Old/New Testament
Песма приликом успињања до Храма.
1 Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
и свих његових недаћа.
2 Он се заклео ГОСПОДУ,
заветовао се Силноме Јаковљевом:
3 »Нећу ући у своју кућу
ни попети се на своју постељу,
4 нећу дати да ми сан обузме очи
ни дремеж капке
5 док не нађем место за ГОСПОДА,
боравиште за Силнога Јаковљевог.«
6 Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
нашли га у честарском крају.
7 Хајдемо до његовог Боравишта,
да му се код његовог подножја поклонимо.
8 Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
ти и Ковчег твоје силе.
9 Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
њихови ће синови
довека седети на твом престолу.«
13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
а на њему ће његова круна блистати.«
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 О како је добро и како мило
кад браћа живе заједно –
2 као на глави драгоцено уље
које се спушта низ браду, браду Ааронову,
које се спушта на оковратник његове одоре,
3 као роса са Хермона
која се спушта на гору Сион.
Тамо је ГОСПОД обећао свој благослов:
живот вечни.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Хајде, благосиљајте ГОСПОДА,
сви ви слуге ГОСПОДЊЕ,
који ноћу стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ.
2 Дижите своје руке према светилишту
и ГОСПОДА благосиљајте.
3 Нека вас ГОСПОД,
који је начинио небо и земљу,
благослови са Сиона.
Господња вечера
17 Дајући вам ова упутства, не могу да вас хвалим, јер се не састајете набоље, него нагоре. 18 Пре свега, чујем, а донекле и верујем, да, када се састанете у цркви, међу вама има раздорâ. 19 Додуше, и треба да постоје разлике, да се покаже који су међу вама прекаљени. 20 Када се, дакле, састанете, ви не једете Господњу вечеру, 21 пошто свако, док једете, прво узима за себе своју вечеру, па један остане гладан, а други се опије. 22 Зар немате куће, да тамо једете и пијете? Или презирете Божију цркву и постиђујете оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овоме вас не хвалим.
23 Јер, ја сам од Господа примио оно што сам и вама предао: Господ Исус је оне ноћи када је издан узео хлеб 24 и, захваливши Богу, изломио га и рекао: »Ово је моје тело за вас. Чините ово мени у спомен.« 25 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу[a]. Кад год из ње пијете, чините то мени у спомен.« 26 Јер, кад год једете овај хлеб и пијете из ове чаше, Господњу смрт објављујете док он не дође.
27 Зато, ко недостојно једе Господњи хлеб или пије из Господње чаше, огрешиће се о Господње тело и крв. 28 Нека свако испита самога себе пре него што једе хлеб и пије из чаше. 29 Јер, ко једе и пије, а не разликује Господње тело од другог јела, на своју осуду једе и пије. 30 Због тога су многи међу вама слаби и болесни, а доста их је и умрло[b]. 31 Али, када бисмо сами себи судили, не би нам се судило. 32 А када нам суди Господ, он нас васпитава стегом, да не будемо осуђени са светом.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, причекајте један другог. 34 Ако је неко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на осуду.
За остало ћу вам дати упутства када дођем.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International