Old/New Testament
Хвалоспев мудрости
8 Зар мудрост не зове?
Зар умност не диже свој глас?
2 Она стоји на висовима дуж пута,
где се стазе сусрећу;
3 крај градских капија, на улазима,
из свега гласа виче:
4 »Вас позивам, људи,
својим гласом род људски.
5 Ви лаковерни, стекните разборитост,
ви нерезумни, уразумите се.
6 Слушајте, јер о важним стварима ћу говорити,
својим уснама казиваћу што је право.
7 Моја уста зборе истину,
опакост је одвратна мојим уснама.
8 Правичне су све речи мојих уста,
ниједна није крива ни изопачена.
9 Проницљивима све су оне праве,
исправне онима који имају знање.
10 Моје поуке узмите место сребра,
знање место сувог злата.
11 Јер, мудрост је вреднија од драгуљâ –
шта год да пожелите, није јој равно.
12 »Ја, мудрост, станујем с разборитошћу,
знање и промишљеност поседујем.
13 Страх од ГОСПОДА јесте мрзети зло.
Мрзим охолост и бахатост,
опако понашање и лажљива уста.
14 Моји су савети и здраво расуђивање,
ја имам умност и моћ.
15 По мени владају цареви
и владари правичне законе доносе.
16 По мени владају кнежеви
и племићи и све судије на земљи.
17 Ја волим оне који мене воле
и мене налазе они који ме траже.
18 Код мене су богатство и част,
трајно имање и благостање.
19 Мој плод је бољи од сувог злата,
мој принос вреднији од чистог сребра.
20 Ја идем путем праведности,
стазама правде,
21 да имање подарим онима који ме воле
и да им напуним ризнице.
22 »ГОСПОД ме изнедрио на почетку свога пута,
пре својих дела прадавних.
23 У најраније време сам обликована,
у почетку, пре настанка света.
24 Рођена сам пре океанâ[a],
док још није било изворâ вода обилних.
25 Рођена сам пре но што су горе
стављене на своје место,
пре брегова,
26 када још није створио земљу
ни поља,
пре праха земаљског.
27 »Када је небеса постављао, била сам тамо;
када је круг над океаном[b] урезивао,
28 када је у висинама облаке постављао,
када је надјачао изворе водâ подземних[c],
29 када је међу мору ударао,
да не пређе своје ивице,
када је темеље земље означавао,
30 расла сам крај њега[d],
његова наслада из дана у дан.
Све време сам се пред њим радовала,
31 радујући се свету, његовој земљи;
људски род био ми је наслада.
32 »Стога ме послушајте, синови;
благо онима који се мојих путева држе.
33 Послушајте моју поуку и будите мудри,
не занемарујте је.
34 Благо човеку који ме слуша,
који на мојим вратима из дана у дан бди
и крај мојих довратака чека.
35 Јер, ко мене нађе, живот налази
и стиче наклоност ГОСПОДЊУ,
36 а ко против мене згреши,
души својој наноси штету,
јер, сви који мене мрзе, смрт воле.«
Мудрост и лудост
9 Мудрост је сазидала своју кућу,
отесала седам својих стубова.
2 Спремила је меса,
зачинила вино и поставила трпезу.
3 Послала је своје слушкиње
да с највишег места у граду позову:
4 »Свратите к мени, сви лаковерни!«
А онима без памети каже:
5 »Дођите, једите мога хлеба
и пијте вина које сам зачинила!
6 Оканите се своје лаковерности,
и живећете.
Путем умности крените!«
7 Ко исправља ругаоца, увреду прима,
ко прекорева опакога, настрада.
8 Не прекоревај ругаоца, јер ће те замрзети,
прекори мудрога, и он ће те заволети.
9 Поучи мудрога, и биће још мудрији,
научи праведнога, и ученост ће му се увећати.
10 Почетак мудрости страх је од ГОСПОДА,
а спознање Светога умност.
11 »Јер, по мени ти се умножавају дани
и године додају твоме животу.
12 Ако си мудар, на своју корист си мудар,
ако си ругалац, сам ћеш испаштати.«
13 Жена Лудост наметљива је и непокорна
и ништа не зна.
14 Седи пред вратима своје куће,
на столици наврх града,
15 и дозива пролазнике,
који иду право својим путем.
16 »Свратите к мени, сви лаковерни!«
А онима без памети каже:
17 »Слатка је вода украдена,
сластан хлеб који се у потаји једе!«
18 А они и не знају да су тамо духови мртвих,
да су њени гости у дубинама Шеола.
Служитељи новог савеза
3 Почињемо ли опет сами себе да препоручујемо? Или су нам, као некима, потребне писмене препоруке за вас или од вас? 2 Па ви сте наше писмо, написано у нашем срцу, које знају и читају сви људи. 3 А очигледно је да сте ви Христово писмо, исход наше службе, написано не мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људског срца.
4 То поуздање пред Богом имамо кроз Христа. 5 Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога. 6 Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза – али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.
Слава новог савеза
7 Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе[a] његовог лица, 8 зар неће још славнија бити служба Духа? 9 Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност. 10 И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом. 11 Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!
12 Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено, 13 а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази. 14 Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу. 15 И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце. 16 Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања. 17 Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. 18 И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International