Old/New Testament
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Чујте ово, сви народи,
почујте, сви становници света,
2 како мали тако и велики,
како богати тако и убоги.
3 Моја уста говориће мудрост,
а речи из мог срца даће умност.
4 Помно ћу слушати пословицу,
своју загонетку уз лиру ћу објаснити.
5 Зашто да се бојим у данима зла,
кад ме изопачене варалице опколе,
6 они што се у своју моћ уздају
и својим се силним богатством хвале?
7 Нико не може себе да откупи,
не може Богу да плати откупнину за себе –
8 превисока је откупна цена живота,
никад се не може платити –
9 да живи довека и гробну јаму да не види.
10 Јер, свако види да мудри умиру,
да и безумник и глупан пропадају,
да другима остављају своје богатство.
11 Довека ће им гробница бити кућа,
њихово боравиште кроз сва поколења,
макар су земље назвали по себи.
12 Не остаје човек, упркос части коју ужива,
сличан је зверима које угибају.
13 То је судбина оних који се безумно у себе уздају
и њихових следбеника,
којима су миле њихове изреке. Села
14 Као овце, за Шеол су одређени,
смрт им је пастир.
Честити ће владати над њима;
брзо ће пропасти њихово обличје,
Шеол ће им бити боравиште.
15 А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола
и к себи ме узети. Села
16 Не бој се кад се неко обогати,
кад се намножи благо његовог дома.
17 Јер, кад умре, ништа са собом неће понети,
неће с њим у гроб сићи благо његово.
18 Иако се за живота сматрао благословеним –
јер, људи те хвале кад ти добро иде –
19 и он ће отићи поколењу својих праотаца,
где више неће видети светлости.
20 Човек који ужива част, а нема разборитости,
сличан је зверима које угибају.
Псалам Асафов.
1 Бог над боговима, ГОСПОД, говори
и зове земљу од места изласка сунца
до места заласка његовог.
2 Бог сија са Сиона, града лепоте савршене.
3 Бог наш долази и не ћути.
Пред њим огањ прождире,
око њега олуја бесни.
4 Он небо и земљу зове
за сведоке док свом народу суди:
5 »Саберите к мени моје верне,
који су жртвом са мном склопили савез.«
6 Небеса објављују његову праведност,
јер сâм Бог је судија.
7 »Слушај, народе мој, ја ћу говорити,
Израеле, против тебе ћу сведочити:
Ја сам Бог, твој Бог.
8 Не прекоревам те због твојих жртава
– твоје паљенице стално су преда мном.
9 Не треба ми јунац из твоје куће
ни јарци из твојих торова,
10 јер моја је свака шумска животиња,
стока на хиљаду планина.
11 Знам сваку горску птицу,
моје је све што се у пољу миче.
12 Да огладним, не бих ти рекао,
јер свет је мој и све што је у њему.
13 Зар ја једем месо бикова
или крв јараца пијем?
14 Принеси Богу жртву захвалницу,
изврши завете дате Свевишњему,
15 па кад ме призовеш у дан невоље,
избавићу те, и ти ћеш ме славити.«
16 А опакоме Бог каже:
»С којим правом моје уредбе препричаваш
и мој Савез узимаш у уста
17 кад мрзиш поуку
и моје речи бацаш за леђа?
18 Кад видиш крадљивца,
одмах му се умиљаваш.
Прељубницима ласкаш.
19 Устима шириш зло,
језиком везеш преваре.
20 Седиш и против брата говориш,
сина своје мајке клевећеш.
21 То си чинио, а ја сам ћутао,
па си мислио да сам баш као ти.
Али ја ћу те укорити
и све ово изложити пред твојим очима.
22 »Схватите то, ви који заборављате Бога,
иначе ћу вас раскомадати,
а никог неће бити да вас избави.
23 Ко приноси жртву захвалницу, тај ме слави,
а ко је одлучио да крене правим путем,
њему ћу Божије спасење показати.«
1 Павле, слуга Христа Исуса, позван за апостола, одређен за Божије еванђеље, 2 које је Бог унапред обећао преко својих пророка у Светим писмима, 3 еванђеље о његовом Сину, који је по телу Давидов потомак, 4 о Исусу Христу, нашем Господу, постављеном за Сина Божијег по Духу светости, у сили, васкрсењем из мртвих. 5 Кроз њега смо добили милост и апостолство да у његово име послушности вере приведемо све незнабошце, 6 међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.
7 Свима у Риму који су драги Богу и позвани да буду свети:
милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Павлова жеља да посети Рим
8 Пре свега захваљујем своме Богу кроз Исуса Христа за све вас, јер се о вашој вери говори по целом свету. 9 Бог, коме својим духом служим објављујући еванђеље његовог Сина, сведок ми је да вас се непрестано сећам. 10 Увек се у својим молитвама молим да ми, ако буде Божија воља, некако пође за руком да дођем к вама.
11 Чезнем да вас видим и да вам дам неки духовни дар за ваше учвршћење, 12 то јест да се међусобно ободримо заједничком вером, и вашом и мојом. 13 Не бих желео да не знате, браћо, да сам много пута намеравао да дођем к вама, да и међу вама уберем неки плод као и међу другим незнабошцима, али сам све досад био спречен.
14 Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима, 15 стога сам спреман да и вама у Риму објавим еванђеље.
Снага еванђеља
16 Не стидим се, наиме, еванђеља, јер оно је Божија сила за спасење свакоме ко верује – прво Јудејину, па Грку. 17 У њему се открива Божије дело праведности, од почетка до краја засновано на вери[a], као што је и записано: »Праведник ће живети од вере.«[b]
Кривица човечанства
18 Са неба се открива Божији гнев против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу спутавају истину. 19 Јер, оно што се о Богу може сазнати, очигледно им је – Бог им је то учинио очигледним. 20 Од стварања света, Божије невидљиве особине – његова вечна сила и божанство – могу се јасно сагледати у ономе што је створено, па људи немају изговора.
21 Иако су упознали Бога, нису га као Бога славили ни захваљивали му, него су им мисли постале јалове, а неразумно срце им се помрачило. 22 Правећи се мудри, постали су луди, 23 па су славу бесмртнога Бога заменили сликом и обличјем смртнога човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.
24 Зато их је Бог у пожудама њиховог срца препустио нечистоти, да међусобно обешчашћују своја тела. 25 Они су лажју заменили Божију истину, па су славили и служили оном што је створено, а не Створитељу, који је благословен довека. Амин.
26 Због тога их је Бог препустио њиховим срамним страстима. Њихове жене су природно полно општење замениле неприродним. 27 Тако исто су и мушкарци напустили природно општење са женом и изгарали од пожуде један за другим. Мушкарци су с мушкарцима чинили срамна дела и на себе навукли заслужену казну за своју заблуду.
28 Пошто спознање Бога нису сматрали вредним, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму, да чине оно што је недолично. 29 Пуни сваке неправедности, покварености, похлепе, злоће, зависти, убиства, свађе, преваре, злонамерности, оговарачи, 30 клеветници, богомрсци, дрски, охоли, разметљиви, измишљачи зала, родитељима непокорни, 31 неразумни, непоуздани, безосећајни и немилосрдни, 32 иако знају за праведну Божију одредбу да заслужују смрт они који то чине, они не само да то чине него и одобравају другима који то чине.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International