Old/New Testament
Пророштво о Дамаску
17 Пророштво о Дамаску:
»Ево, Дамаск више неће бити град,
него ће постати гомила рушевина.
2 Ароерови градови биће напуштени,
остављени стадима за пландиште,
где их нико неће плашити.
3 Утврђени градови нестаће из Ефрема
и царство из Дамаска.
С остатком Арама
биће као и са славом народа Израеловог«,
говори ГОСПОД над војскама.
4 »Тога дана
умањиће се слава Јаковљева
и стањити сало његовог тела.
5 Биће као када жетелац хвата жито,
а руком жање класје;
биће као када човек пабирчи класје
у долини Рефаим.
6 Али, остаће нешто пабирака,
као када се омлати дрво маслине,
па јој на самом врху остану
две-три маслинке
и четири-пет њих на плодним гранама«,
говори ГОСПОД, Бог Израелов.
7 Тога дана човек ће упрети поглед у свога Творца и окренути очи ка Свецу Израеловом, 8 а неће упирати поглед у жртвенике, дело својих руку, ни окретати очи ка Ашериним моткама и кадионим жртвеницима, које је направио својим прстима. 9 Тога дана ће његови утврђени градови, које је напустио због Израелаца, постати као места препуштена шипражју и грмљу – пустош.
10 Заборавио си Бога, свога Спаситеља,
не сећаш се Стене, своје Тврђаве.
Зато, премда садиш дивне биљке
и пресађујеш стране младице,
11 макар ти порасле у дан кад их посадиш
и пропупеле истог јутра кад их пресадиш,
жетва ће ти бити никаква у дан болести и бола непреболног.
12 Авај, хук многобројних народа!
Хуче као када хуче таласи.
Авај, тутњава народâ!
Тутње као тутњава силних вода.
13 Макар народи тутњали као надируће воде,
кад их он прекори, далеко беже,
ветром ношени као плева на брдима,
као прашина пред олују.
14 Увече, ето ужаса,
пре сванућа, више га нема!
Таква је судбина оних који нас робе
и усуд оних који нас пљачкају.
Пророштво о Кушу
18 Тешко теби, земљо испуњена зујањем крила,
с оне стране Кушових река,
2 која гласнике шаљеш морем
и водом у чамцима од трске.
Похитајте, брзи гласници,
народу високом и глатке коже,
народу кога се боје близу и далеко,
народу моћном и насилном,
чија је земља избраздана рекама.
3 Сви становници света,
ви који живите на земљи,
када се дигне барјак на горама, видећете га,
и када се огласи овнујски рог, чућете га.
4 ГОСПОД ми овако рече:
»Гледаћу ћутке из свога пребивалишта,
као ваздух када трепери од жеге,
као облак росе током припеке о жетви.«
5 Јер, пре жетве, када нестане пупољак,
а цвет постане грозд који зри,
он ће изданке одсећи косирима,
а гране посећи и однети.
6 Биће све остављене
горским птицама грабљивицама
и дивљим животињама:
грабљивице ће на њима проводити лето,
а животиње зиму.
7 У то време ће дарове ГОСПОДУ над војскама
доносити народ висок и глатке коже,
народ кога се боје близу и далеко,
народ моћан и насилан,
чија је земља избраздана рекама,
на место Имена ГОСПОДА над војскама,
на гору Сион.
Пророштво о Египту
19 Пророштво о Египту:
Ево ГОСПОД јаше на брзом облаку
и долази у Египат.
Пред њим дрхте египатски идоли,
а Египћанима клоне срце.
2 »Нахушкаћу Египћанина на Египћанина:
брат ће се борити против брата,
сусед против суседа,
град против града,
царство против царства.
3 Египћане ће обузети тескоба:
ја ћу им осујетити науме.
Тражиће савет од идолâ и духова умрлих,
медијумâ и призивачâ духова.
4 Предаћу Египћане у руке окрутног господара
и свиреп цар ће владати над њима«,
говори Господ, ГОСПОД над војскама.
5 Нестаће воде из Нила[a],
а корито ће му бити спржено и суво.
6 Прокопи ће се усмрдети,
египатски потоци се смањити и пресахнути.
Свенуће трска и шаш
7 и све растиње крај Нила и на његовом ушћу.
Сасушиће се све посејано крај Нила;
биће развејано и нестаће.
8 Јецаће рибари,
кукати сви који у Нил бацају удицу,
клонути духом сви који у воду бацају мреже.
9 У очај ће пасти они који чешљају лан
и они који танак лан ткају.
10 Снуждиће се ткачи,
биће утучени надничари.
11 Како су глупи поглавари Цоана!
Мудри фараонови саветници луде савете дају!
Како можете да кажете фараону:
»Наследник сам мудраца, наследник древних царева«?
12 Где су ти сада мудраци?
Нека ти кажу и обзнане
шта је ГОСПОД над војскама наумио с Египтом.
13 Поглавари Цоана постадоше безумни,
поглавари Мемфиса[b] преварени.
Стубови Египтових племена
одведоше га на странпутицу.
14 ГОСПОД је у њих улио духа вртоглавице,
па се Египат тетура у свему што чини
као пијанац који се тетура по својој бљувотини.
15 Нема помоћи Египту,
ни од главе ни од репа,
ни од палмове гране ни од трске.
16 Тога дана ће Египћани бити као жене. Дрхтаће у страху од замаха руке којом ГОСПОД над војскама замахује на њих. 17 Јудина земља биће страх и трепет Египту. Престравиће се свако кад је се сети, због онога што је ГОСПОД над војскама наумио да учини с Египтом.
18 Тога дана ће пет градова у Египту говорити ханаанским језиком и заклети се на верност ГОСПОДУ над војскама. Један од њих зваће се Град уништења. 19 Тога дана ће усред Египта бити жртвеник ГОСПОДУ, а на његовој граници споменик ГОСПОДУ. 20 Биће то знак и сведочанство ГОСПОДУ над војскама у Египту. Када завапе ГОСПОДУ због својих угњетача, он ће им послати Спаситеља и Бранитеља, и он ће их избавити. 21 Тако ће се ГОСПОД обзнанити Египћанима, и они ће тога дана спознати ГОСПОДА. Служиће ГОСПОДУ кланим жртвама и житним жртвама, заветовати му се и извршавати завете. 22 ГОСПОД ће ударити Египћане – ударити и исцелити. Они ће се окренути ГОСПОДУ, и он ће им услишити молбе и исцелити их. 23 Тога дана ће од Египта до Асирије бити друм. Асирци ће ићи у Египат, а Египћани у Асирију, па ће Египћани заједно с Асирцима служити ГОСПОДУ. 24 Тога дана ће се Израел као трећи придружити Египту и Асирији, и биће благослов земљи.
25 Благословиће их ГОСПОД над војскама, говорећи: »Благословен Египат, мој народ, Асирија, моје дело, и Израел, мој посед.«
17 Зато не будите неразумни, него схватите шта је Божија воља. 18 И не опијајте се вином – у њему је раскалашност – него се пуните Духом. 19 Један другом говорите у псалмима, хвалоспевима и духовним песмама. Певајте и појте Господу у свом срцу 20 и увек за све захваљујте Богу и Оцу у име нашега Господа Исуса Христа.
21 Потчињавајте се један другом у страху пред Христом.
Жене и мужеви
22 Нека се жене потчињавају својим мужевима као Господу. 23 Јер, муж је глава жени као што је и Христос Глава Цркви, своме телу, чији је Спаситељ. 24 Па, као што се Црква потчињава Христу, нека се тако и жене у свему потчињавају мужевима.
25 Мужеви, волите своје жене као што је и Христос заволео Цркву и самога себе предао за њу, 26 да је освешта, очистивши је купањем у води и речју, 27 да пред себе постави славну Цркву, која нема мрље, ни боре, ни било чега сличног, него је света и без мане. 28 Тако и мужеви треба да воле своје жене као своје тело. Ко воли своју жену, самога себе воли. 29 Јер, нико никад није мрзео своје тело, него га храни и негује, баш као и Христос Цркву – 30 јер ми смо удови његовог тела. 31 »Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело.«(A) 32 То је велика тајна, а ја говорим о Христу и Цркви. 33 Нека и сваки од вас воли своју жену као самога себе, а жена нека поштује[a] мужа.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International