Old/New Testament
Песма о винограду
5 Певаћу сада драгоме своме,
песму драгога свога
о винограду његовом:
Мој драги је имао виноград
на падини родног брега.
2 Окопао га је и искрчио камење,
па најбољу лозу посадио.
Саградио је кулу-стражару усред њега
и ископао муљачу.
Надао се да ће родити грожђе,
а он роди вињагу.
3 »Сада, житељи Јерусалима
и ви, Јудеји,
пресудите између мене
и мога винограда.
4 Шта се још могло учинити за мој виноград
а да ја нисам учинио?
Кад сам се надао да ће родити грожђе,
зашто је родио вињагу?
5 Рећи ћу вам сада
шта ћу урадити са својим виноградом:
Уклонићу му живицу,
и биће опустошен.
Развалићу зид око њега,
и биће изгажен.
6 У пустолину ћу га претворити,
необрезаног и неокопаног;
у њему ће расти драч и трње.
И заповедићу облацима
да га кишом не заливају.«
7 Јер, виноград ГОСПОДА над војскама
јесте народ Израелов,
а Јудеји
врт милине његове.
Надао се правди,
а кад тамо – крвопролиће;
праведности се надао,
а кад тамо – вапај.
Прекори и осуда
8 Тешко вама који кућу додајете кући
и спајате њиву с њивом,
док све не заузмете
и не останете сами да живите у земљи.
9 ГОСПОД над војскама на моје уши рече:
»Да, многе куће ће опустети;
велике и лепе куће остаће без станара.
10 Десет јутара[a] винограда даће само бат[b] вина,
хомер[c] семена само ефу[d] жита.«
11 Тешко онима који устају рано
да би трчали за пићем
и који до касно у ноћ седе
док их вино не распали.
12 На гозбама им харфе и лире,
даире, фруле и вино,
а за дела ГОСПОДЊА не маре,
његово дело не поштују.
13 Зато ће мој народ отићи у изгнанство,
јер нема памети.
Његови угледници умираће од глади,
а прост народ изгарати од жеђи.
14 Зато је Шеол увећао своју прождрљивост
и неизмерно разјапио своје чељусти.
У њега ће сићи његови племићи и прост народ,
са његовим букачима и весељацима.
15 Зато ће човек бити унижен,
сви људи понижени
и оборен поглед бахатих.
16 А ГОСПОД над војскама уздићи ће се делећи правду
и Свети Бог праведношћу показати своју светост.
17 Тада ће јагањци пáсти као на свом пашњаку
и утовљене овце и јарићи брстити међу рушевинама.
18 Тешко онима који грех вуку конопцима преваре
и кривицу као колском ужади,
19 који говоре: »Нека похита,
нека пожури са својим делом,
да га видимо.
Нека се приближи,
нека дође наум Свеца Израеловог,
да бисмо знали.«
20 Тешко онима који зло зову добрим,
а добро злим,
који таму приказују као светлост,
а светлост као таму,
који горко приказују као слатко,
а слатко као горко.
21 Тешко онима који су мудри у својим очима
и сами пред собом паметни.
22 Тешко онима који су јунаци у испијању вина
и храбри у мешању пића,
23 који за мито ослобађају кривца,
а недужноме ускраћују правду.
24 Зато, као што пламени језици прождиру стрњику
и осушена трава нестаје у пламену,
тако ће им иструнути корен
и цвет им се разлетети као прах,
јер су одбацили Закон ГОСПОДА над војскама
и презрели Реч Свеца Израеловог.
25 Зато је ГОСПОД плануо гневом на свој народ,
па на њега дигао руку и покосио га.
Планине се потресоше,
лешеви по улицама леже као смеће.
Али његов гнев се не стиша,
рука му је још подигнута.
26 Он подиже барјак далеким народима,
звиждуком их позва с краја земље,
и ево их, стижу хитро, брзо!
27 Нико од њих се не умара и не посрће,
нико не дрема нити спава.
Ниједан појас није отпасан,
ниједан ремен на сандали покидан.
28 Стреле им оштре,
сви лукови натегнути,
копита њихових коња као кремен,
точкови кола као вихор.
29 Рика им је као лавља,
као млади лавови ричу.
Реже и свој плен грабе и односе,
а никога да избави.
30 Тога дана ће хучати над Израелом
као када хуче морски таласи.
Погледаш ли земљу – све тама, невоља,
облаци прогутали светлост.
Исаијино послање
6 Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. 2 Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. 3 Они су довикивали један другом:
»Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама!
Сва земља је пуна његове Славе!«
4 Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.
5 Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«
6 Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. 7 Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«
8 Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?«
А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«
9 Он рече: »Иди и реци овом народу:
‚Слушали и слушали, али не разумели;
гледали и гледали, али не видели.‘
10 Отврдни срце овом народу;
отупи им уши и затвори им очи.
Иначе би очима видели,
ушима чули, срцем разумели
и обратили се и излечили.«
11 Ја рекох: »Докле, Господе?«
А он одговори:
»Док градови не буду рушевине
и без житеља;
док куће не буду без игде икога
и њиве пропале и опустошене;
12 док ГОСПОД људе не протера далеко
и земља сасвим не опусти.
13 Ако их и десетина остане,
и они ће бити затрвени.
Али, као смрдљика или храст
када се посеку до пања,
њихов пањ биће света семенка.«
1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса,
светима који су у Ефесу[a], вернима у Христу Исусу:
2 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Духовни благослови у Христу
3 Благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, који нас је на небесима благословио сваким духовним благословом у Христу.
4 У њему нас је изабрао пре постанка света, да пред њим будемо свети и без мане. У љубави 5 нас је предодредио, да нас својом благонаклоношћу и вољом кроз Исуса Христа усвоји као синове, 6 на хвалу његове славне милости, коју нам је даровао у Вољеноме. 7 У њему имамо откупљење његовом крвљу, опроштење преступâ по богатству његове милости, 8 коју је на нас обилно излио са свом мудрошћу и умношћу. 9 Својом благонаклоношћу нам је обзнанио тајну своје воље, коју је унапред одредио у Христу, 10 да је спроведе када дође пуноћа времена: да све на небесима и на земљи састави под једном главом – Христом.
11 У њему смо и изабрани[b], предодређени по науму Онога који све чини у складу с одлуком своје воље, 12 да ми, који смо своју наду унапред положили у Христа, будемо на хвалу његове славе. 13 У њему сте и ви откад сте чули Реч истине – радосну вест о свом спасењу. У њему сте, када сте поверовали, и обележени печатом – обећаним Светим Духом, 14 који је залог нашег наследства до откупљења оних који су Божија својина, на хвалу његове славе.
Захваљивање и молитва
15 Зато и ја, откад сам чуо за вашу веру у Господу Исусу и за вашу љубав према свима светима, 16 не престајем да захваљујем за вас и да вас помињем у својим молитвама. 17 Молим се да вам Бог нашега Господа Исуса Христа, Отац славе, дâ Духа мудрости и откривења, да га упознате, 18 да вам просветли очи срца, да сазнате каква је нада на коју вас је позвао, колико је богатство његовог славног наследства међу светима 19 и колика је његова неупоредиво велика сила за нас који верујемо. Та сила је сразмерна деловању његове силне снаге, 20 коју је на делу показао на Христу када га је васкрсао из мртвих и посадио себи здесна на небесима, 21 изнад сваког поглаварства и власти, силе и господства и изнад сваког имена које се може дати, не само на овом свету него и у будућем. 22 И све је потчинио под његове ноге и поставио га над свиме да буде Глава Цркви, 23 која је његово Тело, пуноћа Онога који испуњава све у свему.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International