Old/New Testament
Емануил
7 У време владавине јудејског цара Ахаза сина Јоатама сина Озијиног, арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин кренуше да нападну Јерусалим, али нису могли да га заузму.
2 Када су Давидовој владарској кући јавили: »Арам је склопио савез са Ефремом«, Ахаз и његов народ задрхташе као што дрвеће у шуми затрепери на ветру.
3 Тада ГОСПОД рече Исаији: »Ти и твој син Шеар-Јашув изађите у сусрет Ахазу на крају водовода Горњег језерцета, на путу за Перачево поље. 4 Кажи му: ‚Пази, смири се и не бој се. Не обесхрабруј се због ова два задимљена угарка, због љутог гнева Рециновог и Арамовог и сина Ремалјиног. 5 Арам, Ефрем и син Ремалјин заверили су се да те униште, говорећи: 6 »Хајде да нападнемо Јуду, да је растргнемо и поделимо између себе, па да над њом за цара поставимо Тавееловог сина.«‘«
7 Али овако каже Господ ГОСПОД:
»То се неће догодити,
неће се збити,
8 јер глава Арама је Дамаск,
а глава Дамаска само Рецин.
За шездесет пет година
Ефрем, смрвљен, неће бити народ.
9 Глава Ефрема је Самарија,
а глава Самарије само син Ремалјин.
Не будете ли чврсто веровали,
нећете се одржати.«
10 ГОСПОД опет рече Ахазу: 11 »Затражи од ГОСПОДА, свога Бога, знак из најдубљих дубина или са највиших висина.«
12 Али Ахаз рече: »Нећу то да тражим; нећу да искушавам ГОСПОДА.«
13 Тада Исаија рече:
»Чујте, Давидова владарска кућо! Зар вам није доста што додијавате људима, него додијавате и мом Богу? 14 Зато ће вам сâм Господ дати знак: Ево, девица је трудна и родиће сина, и даће му име Емануил[a]. 15 Он ће јести урду и мед док не научи да одбацује зло, а бира добро. 16 А пре него што дечак научи да одбацује зло, а бира добро, опустеће земља двојице царева од којих стрепиш.
17 »ГОСПОД ће на тебе, твој народ и породицу довести дане каквих није било откад се Ефрем одвојио од Јуде: довешће цара Асирије.
18 »Тога дана ГОСПОД ће зазвиждати мувама које су на крајевима египатских река и пчелама у Асирији, 19 и оне ће доћи и настанити се у дубоким кланцима и у пукотинама стена, по свим трњацима и појилиштима. 20 Тога дана Господ ће ти обријати главу и длачице међу ногама, а скинуће ти и браду, бритвом унајмљеном с оне стране Еуфрата[b] – царем Асирије.
21 »Тога дана човек ће држати краву и две козе 22 и, пошто ће му оне давати обиље млека, он ће се хранити урдом. Ко год остане у земљи, храниће се урдом и медом. 23 Тога дана где год је било хиљаду лоза вредних хиљаду шекела[c] сребра, биће само драч и трње. 24 Људи ће онамо ићи с луком и стрелом, јер ће сва земља зарасти у драч и трње. 25 А из страха од драча и трња, нећете више ићи ни на једно од брда некад обрађиваних мотиком – по њима ће пáсти говеда и газити ситна стока.«
Бог ће довести Асирце да казне Израел
8 ГОСПОД ми рече: »Узми велику плочу и на њој напиши обичном писаљком: Махер-Шалал-Хаш-Базово.«
2 Ја узех за поуздане сведоке свештеника Урију и Захарију сина Јеверехјиног.
3 Потом сам спавао с пророчицом[d], и она затрудне и роди сина.
ГОСПОД ми рече: »Дај дечаку име Махер-Шалал-Хаш-Баз[e], 4 јер, пре него што дечак научи да каже ‚оче‘ и ‚мајко‘, цар Асирије ће однети богатство Дамаска и плен Самарије.«
5 И још ми ГОСПОД рече:
6 »Пошто је овај народ одбацио
мирне воде Шилоаха
и одушевљава се Рецином
и сином Ремалјиним,
7 Господ ће на њега довести
воде Еуфрата[f], силне и велике –
цара Асирије у свем његовом сјају.
Оне ће преплавити све своје прокопе,
излити се преко својих обала
8 и провалити у Јуду.
Ковитлаће кроз њу и поплавити је,
све до грла јој се попети.
Његова раширена крила
прекриће ти сву земљу,
Емануиле.«
9 Испустите ратни поклич, народи,
и бићете сатрти.
Слушајте, све далеке земље:
Спремите се за бој,
и бићете сатрте.
10 Скујте ратни наум –
биће осујећен;
склопите споразум –
неће се одржати.
Јер, Бог је с нама.
11 ГОСПОД ми овако рече док ме је држао чврстом руком и опомињао ме да не идем путем којим иде овај народ:
12 »Не зови завером
све што овај народ зове завером.
Не бој се онога чега се они боје;
не стрепи од тога.
13 ГОСПОДА над војскама сматрај светим;
њега треба да се бојиш,
од њега да стрепиш,
14 и он ће ти бити уточиште.
Али за оба народа Израелова
биће он камен спотицања
и стена саблазни,
а житељима Јерусалима
замка и клопка.
15 Многи од њих ће се спотаћи,
пасти и сломити се,
упасти у клопку и бити ухваћени.«
16 Завежи пропис
и запечати закон међу мојим ученицима.
17 Чекаћу ГОСПОДА,
који своје лице крије од народа Јаковљевог,
њему ћу се надати.
18 Ево мене и деце коју ми је дао ГОСПОД. Ми смо знак и знамење Израелу од ГОСПОДА над војскама, који пребива на гори Сион.
19 Када ти кажу: »Питај медијуме и призиваче духова, који шапућу и мрмљају. Зар народ не треба да пита своје богове? Зар не треба да пита мртве у име живих?« 20 Држи се Закона и прописа. Ако не говоре у складу с овом речју, нема за њих свитања. 21 Измучени и гладни лутаће земљом. Када огладне, побеснеће. Упреће поглед ка небу и проклети свога цара и свога Бога. 22 Погледају ли по земљи, видеће само невољу и таму и страшну тескобу, и биће бачени у потпуну таму.
Оживљени у Христу
2 А ви сте били мртви због својих преступа и греха, 2 у којима сте некада живели када сте се држали обичаја овога света и поглавара демона[a], духа који сада делује у непокорнима. 3 И сви ми смо некада живели међу њима, удовољавајући пожудама свога тела и следећи телесне жеље и нагоне, па смо, као и остали, по природи били подложни Божијем гневу[b]. 4 Али, Бог је богат милосрђем, па је због своје велике љубави, којом нас је заволео, 5 с Христом оживео и нас, који смо били мртви у својим преступима. Милошћу сте спасени. 6 С њим нас је васкрсао и посадио нас на небесима у Христу Исусу, 7 да би у будућим временима показао преобилно богатство своје милости у доброти према нама у Христу Исусу. 8 Јер, милошћу сте спасени, кроз веру – и то није од вас, него је Божији дар – 9 а не на основу делâ, да се нико не би хвалио. 10 Јер, ми смо његово дело, створени у Христу Исусу за добра дела која је Бог унапред припремио да их чинимо[c].
Једно у Христу
11 Зато имајте на уму да сте некада ви, незнабошци по рођењу[d], које су звали »необрезање« они који себе зову »обрезање« – извршено руком на телу – 12 били без Христа, отуђени од израелске заједнице и странци у односу на савезе обећања, без наде и без Бога у свету. 13 А сада сте се, у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, приближили Христовом крвљу.
14 Јер, он је наш мир. Он је од двога начинио једно и у свом телу разорио непријатељство, тај преградни зид раздвајања, 15 обеснаживши закон заповести са његовим одредбама, да у себи, од двојице, створи једног новог човека – тако успоставивши мир – 16 и да у једном телу, посредством крста, којим је усмртио непријатељство, обојицу потпуно помири с Богом. 17 Он је дошао и проповедао мир вама далеко и мир онима близу. 18 Кроз њега и једни и други, у једном Духу, имамо приступ Оцу.
19 Стога, дакле, више нисте странци и дошљаци, него суграђани светих и укућани Божији, 20 назидани на темељу апостолâ и пророкâ, а главни угаони камен је сâм Христос Исус. 21 У њему је цела грађевина састављена и расте у свети храм у Господу. 22 У њему се и ви заједно узиђујете, да постанете Божије пребивалиште у Духу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International