Old/New Testament
Помагач Израелов
41 »Умукните преда мном, острва!
Нека народи обнове снагу,
нека приђу и говоре.
Хајде да се заједно нађемо на суду.
2 Ко је пробудио онога са истока,
којег на сваком кораку прати победа?
Онај који му предаје народе
и пред њим покорава цареве.
Мачем их претвара у прах,
лŷком у плеву коју разноси ветар.
3 Он их гони и несметано напредује,
ноге му земљу не додирују.
4 Ко је то учинио и извршио?
Онај који од почетка позива нараштаје –
ја, ГОСПОД, који сам био с првима од њих
и који ћу бити с последњима, ја сам тај.«
5 Острва су видела, и обузима их страх,
крајеви земље дрхте.
Примичу се и стижу,
6 свако сваком помаже
и говори свом брату: »Буди јак!«
7 Занатлија бодри златара
и онај који равна чекићем
храбри онога који кује на наковњу.
За вар каже: »Добар је«
и прикуцава идола да се не претури.
8 »Али ти, Израеле, мој слуго,
Јакове, кога сам изабрао,
потомче Авраама, мога пријатеља,
9 ти кога сам узео са крајева земље,
позвао те из њених најдаљих закутака,
ти коме сам рекао: ‚Ти си мој слуга;
изабрао сам те и нисам те одбацио‘ –
10 не бој се, јер ја сам с тобом,
не плаши се, јер ја сам твој Бог.
Ја ћу те оснажити и помоћи ти,
ја ћу те подупрети својом десницом победничком.
11 Ево, биће постиђени
и извргнути руглу
сви који су бесни на тебе.
Као ништа ће бити и пропасти
они који ти се противе.
12 Тражићеш, али нећеш наћи
оне који се с тобом споре.
Они који против тебе ратују
на крају ће бити као ништа.
13 Јер ја, ГОСПОД, твој Бог,
твоју десницу држим.
»Ја сам Онај који ти каже:
‚Не бој се; ја ћу ти помоћи.‘
14 Не бој се, црвићу Јакове,
малобројни Израеле,
јер сâм ја ћу ти помоћи«,
говори ГОСПОД, твој Откупитељ,
Светац Израелов.
15 »Ево, направићу од тебе млатило,
ново и оштро, са много зубаца.
Млатићеш планине и здробити их
и од брегова ћеш направити плеву.
16 Вејаћеш их, и ветар ће их однети
и вихор одувати.
А ти ћеш се радовати у ГОСПОДУ,
поносити се у Свецу Израеловом.
17 Сиромаси и убоги
траже воде, а ње нема,
језик им се осушио од жеђи.
Али ја, ГОСПОД, услишићу их,
ја, Бог Израелов, нећу их оставити.
18 Учинићу да потеку реке на голетима,
изворе отворити посред долова.
Пустињу ћу претворити у језерца,
исушену земљу у изворе водâ.
19 Посадићу у пустињи
кедар, багрем, мирту и маслину,
у пустолини заједно ставити
борове, јеле и чемпресе,
20 да сви виде и знају,
да размисле и схвате
да је то рука ГОСПОДЊА учинила,
да је то створио Светац Израелов.
21 »Изложите свој случај«, каже ГОСПОД.
»Изнесите доказе«, каже Цар Јаковљев.
22 »Нека приђу и кажу нам
шта ће се догодити.
Кажите нам о ономе што је било пре,
шта значи, да о томе размислимо
и сазнамо његов исход.
Или објавите нам оно што ће бити,
23 кажите нам шта носи будућност,
да знамо да сте богови.
Учините бар нешто, добро или зло,
да се престрашимо и испунимо страхом.
24 Али ви сте мање но ништа
и дела су вам ништавна;
одвратан је ко вас изабере.
25 Пробудио сам једнога са севера,
и он долази;
са истока је позван по имену.
Он гази владаре као блато,
као грнчар који гази глину.
26 Ко је о томе говорио од почетка,
да бисмо знали,
или унапред, да бисмо рекли:
‚Био је у праву‘?
Нико није говорио о томе,
нико пророковао,
нико ни реч није чуо од вас.
27 Ја сам први рекао Сиону:
‚Погледај, ево их!‘
и Јерусалиму послао гласника
радосних вести.
28 Гледам, али нема ниједнога,
ниједнога међу овима да дâ савет,
ниједнога да одговори кад их питам.
29 Ево, сви су они ништа!
Дела су им ништавна,
њихови ликови ветар су и збрка.«
Слуга ГОСПОДЊИ
42 »Ево мога слуге, кога подржавам,
изабранога мога, миљеника моје душе.
На њега ћу ставити свога Духа
и он ће народима донети правду.
2 Неће викати ни подизати глас,
нити ће му се глас чути на улицама.
3 Трску згњечену неће сломити,
ни угасити фитиљ који тиња.
Заиста[a] ће донети правду;
4 неће устукнути ни обесхрабрити се
док правду не успостави на земљи.
У његово учење острва ће се уздати.«
5 Овако каже Бог, ГОСПОД,
који је створио небеса и разапео их,
који је разастро земљу
и оно што из ње излази,
који даје дах људима на њој
и живот онима који по њој ходају:
6 »Ја, ГОСПОД, позвао сам те у праведности.
Узећу те за руку, чувати те
и учинити да будеш Савез народу
и светлост незнабошцима,
7 да отвориш слепе[b] очи,
да изведеш сужње из затвора
и да из тамнице пустиш оне који седе у тами.
8 »Ја сам ГОСПОД – то ми је Име!
Не дам своју славу другоме
ни своју хвалу идолима.
9 Ево, збило се оно што је било пре
и сада објављујем ново;
пре него што настане,
ја вам најављујем.«
Хвалоспев ГОСПОДУ
10 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте с крајева земље,
ви који пловите морем[c]
и све што је у њему,
острва и сви који на њима живе.
11 Нека радосно подигну глас
пустиња и њени градови,
насеља у којима живи Кедар.
Нека житељи Селе запевају од радости,
нека завичу са горских врхова.
12 Нека дају славу ГОСПОДУ
и изричу му хвалу по острвима.
13 ГОСПОД корача у бој као ратник,
као војник распирује свој гнев.
Снажно извикује бојни поклич
и снагу показује на непријатељима.
14 »Дуго сам ћутао, мировао
и суспрезао се.
Али сада, као жена која рађа,
вичем, сопћем и уздишем.
15 Опустошићу горе и брегове
и сасушити све њихово растиње.
Реке ћу претворити у исушену земљу,
а језерца исушити.
16 Слепе ћу повести путем
који не познају,
стазама њима непознатим.
Пред њима ћу таму претворити у светлост,
а неравнине поравнати.
То је оно што ћу учинити;
нећу их оставити.
17 А они који се уздају у идоле,
који ликовима говоре:
‚Ви сте наши богови‘,
они ће узмакнути у крајњој срамоти.«
Израел је глув и слеп
18 »Слушајте, глуви!
Гледајте, слепи, и видите!
19 Ко је слеп ако не мој слуга
и глув као гласник кога шаљем?
Ко је слеп као онај који ми се обавезао,
слеп као слуга ГОСПОДЊИ?
20 Много си видео, али ниси марио,
уши су ти отворене, али ништа не чујеш.«
21 Свидело се ГОСПОДУ
да ради своје праведности
свој Закон учини великим и славним.
22 Али ово је народ опљачкан и похаран.
Сви су ухваћени у јаме
и склоњени у затворе.
Као плен их одведоше,
а никог да их избави;
опљачкаше их,
а нико да каже: »Врати!«
23 Који од вас ће то чути
или на то обратити пажњу
у времену које долази?
24 Ко је предао Јакова да постане плен
и Израела пљачкашима?
Зар није ГОСПОД, против кога смо грешили?
Јер, нису хтели да иду његовим путевима,
нису се покоравали његовом Закону.
25 Зато је на њих излио свој пламтећи гнев,
страхоте рата, који их окружи огњем,
а они не схватише,
сажеже их, а они то не узеше к срцу.
1 Павле, Силван и Тимотеј, цркви Солуњана у Богу Оцу и Господу Исусу Христу:
милост вам и мир[a].
Вера и пример Солуњана
2 Увек за све вас захваљујемо Богу када вас помињемо у својим молитвама 3 и непрестано се пред нашим Богом и Оцем сећамо вашег дела проистеклог из вере, труда подстакнутог љубављу и истрајности надахнуте надом у нашега Господа Исуса Христа.
4 Знамо, браћо коју Бог воли, да сте изабрани, 5 јер вам наше еванђеље није дошло само с речима него и са силом и са Светим Духом и са дубоким уверењем. Знате како смо се понашали међу вама, ради вас, 6 а ви сте се угледали на нас и на Господа. Примили сте Реч у великој невољи, с радошћу Светога Духа. 7 Тако сте постали узор свима вернима у Македонији и Ахаји. 8 Јер, не само да је од вас Господња реч одјекнула у Македонији и Ахаји него је ваша вера у Бога постала свуда позната. Зато нема потребе да о томе нешто говоримо. 9 Људи, наиме, сами причају како смо дошли к вама и како сте се од идолâ окренули Богу, да бисте служили Богу живом и истинитом 10 и са небеса ишчекивали његовог Сина, кога је васкрсао из мртвих – Исуса, који нас спасава од гнева који долази.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International