Old/New Testament
Јерусалимке
6 Куда је нестао твој драги,
најлепша међу женама?
Којим путем је отишао твој драги,
да га потражимо с тобом?
Жена
2 Мој драги је у свој врт сишао,
к лејама зачина,
да по вртовима пасе и да бере љиљане.
3 Ја припадам драгоме свом
и он припада мени;
он пасе међу љиљанима.
Мушкарац
4 Лепа си, драгано моја, као Тирца,
прекрасна као Јерусалим,
призор задивљујући.
5 Окрени своје очи од мене,
јер ме затрављују.
Коса ти је као стадо коза
које силазе са Гилада.
6 Зуби ти као стадо оваца
које долазе са купања;
свака има своју близнакињу
и ниједна није усамљена.
7 Као кришке нара,
такви су ти образи под велом.
8 Има шездесет царица
и осамдесет наложница,
а девојака ни броја се не зна.
9 Али само једна је голубица моја,
савршена моја,
кћи једина у своје мајке,
љубимица оне која ју је родила.
Видеше је девојке и назваше срећном,
царице и наложнице изрекоше јој хвалу:
10 »Ко је ова што се као зора помаља,
лепа као месец, блистава као сунце,
призор задивљујући?«
11 Сиђох до воћњака с орасима,
да погледам младице у долини,
да видим да ли је лоза пропупела
и нар процветао.
12 Ни сам не знам како,
тек, она ме стави
међу кола мог народа као кнеза.
Мушкарчеви пријатељи
13 Врати се, врати се, Шуламко!
Врати се, врати се да те гледамо!
Жена
Што гледате Шуламку
као да пред двема војскама игра?
Мушкарац
7 Како су ти лепе ноге у сандалама,
кћери кнежевска!
Облине бутина твојих као драгуљи,
дело руку уметникових.
2 Пупак ти чаша заобљена
никад без вина зачињеног.
Трбух ти куп пшенице
љиљанима окружен.
3 Две дојке твоје као два ланета,
близанца газелина.
4 Врат ти као кула од слоноваче.
Очи ти језерца у Хешбону
покрај капије бат-рабимске.
Нос ти као кула либанска
која гледа према Дамаску.
5 Глава ти као гора Кармел уздигнута,
као пурпур увојци лепршави,
плетенице – да цара опчине.
6 Како си лепа и како си љупка,
љубави, девојко заносна!
7 Стасом си као палма,
а дојке ти као гроздови урми.
8 Рекох себи: »Попећу се на палму;
дохватићу јој гране.«
Нека ти дојке буду
као гроздови на лози,
мирис твога даха као јабуке,
9 твоја уста као најбоље вино…
Жена
…које тече право драгоме моме,
клизећи преко усница и зуба.
10 Ја припадам драгоме свом
и он за мном жуди.
11 Дођи, драги мој.
Хајдемо у поља,
проведимо ноћ у селима.
12 Подранимо у винограде,
да видимо да ли је лоза пропупела,
да ли су јој се цветови отворили
и да ли је нар у цвету –
тамо ћу ти дати своју љубав.
13 Мандрагоре шире свој мирис,
а над нашим вратима
има свих посластица,
и нових и старих,
које сам за тебе чувала, драги.
8 Е да си ми као брат,
који је на грудима моје мајке сисао!
Да те на улици сретнем,
пољубила бих те,
и нико ме због тога не би презирао.
2 Повела бих те
и довела кући своје мајке,
оне која ме учила.
Дала бих ти да пијеш вина зачињеног,
слатког сока мојих нарова.
3 О, да ми је његова лева рука под главом,
а десном да ме грли!
4 Заклињем вас, кћери јерусалимске:
не будите љубав и не отржите је од сна
док сама не буде хтела.
Јерусалимке
5 Ко је ова што долази из пустиње,
наслоњена на драгога свога?
Жена
Под јабуком сам те пробудила.
Тамо су ти мајку спопали трудови,
тамо је у трудовима била она која те родила.
6 Стави ме као печат на своје срце,
као печат на своју руку.
Јер, љубав је јака као смрт,
страст жестока као Шеол.
Пламен њен је као пламен ватре,
огањ разбуктали.
7 Многе воде не могу да угасе љубав
ни поплаве да је потопе.
Када би неко за љубав понудио
све што има у кући,
било би докраја презрено.
Женина браћа
8 Имамо малену сестру,
дојке јој још нису порасле.
Шта да учинимо за своју сестру
на дан када дођу да је просе?
9 Ако буде бедем,
на њој ћемо сазидати грудобран од сребра.
Ако буде врата,
оградићемо је даскама кедровим.
Жена
10 Ја сам бедем,
а моје дојке су као куле.
Тако сам у његовим очима постала
као она која доноси смирење.
Мушкарац
11 Соломон је имао виноград у Ваал-Хамону.
Изнајмио га виноградарима,
и сваки је за његове плодове
морао да донесе хиљаду шекела[a] сребра.
12 Мој виноград је само мој,
ја њиме располажем.
Теби, Соломоне, нека је хиљаду шекела,
а две стотине[b] онима који му се старају о плодовима.
13 Ти која боравиш у вртовима,
моји другови слушају твој глас –
дај да га и ја чујем!
Жена
14 Похитај, драги мој!
Буди као газела и као јеленче
на мирисним горама[c].
4 Хоћу да кажем: све док је наследник малолетан, нимало се не разликује од роба. Иако је господар свега, 2 под старатељима је и управитељима до рока који је одредио његов отац. 3 Тако смо и ми, док смо били малолетни, робовали стихијама овога света, 4 а када је дошла пуноћа времена, Бог је послао свога Сина, рођеног од жене, рођеног под Законом, 5 да откупи оне који су под Законом, да постанемо синови[a]. 6 А пошто сте синови, Бог је у ваше срце послао Духа свога Сина, који виче: »Аба[b], Оче.« 7 Тако више ниси роб, него син, а ако си син, онда те је Бог учинио и наследником.
Павлова брига за Галаћане
8 Док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који то по својој природи нису. 9 А сада, пошто сте упознали Бога – боље речено: пошто је он упознао вас – како то да се опет окрећете оним немоћним и бедним стихијама и опет изнова хоћете да им робујете? 10 Славите дане и месеце и доба и године! 11 Бојим се за вас – да се можда нисам узалуд трудио око вас.
12 Молим вас, браћо, постаните као ја, јер сам и ја постао као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. 13 Знате да сам вам први пут проповедао еванђеље док сам био болестан. 14 Иако је моја болест за вас била искушење, нисте ме ни презрели ни попљували, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. 15 Где је, дакле, та ваша радост? Јер, сведочим вам: да сте могли, своје бисте очи извадили и дали их мени. 16 Зар сам вам постао непријатељ зато што вам говорим истину?
17 Они други се веома труде око вас, али не ради добра. Желе да вас одвоје, како бисте се ви трудили око њих. 18 Добро је увек се трудити око добра, а не само док сам ја присутан међу вама, 19 децо моја, коју поново у трудовима рађам док се Христос у вама не уобличи. 20 Волео бих да сам сада с вама, да другачије с вама разговарам, јер сам због вас у недоумици.
Сара и Агара
21 Реците ми, ви који желите да будете под Законом: зар не чујете шта Закон каже[c]? 22 Јер, записано је да је Авраам имао два сина: једног од робиње и једног од слободне жене. 23 Али, онај од робиње је рођен као сви људи[d], а онај од слободне на основу обећања.
24 То све има и пренесено значење, јер те две жене представљају два савеза. Један је са Синајске горе и рађа децу за ропство – то је Агара. 25 А Агара представља Синајску гору у Арабији и одговара данашњем Јерусалиму, јер робује заједно са својом децом. 26 Али, онај Јерусалим који је на небу[e], слободан је – он је наша мајка. Јер, записано је:
27 »Радуј се, нероткињо, ти која не рађаш,
кличи и вичи, ти која не знаш за трудове.
Јер, више деце има усамљена
него она која има мужа.«(A)
28 А ви сте, браћо, као Исаак, деца обећања. 29 И као што је у оно време онај који је рођен као сви људи прогањао онога који је рођен снагом Духа, тако је и сада. 30 Али, шта каже Писмо? »Отерај робињу и њеног сина, јер син робиње неће бити наследник са сином слободне.«(B) 31 Стога, браћо, нисмо деца робиње, него слободне.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International