Old/New Testament
Мушкарац
4 Како си лепа, драгано моја,
како си лепа!
Очи ти голубице испод твога вела.
Коса ти као стадо коза
које силазе са Гилада.
2 Зуби ти као стадо оваца,
управо острижених,
које долазе са купања;
свака има своју близнакињу
и ниједна није усамљена.
3 Усне ти као конац скерлетни,
уста прекрасна.
Образи ти под велом
као кришке нара.
4 Врат ти као кула Давидова,
сазидана од нанизаног камења;
хиљаду штитова на њој виси,
све штитови ратникâ.
5 Две дојке твоје као два ланета,
близанца газелина,
која пасу међу љиљанима.
6 Док дан не сване
и сенке се не разбеже,
похитаћу на гору смирне
и на брдо тамјана.
7 Сва си лепа, драгано моја,
и нема на теби мане.
8 Пођи са мном с Либана, невесто,
пођи са мном с Либана.
Сиђи са врха Амане,
са врха Сенира и Хермона,
из лављих брлога,
са гора леопардских.
9 Срце си ми занела,
сестро моја, невесто,
срце си ми занела
једним погледом својих очију,
једним драгуљем своје огрлице.
10 Како је заносна твоја љубав,
сестро моја, невесто!
Колико је љубав твоја слађа од вина
и мирис твојих помасти од свих зачина.
11 С усана твојих, невесто, медно саће капље,
мед и млеко ти под језиком.
Мирис твоје одеће као мирис је Либана.
12 Ти си врт закључан, сестро моја, невесто,
врт закључан, бунар запечаћен.
13 Твоје су младице воћњак нара
пун најбољих плодова,
кане и нарда,
14 нарда и шафрана,
иђирота и цимета,
сваке врсте тамјановог дрвета,
смирне и алоја и најбољих зачина.
15 Ти си бунар у врту,
извор живе воде,
потоци који с Либана теку.
Жена
16 Пробуди се, северни ветре!
Дођи, ветре јужни!
Задувајте над мојим вртом,
нека се шире његови мириси.
Нека мој драги дође у свој врт
и из њега најбоље плодове једе.
Мушкарац
5 Дођох у свој врт, сестро моја, невесто.
Берем смирну своју и зачине своје,
једем саће своје и мед свој,
пијем вино своје и млеко своје.
Јерусалимке
Једите, пријатељи, пијте
и опијте се љубављу.
Жена
2 Спавала сам, али срце ми будно.
Одједном глас! Мој драги куца!
»Отвори ми, сестро моја, драгано моја,
голубице моја, савршена моја,
јер глава ми је пуна росе,
коса ноћне влаге.«
3 Скинула сам одећу –
зар да је опет облачим?
Ноге сам опрала –
зар да их опет прљам?
4 Мој драги провуче руку кроз отвор,
и сва ми утроба устрепта за њим.
5 Устадох да отворим драгоме свом,
а из руку ми прокапа смирна,
течна смирна из прстију,
на ручке преворнице.
6 Отворих драгоме свом,
а он се већ окренуо и нестао.
Душа ми клону што је отишао[a].
Потражих га, али га не нађох;
позвах га, али он се не одазва.
7 Нађоше ме стражари који обилазе град.
Истукоше ме и израњавише
и огртач ми свукоше чувари зидина.
8 Заклињем вас, кћери јерусалимске,
нађете ли драгога мога,
реците му
да сам болна од љубави.
Јерусалимке
9 Што је твој драги бољи од других,
најлепша међу женама?
Што је твој драги бољи од других,
да нас тако заклињеш?
Жена
10 Мој драги је сјајан и румен;
истиче се међу десет хиљада.
11 Глава му злато најчистије,
коса кудрава,
црна као гавран.
12 Очи му као голубице
поред вода текућих,
млеком опране,
као драгуљи усађене.
13 Образи му као леје зачина,
леје биља мирисног.
Усне му љиљани
из којих капље смирна.
14 Руке му шипке од злата
с умецима од јасписа.
Груди му као плоча слоноваче
лазулитима обложена.
15 Ноге му стубови од алабастера
на подножја од злата постављени.
Стас му као Либан,
као најбољи кедрови.
16 Уста му слатка
и сав је пожељан.
То је мој драги, то је мој пријатељ,
кћери јерусалимске.
Вера или Закон
3 О, неразумни Галаћани! Ко ли вас је опчинио? Вас, пред чијим очима је Исус Христос јасно осликан као распет! 2 Само ово желим да сазнам од вас: да ли сте Духа примили на основу делâ Закона или на основу вере у оно што сте чули? 3 Зар сте толико неразумни? Почели сте у Духу, па зар да сада завршите у телу? 4 Зар сте узалуд онолико препатили? Ако је заиста било узалуд! 5 Да ли, дакле, Онај који вам даје Духа и чини међу вама дела силе, то чини због делâ Закона или због вере у оно што сте чули?
6 Погледајте Авраама: »Он поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«(A) 7 Схватите, дакле: они који верују, то су Авраамови синови. 8 А Писмо је предвидело да ће Бог незнабошце оправдати на основу вере, па је Аврааму еванђеље објављено унапред: »Преко тебе ће бити благословени сви народи.«(B) 9 Тако су, заједно с Авраамом, човеком вере, благословени сви који верују.
10 Они који се уздају у дела Закона, под проклетством су. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко не истраје у извршавању свега што је записано у Књизи закона.«(C) 11 А јасно је да се пред Богом нико не оправдава на основу Закона, јер: »Праведник ће живети од вере.«(D)
12 Закон није заснован на вери, него: »Човек који га извршава у њему ће наћи живот.«(E) 13 Христос нас је откупио од проклетства Закона тако што је ради нас постао проклетство. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко је обешен о дрво«(F) – 14 да Авраамов благослов дође у Христу Исусу, да посредством вере добијемо обећаног Духа.
Закон и обећање
15 Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје. 16 А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«[a], подразумевајући једнога, а то је Христос. 17 Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање. 18 Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.
19 Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника. 20 А посредника нема где је само један – а Бог је један.
21 Да ли је, дакле, Закон у супротности са Божијим обећањима? Нипошто! Јер, да је дат закон који је у стању да донесе живот, онда би праведност заиста долазила од Закона. 22 Али, Писмо је све људе затворило под грех, да онима који верују обећање буде дато кроз веру у Исуса Христа.
23 А пре него што је дошла вера, били смо затвореници под Законом, чувани за веру која је тек требало да буде откривена. 24 Тако нас је Закон надзирао и водио нас до Христа, да се оправдамо на основу вере. 25 А сада, када је дошла вера, више нисмо под надзором.
Божији синови
26 Кроз веру у Христа Исуса, сви сте Божији синови. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Нема више Јудејин – Грк, роб – слободњак, мушко – женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 А ако сте Христови, онда сте Авраамово потомство, наследници по обећању.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International