо Божије еванђеље. 3 Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо. 4 Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.
5 Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок. 6 И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.
7 Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу. 8 Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.
9 Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету. 10 Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете. 11 А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу, 12 бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.
13 Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.
14 Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја, 15 од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима 16 када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.
Павлова жудња да поново посети Солуњане
17 А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо. 18 Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио. 19 Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви? 20 Да, ви сте наша слава и наша радост.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International