Old/New Testament
Соломонове пословице
10 Соломонове пословице:
Мудар син весели оца,
а безуман син жалости мајку.
2 Непоштено стечено благо безвредно је,
а праведност избавља од смрти.
3 ГОСПОД не дâ да праведници гладују,
а опаке спречава да добију што желе.
4 Лење руке осиромашују човека,
а марљиве руке доносе богатство.
5 Мудар је ко лети скупља усеве,
а ко спава у време жетве, навлачи срамоту.
6 Благослови красе главу праведника,
а насиље прекрива уста опакога.
7 Сећање на праведника биће благослов,
а иструнуће име опакога.
8 Мудри у срцу прихватају заповести,
а брбљиви безумник пропада.
9 Ко живи честито, живи спокојно,
а ко пође кривим путем, биће откривен.
10 Ко намигује, жалост изазива,
а брбљиви безумник пропада.
11 Уста праведникова врело су живота,
а насиље прекрива уста опакога.
12 Мржња сеје раздор,
а љубав покрива сва рђава дела.
13 Мудрост је на уснама умних,
а батина је за леђа онога ко нема памети.
14 Мудри похрањују знање,
а безумникова уста блиску пропаст.
15 Богатство је богатоме утврђен град,
а сиромаштво пропаст сиромаху.
16 Живот је плата праведникова,
а добит опакога казна је за грех.
17 Ко мари за стегу, на путу је у живот,
а ко се не осврће на прекор, креће странпутицом.
18 Ко скрива мржњу, лажљив је,
а ко шири клевете, безуман је.
19 Где је много речи, ту није без греха,
а ко зауздава језик, мудар је.
20 Језик праведников чисто је сребро,
а срце опакога безвредно је.
21 Усне праведникове хране многе,
а безумни гину јер немају памети.
22 ГОСПОДЊИ благослов доноси богатство
које никаква невоља не прати.
23 Безумник налази насладу чинећи зло,
а уман човек у мудрости.
24 Опакога ће стићи оно од чега стрепи,
а праведник ће добити све што жели.
25 Кад олуја протутњи, опаки нестане,
а праведник остаје довека.
26 Што је сирће зубима, а дим очима,
то је лењивац онима који га шаљу да нешто уради.
27 Страх од ГОСПОДА додаје дане животу,
а опакима се године одузимају.
28 Чему се праведници надају, доноси радост,
а нада опаких пропада.
29 Пут ГОСПОДЊИ уточиште је праведницима,
а пропаст онима који чине зло.
30 Праведници неће бити искорењени довека,
а опаких неће остати на земљи.
31 Праведникова уста говоре мудрост,
а изопачен језик биће одсечен.
32 Праведникове усне знају шта је мило,
а уста опакога само шта је изопачено.
11 ГОСПОДУ је гнусан нетачан кантар,
а мили су му тачни тегови.
2 Где има охолости, има и срамоте,
а с понизношћу долази мудрост.
3 Честите води њихово поштење,
а неверне уништава њихова дволичност.
4 Богатство не помаже на дан гнева,
а праведност избавља од смрти.
5 Праведност поравнава пут беспрекорноме,
а опакога обара његова опакост.
6 Праведност избавља честите,
а неверни падају у замку пожуде.
7 Када опак човек умре, његова нада пропада,
ништавно је све чему се надао од своје моћи.
8 Праведник се избавља из невоље,
а опаки у њу упада место њега.
9 Безбожник речима уништава ближњега,
а праведници се спасавају знањем.
10 Када је праведницима добро, град се весели,
а када страдају опаки, клицање се ори.
11 Због благослова на честитима град се уздиже,
а због речи опаких људи пропада.
12 Човек без памети руга се ближњему,
а уман човек ћути.
13 Оговарач издаје поверење куд год иде,
а поуздан човек чува тајну.
14 Када нема вођства, народ пропада,
а с многим саветницима долази победа.
15 Ко положи залог за другога, рђаво ће проћи,
а ко одбије да то учини, биће сигуран.
16 Добродушна жена стиче поштовање,
а немилосрдни људи само богатство.
17 Милостив човек чини себи добро,
а окрутан навлачи невољу на себе.
18 Опаки зарађује несигурну плату,
а ко сеје праведност, награда му је сигурна.
19 Истинска праведност води у живот,
а ко јури за злом, у своју смрт срља.
20 ГОСПОДУ су мрски људи изопаченог срца,
а мили су му они чији је живот беспрекоран.
21 Ово је извесно: опаки неће проћи некажњено,
а праведници ће се избавити.
22 Златна брњица на свињској њушци,
таква је лепа жена без памети.
23 Жеља праведникâ излази само на добро,
а нада опаких води само у гнев.
24 Један даје обилато, и све више стиче,
а други шкртари, и све је сиромашнији.
25 Дарежљив човек стиче благостање
и ко друге напоји водом, и сам ће бити напојен.
26 Ко гомила жито, народ га проклиње,
а ко га продаје, народ га благосиља.
27 Ко тражи добро, налази наклоност,
а ко иде за злом, зло ће га и снаћи.
28 Ко се узда у своје богатство, пашће,
а праведници успевају као зелен лист.
29 Ко навлачи невољу на своје укућане, наследиће ветар,
и безумник ће бити слуга мудроме.
30 Праведников плод је дрво живота
и мудар је онај ко придобија душе.
31 Ако на земљи праведник добија по заслузи,
колико ће више безбожник и грешник.
12 Ко воли стегу, воли знање,
а ко мрзи прекор, глуп је.
2 Добар човек стиче наклоност ГОСПОДЊУ,
а смутљивца ГОСПОД осуђује.
3 Опакост не даје човеку чврсто упориште,
али праведников корен се не помера.
4 Крепосна жена круна је своме мужу,
а која срамоти мужа, као трулеж му је у костима.
5 Мисли праведникâ су правичне,
а савети опаких су преварни.
6 Речи опаких вребају на живот,
а честите избавља њихов говор.
7 Опаки се руше и нема их,
а кућа праведникâ чврсто стоји.
8 Човека цене по његовој разборитости,
а ко је изопаченог ума, презиру га.
9 Боље је бити нико а имати слугу
него се градити неко а немати ни хлеба.
10 Праведнику је стало и до живота његовог живинчета,
а опаки је окрутан и кад је самилостан.
11 Ко своју земљу обрађује, имаће хране у изобиљу,
а ко јури за тлапњама, нема памети.
12 Опаки жуди да неко зло учини,
а корен праведникâ даје добар плод.
13 Зао човек упада у замку својих грешних речи,
а праведник се избавља из невоље.
14 Човек ужива у добрима због онога што говори
као што и за своја дела бива награђен.
15 Безумник мисли да му је пут прав,
а мудар човек слуша савете.
16 Безумник одмах одаје своју љутњу,
а разборит човек прелази преко увреде.
17 Истинољубив сведок сведочи поштено,
а лажни сведок говори лажи.
18 Непромишљене речи пробадају попут мача,
а речи мудрих доносе исцељење.
19 Истинољубиве усне трају довека,
а лажљив језик само трен.
20 Превара је у срцу оних који снују зло,
а радост је у срцу оних који заговарају мир.
21 Праведника не сналази никакво зло,
а опаки упадају у многе невоље.
22 ГОСПОД мрзи лажљиве усне,
а мили су му они који говоре истину.
23 Разборит човек чува своје знање за себе,
а безумник разглашава своју глупост.
24 Марљиве руке управљају,
а лењост води у ропски рад.
25 Брига у срцу тишти човека,
а лепа реч га чини радосним.
26 Праведник води свога пријатеља,
а стаза опаких води на странпутицу.
27 Лењивац никад не испече ловину,
а марљиви стиче драгоцено благо.
28 Праведност је пут у живот,
а опакост је стаза у смрт[a].
Благо у глиненим посудама
4 Стога, пошто ову службу имамо по Божијем милосрђу, не посустајемо. 2 Него, одрекли смо се срамних тајни, не користимо се лукавством и не изврћемо Божију реч, већ се објављујући истину препоручујемо савести сваког човека пред Богом. 3 Па, ако је наше еванђеље и застрто велом, застрто је за оне који пропадају. 4 Њима је бог овога света заслепио неверничку памет, да не виде светлост еванђеља о слави Христа, који је Божија слика. 5 Јер, ми не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа, а себе као ваше слуге ради Исуса. 6 Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«[a], засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу.
7 А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас. 8 У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући, 9 прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени, 10 ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу. 11 Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу. 12 Тако у нама делује смрт, а у вама живот.
13 А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«,(A) и ми верујемо, па зато и говоримо, 14 знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе. 15 Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу.
16 Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо. 17 Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује. 18 Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International