Old/New Testament
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
20 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
21 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
22 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
23 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
24 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту мојих руку.
25 Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
26 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
27 Понизне спасаваш,
а охоле унижаваш.
28 Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш,
мој Бог моју таму осветљава.
29 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
30 Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
31 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
32 Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
33 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
34 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
35 Дајеш ми штит своје победе,
твоја ме десница придржава,
пригињеш се да ме учиниш великим.
36 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
37 Гоним непријатеље и стижем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
38 Скршим их, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
39 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
40 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
41 Запомажу, а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
42 Мрвим их у прах на ветру,
изливам као блато на улици.
43 Избавио си ме од народа бунтовног,
поставио ме за владара многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
44 Чим чују за мене, покоре ми се,
туђинци ми удворички прилазе.
45 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
46 Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!
47 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
48 који ме од непријатељâ избавља.
Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
49 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
50 Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Небеса Божију славу казују,
свод небески објављује дело руку његових.
2 Дан дану о томе говори,
ноћ ноћи то обзнањује.
3 Нема ту говора, ни речи,
ни гласа који би се чуо,
4 а ипак њихова порука по свој земљи иде
и њихове речи до накрај света.
На небесима је шатор разапео сунцу,
5 што озарено као младожења из своје одаје излази,
усхићено као јунак спреман да стазом потрчи.
6 На једном крају неба излази
и кружи до другог.
Ништа није скривено од врелине његове.
7 Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
– живот обнавља.
Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
– лаковернога мудрим чине.
8 Исправни су налози ГОСПОДЊИ
– срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
– очи просветљују.
9 Чист је страх од ГОСПОДА
– остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
– сви редом правични,
10 драгоценији од злата,
од много чистог злата,
слађи од меда,
меда што из саћа капље.
11 Они мене, твог слугу, опомињу;
држећи их се, велику награду добијам.
12 Али ко може да примети своје грешке?
Очисти ме од скривених пропуста.
13 Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
чист од великог преступа.
14 Нека ти буду миле
речи мојих уста и мисли мога срца,
ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.
17 Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, 18 а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. 19 Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. 20 Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. 21 Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.
22 »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. 23 Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. 24 Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.
25 »Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио[a] проповедајући Царство, неће видети лице. 26 Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт[b], 27 јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу. 28 Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике[c]. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу. 29 Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо. 30 Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике. 31 Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.
32 »Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани. 33 Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом. 34 И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном. 35 Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«
36 И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли. 37 Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га. 38 Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International