Old/New Testament
14 ГОСПОД ће се опет смиловати Јакову и опет ће изабрати Израела и настанити их у њиховој земљи. Придружиће им се и дошљаци и сјединити се с Јаковљевим народом. 2 Народи ће их повести и довести их у њихов крај, а сами ће постати посед израелског народа као слуге и слушкиње у ГОСПОДЊОЈ земљи. Тако ће заробити оне који су заробили њих и владати над својим тлачитељима.
3 Онога дана када ти ГОСПОД дâ починак од патње и муке и тешког ропства које ти је било наметнуто, 4 тада ћеш о вавилонском цару певати ову ругалицу:
»Како сконча тлачитељ!
Како престаде његова бахатост!
5 ГОСПОД сломи штап опаких,
жезло владарско
6 које је гневно ударало народе
непрекидним ударцима,
које је бесно владало народима,
безобзирно их прогонећи.
7 Сва земља почива, спокојна;
радосно певање одјекује.
8 Чак и борови и либански кедрови
ликују над тобом и говоре:
‚Откад си пао,
нико не долази да нас сече.‘
9 »Шеол се ускомеша
да те дочека када дођеш.
У твоју част духове преминулих буди,
све мртве земаљске вође;
с престола диже све цареве народâ.
10 Сви ће се они одазвати
и рећи ти:
‚И ти си ослабио као и ми,
постао нам сличан.‘
11 Сав твој сјај у Шеол се стровалио
заједно са свирком твојих харфи.
Црви се прострли под тобом,
црви су над тобом као покров.
12 Како паде с неба, звездо Данице,
сине зорин?
Како си збачен на земљу,
ти, који си обарао народе?
13 Мислио си:
‚Попећу се на небо,
уздићи свој престо
изнад Божијих звезда.
Седећу на саборној гори,
на висовима горе Цафон[a].
14 Попећу се над вршке облака;
бићу као Свевишњи.‘
15 А стровалио си се у Шеол,
до дубина гробне јаме.
16 »Сви који те виде, блену у тебе
и мисле о теби:
‚Зар је ово човек који је дрмао земљом
и тресао царства,
17 који је свет претворио у пустињу,
срушио му градове
и који својим сужњима није дао
да се врате кући?‘
18 »Сви цареви народâ леже у части,
сваки у својој гробници.
19 А ти си избачен из своје гробнице
као непожељна грана,
прекривен покланима,
прободенима мачем,
онима које до каменог дна гробне јаме бацају.
Као изгажена лешина,
20 нећеш им се придружити у гробу,
јер си уништио своју земљу
и побио свој народ.
Потомство опаких
никад се више неће помињати.
21 Припремите место где ћете му поклати синове
због греха њихових праотаца.
Неће се подићи да запоседну земљу
и испуне свет својим градовима.«
22 »Устаћу против њих«, говори ГОСПОД над војскама.
»Затрћу Вавилону име и преживеле,
његово потомство и потомке«, говори ГОСПОД.
23 »Претворићу га у станиште сова
и у мочвару,
почистити га метлом уништења«,
говори ГОСПОД над војскама.
Пророштво о Асирији
24 ГОСПОД над војскама овако се заклео:
»Да, оно што сам наумио,
то ће и бити;
оно што сам одлучио,
то ће се и догодити.
25 Скршићу Асирца у мојој земљи,
изгазити га на мојим горама.
Његов јарам биће скинут с мога народа,
његово бреме збачено с његових плећа.«
26 То је наум одређен за цео свет,
то је рука испружена над свим народима.
27 Јер, ГОСПОД над војскама је одлучио –
ко ће то да осујети?
Руку је испружио –
ко ће да је одврати?
Пророштво о Филистеји
28 Пророштво објављено оне године када је умро цар Ахаз:
29 Не радуј се, сва Филистејо,
што је сломљен штап који те ударао.
Јер, из змијског корена
изаћи ће љута гуја
која ће излећи летећег змаја.
30 Најбеднији сиромах налазиће пашу
и убоги ће легати у миру.
Али твој ћу корен затрти глађу –
она ће ти поморити преживеле.
31 Закукај, капијо! Запомажи, граде!
Страхуј, сва Филистејо!
Са севера долази дим,
војска у којој нико не заостаје.
32 Шта да се одговори гласницима тога народа?
»ГОСПОД је учврстио Сион
и у њему ће сиромаси његовог народа
наћи уточиште.«
Пророштво о Моаву
15 Пороштво о Моаву:
За једну ноћ Ар Моавски
разорен, ућуткан.
За једну ноћ Кир Моавски
разорен, ућуткан.
2 Дивон се пење ка свом храму,
на своје узвишице, да плаче.
Моав нариче
над Невом и Медвом.
Свака глава обријана,
свака брада одсечена.
3 На улицама обучени у кострет;
на крововима и трговима
сви наричу, сви лију сузе.
4 Хешбон и Елале запомажу,
глас им се чује до Јахаца.
Моавски војници дрхте,
душа им тескобна.
5 Срце ми се цепа због Моава.
Његови бегунци беже све до Цоара,
све до Еглат-Шелишије.
Пењу се ка Лухиту, плачући путем;
на друму за Хоронајим
своју пропаст оплакују.
6 Пресушиле су воде Нимрима
и трава је свенула;
растиње је нестало,
нигде зеленила.
7 Зато све што су стекли и уштедели
носе преко кланца Врба.
8 Јаук се разлеже моавском границом,
њихова кукњава све до Еглајима,
њихова кукњава све до Беер-Елима.
9 Пуне су крви воде Димона,
али ја ћу још једно на њега навалити:
лава на Моавове бегунце
и оне који преостану у земљи.
16 Пошаљи јагњад владару земље,
из Селе у пустињи
до горе Кћери сионске.
2 Као птице које се разбеже,
избачене из гнезда,
такве ће бити Моавке
на газовима Арнона.
3 »Дај нам савет!
Донеси одлуку!
Нека ти сенка сред поднева
буде као ноћ.
Сакриј прогнане!
Не одај бегунце!
4 Пусти прогнане из Моава
да бораве код тебе.
Буди им заклон
од уништитеља.«
»Тлачитељ ће скончати,
престаће уништење;
угњетач ће ишчезнути из земље.
5 У љубави ће се учврститити престо
и на њему ће седети у истини,
у Давидовом шатору,
судија који тражи правду
и хита да поступи правично.
6 »Чули смо за Моавову охолост,
његову превелику охолост,
његову уображеност, надменост и бахатост.
Али празно је његово хвалисање.
7 Зато Моавци кукају над Моавом,
сви до једног.
За колачима од сувог грожђа
из Кир-Харесета
сломљено наричу.
8 Вену хешбонске њиве,
а тако и лоза у Сивми.
Незнабожачки владари
најбоље чокоте изломише,
који су некад досезали све до Јаазера
и ширили се у пустињу,
а изданци им се пружали све до мора.
9 »Зато плачем као што Јаазер плаче
над лозом Сивме.
Сузама вас заливам,
Хешбоне и Елале.
Утихну клицање због
ваших зрелих плодова
и жетви.
10 Радост и клицање несташе из воћњака;
нема у виноградима песме ни подврискивања.
Нико грожђе за вино не гази у муљачама,
јер ја сам окончао клицање.
11 »Срце ми за Моавом јечи као лира
и душа ме боли због Кир-Хереша[b].
12 »Када Моав дође на своју узвишицу,
само ће се изнурити;
када оде у своје светилиште да се моли,
неће му користити.«
13 Тако је ГОСПОД раније говорио о Моаву, 14 а сада каже: »За три године, онако како их броји најамник, сјај Моава и мноштва његовог народа биће презрен, а његови преживели биће малобројни и нејаки.«
5 Угледајте се, дакле, на Бога као његова драга деца 2 и живите у љубави, као што је и Христос волео нас и самога себе предао за нас као мирисан принос и жртву Богу.
3 Блуд и свака нечистота или похлепа нека се и не помињу међу вама – као што светима и доликује. 4 Нека не буде ни простота, ни лудорија, ни спрдњи, јер је све то неумесно, него радије – захваљивање. 5 Јер, ово знајте: ниједан блудник, ни нечист, ни похлепан – то јест идолопоклоник – нема наследства у Христовом и Божијем царству. 6 Нека вас нико не заварава празним речима, јер због тога Божији гнев долази на непокорне. 7 Немајте, дакле, с њима ништа.
8 Јер, некада сте били тама, а сада сте светлост у Господу. Живите као деца светлости – 9 јер, плод светлости је у свакој доброти, праведности и истини – 10 просуђујући шта је Господу мило. 11 Немајте удела у јаловим делима таме, него их радије разобличавајте. 12 Јер, срамно је чак и говорити о оном што они потајно чине. 13 Све што се светлошћу разобличи, излази на видело, 14 јер на светлости све излази на видело. Зато се каже:
»Пробуди се, ти који спаваш,
устани из мртвих
и Христос ће те обасјати.«
15 Пазите, дакле, како живите – не као немудри, него као мудри. 16 Паметно користите[a] време, јер су дани зли.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International