Old/New Testament
10 Угинула мува усмрди мирисно уље, а мало глупости поквари мудрост и част. 2 Мудрога ум води правим путем, а безумника погрешним[a]. 3 И док иде путем, глупан, пошто нема памети, одмах свима покаже да је глуп.
4 Разгневи ли се на тебе владар, не одлази са свог места – прибраност спречава велике грехе.
5 Видео сам још једно зло под сунцем – грешку коју чини владар: 6 Глупани се постављају на многе високе положаје, док богати заузимају ниске. 7 Виђао сам слуге на коњима, док кнежеви иду пешке попут слугу.
8 Ко јаму копа, може у њу упасти. Ко проваљује кроза зид, може га ујести змија.
9 Ко вади камен из мајдана, камен га може повредити. Ко цепа дрва, може од њих страдати.
10 Ако је секира тупа и оштрица јој ненаоштрена, више снаге треба. Али мудрост доноси успех.
11 Уједе ли змија пре него што се зачара, никакве користи од кротитеља.
12 Речи из уста мудрога умилне су, а безумника изједу сопствене усне: 13 у почетку говори глупости, а на крају опаке лудости. 14 Глупан је пун речи. Човек не зна шта ће бити, и ко може да му каже шта ће бити после њега?
15 Безумника изнурује његов мукотрпан труд – ко не зна пут, не стиже до града.
16 Тешко теби, земљо чији цар је био слуга и чији се кнежеви ујутро госте! 17 Благо теби, земљо чији је цар племенита рода и чији кнежеви се госте у право време, да поврате снагу, а не да се опију.
18 Због лењости се улежу кровне греде, због доконих руку прокишњава кућа.
19 Гозба је ради смеха и вино чини живот веселим, али новац је одговор на све.
20 Не проклињи цара чак ни у мислима, не проклињи богатога ни у својој ложници, јер птица може да однесе твоје речи и крилато створење да пренесе то што говориш.
Шта мудар човек чини
11 Баци свој хлеб на воду, и наћи ћеш га после много дана. 2 Раздели седморици, па и осморици, јер не знаш каква несрећа може да снађе земљу. 3 Ако су облаци пуни кише, излиће је на земљу. Пало дрво на југ или на север, остаје где је пало. 4 Ко пази на ветар, не сеје; ко мотри на облаке, не жање.
5 Као што не разумеш како дах живота улази у дете у мајчиној утроби, тако не разумеш ни дела Бога, који све чини.
6 Сеј своје семе ујутро, а ни увече нека ти рука не мирује, јер не знаш које ће успети – ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.
7 Светлост је слатка и оку је мило да види сунце. 8 Колико год година човек живео, нека ужива у њима. Али нека мисли на дане таме јер ће их бити много. Све што ће доћи, испразно је.
Савети младима
9 Уживај, младићу, док си млад и нађи задовољство у данима своје младости. Иди куд те срце води и за оним што ти очи виде, али знај да ће ти Бог за све то судити. 10 Одагнај, дакле, тескобу из срца и удаљи бол од свога тела, јер су младост и црне власи испразне.
12 Сећај се свога Створитеља
у данима своје младости,
пре него што дођу дани невоље и примакну се године када ћеш рећи:
»Не миле ми се« –
2 пре него што сунце и светлост и месец и звезде потамне
и облаци се врате после кише,
3 када чувари куће задрхте и јаки људи се погуре,
када млинарице престану да мељу, јер их је мало,
и замуте се они што гледају кроз прозоре,
4 када се затворе врата на улицу и пригуши звук млина,
када се тргнеш на глас птице, а све песме утихну,
5 када се плашиш висине и опасности на путу,
када је бадем у цвету, а скакавац се вуче по тлу
и жеља се више не јавља[b] –
јер човек иде у своју вечну кућу,
а нарикаче ходају улицама –
6 пре него што сребрна узица пукне,
златна чинија се разбије,
врч се на извору разлупа,
точак на бунару се поломи –
7 и прах се врати у земљу из које је и дошао,
а дух се врати Богу, који га је дао.
8 »Испразност над испразношћу!« говори Проповедник. »Све је испразност!«
Закључак
9 Проповедник није био само мудар, него је и народу преносио знање. Проучио је многе пословице, проверио их и средио. 10 Проповедник је трагао за правим речима и оно што је написао исправно је и истинито. 11 Речи мудрих су као остани, а њихове сабране изреке попут чврсто укованих клинова – дао их је једини Пастир. 12 Пази се, сине мој, свега што је преко тога. Нема краја састављању многих књига и много учење изнурује тело.
13 Пошто смо чули све, ево закључка: Бој се Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека. 14 Јер, Бог ће свако дело изнети пред суд, па и све што је скривено, било то добро или зло.
1 Павле, апостол, не од људи, ни посредством човека, него посредством Исуса Христа и Бога Оца, који га је васкрсао из мртвих, 2 и сва браћа која су са мном,
црквама у Галатији:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа, 4 који је самога себе дао за наше грехе, да нас избави од садашњега злог света, по вољи Бога, нашег Оца, 5 коме слава довека. Амин.
Нема другог еванђеља
6 Чудим се да се од Онога који вас је Христовом милошћу позвао тако брзо окрећете неком другачијем еванђељу, 7 које то, у ствари, и није. Има само неких који вас збуњују и који хоће да искриве Христово еванђеље. 8 Али, чак када бисмо вам ми, или када би вам анђео са неба проповедао еванђеље различито од оног које смо вам ми проповедали, нека је проклет. 9 Као што смо већ рекли, и сада опет кажем: ако вам неко проповеда еванђеље различито од оног које сте примили, нека је проклет.
10 Да ли ја то сада хоћу да се умилим људима или Богу? Или покушавам да угодим људима? Да још људима угађам, не бих био Христов слуга.
Павла је позвао Бог
11 Желим да знате, браћо, да еванђеље које сам проповедао није људско. 12 Јер, ја га нисам примио или научио од неког човека, него преко откривења Исуса Христа.
13 Чули сте, наиме, о мом некадашњем начину живота у јудаизму – да сам преко сваке мере прогонио Божију цркву и уништавао је. 14 У јудаизму сам надмашио већину својих вршњака из свога народа, јер сам се претерано ревносно држао предања својих праотаца. 15 Али, када се свидело Ономе који ме је још од рођења[a] одвојио и позвао својом милошћу 16 да ми открије свога Сина – да га проповедам међу незнабошцима – нисам се ни са ким[b] посаветовао, 17 нити сам отишао у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него сам одмах отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.
18 Затим сам, после три године, отишао у Јерусалим да се упознам с Кифом[c], па сам код њега остао петнаест дана. 19 Друге апостоле нисам видео, осим Јакова, Господњег брата. 20 (Пред Богом вам тврдим да није лаж ово што вам пишем.) 21 Потом сам отишао у Сирију и Киликију. 22 А у црквама у Јудеји, које су у Христу, нису ме лично познавали. 23 Само су чули: »Наш некадашњи прогонитељ сада проповеда веру коју је некада хтео да уништи!« 24 И славили су Бога због мене.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International