Old/New Testament
36 Потом Елиху настави:
2 »Стрпи се мало, па ћу ти показати
да се још штошта може рећи у прилог Богу.
3 Издалека ћу изнети своје знање
и доказати да је мој Творац праведан.
4 Заиста, моје речи нису лажне;
уз тебе је човек чије је знање савршено.
5 »Да, Бог је силан, али не презире,
силан је, али богат разумевањем.
6 Он не дâ опакоме да живи,
а невољницима чини по правди.
7 Са праведникâ не скида очи;
на престо их посађује уз цареве
да довека буду узвишени.
8 Али, ако су неки везани ланцима
и спутани конопцима невоље,
9 он им говори о њиховим делима,
о преступима које су учинили из бахатости.
10 Уши им отвара да чују опомену
и налаже им да се окрену од греха.
11 Ако га послушају и почну да му служе,
у благостању ће провести остатак својих дана
и своје године у задовољству.
12 Али, ако не послушају,
погинуће од стреле[a] и умрети у незнању.
13 А безбожници у срцу гаје љутњу;
кад их он окује, не вапију.
14 У цвету младости умиру,
међу храмским блудницима.
15 Али он невољника избавља у невољи
и отвара му уши у потлачености.
16 Он те из чељусти муке измамљује
на место пространо, безгранично,
и за трпезу те посађује пуну јела бираних.
17 А сад си под осудом опакога,
дограбиле су те осуда и правда.
18 Пази да те нико не заведе богатством,
не дај да велико мито учини да застраниш.
19 Зар ће ти богатство или људи од утицаја
средити да не будеш на муци?
20 Не жуди за ноћи,
кад људе одвлаче из њихових домова.
21 Пази се да не загазиш у грех,
јер чини се да ти је дражи од невоље.
22 Да, Бог је узвишен у својој сили.
Ко је учитељ као он?
23 Ко му је одредио пут,
или ко ће му рећи: ‚Погрешно си радио‘?
24 Сети се да величаш његово дело,
које су људи опевали.
25 Сав људски род га је видео,
човек га гледа издалека.
26 Да, Бог је велик, нама несхватљив.
Број његових година не може се докучити.
27 Он скупља капи воде
које се из кише у маглу претварају.
28 Из облака капљу
и обилато пљуште по људима.
29 Ко да разуме како су облаци разастрти,
како он грми из свога заклона?
30 Да, он своје муње расипа око себе
и дно мора покрива водом.
31 Јер, тако он влада народима,
дајући хране у изобиљу.
32 Муњом је напунио руке
и заповеда јој да удари.
33 Његов гром олују најављује,
а чак јој и говеда обзнањују долазак.
37 »Од тога ми дрхти срце
и хоће да искочи из груди.
2 Слушајте тутњаву гласа његовог,
грмљавину која му излази из уста.
3 Он муњу пушта испод целог неба
и до крајева земље је шаље.
4 Иза тога глас му затутњи –
то он грми гласом величанственим.
И више муње не зауздава
кад му се једном зачује глас.
5 Бог чудесно грми својим гласом,
велика дела чини, нама несхватљива.
6 Јер, он каже снегу: ‚Падни на земљу!‘
и пљуску кишном: ‚Запљушти силовито!‘
7 Он сваком човеку спутава руке
да сви људи његово дело упознају.
8 Звери одлазе у своје јазбине
и тамо налазе заклон.
9 Вихор долази са југа,
а студен од ветрова северних.
10 Лед настане од Божијег даха
и широке воде се заледе.
11 Он облаке пуни влагом
и својом муњом их пара.
12 По његовом налогу круже
да изврше што год им заповеди
на лицу целе земље.
13 Шаље их да казни људе
или да наводни земљу
или да покаже љубав.
14 Саслушај ово, Јове;
стани и осмотри Божија чудесна дела.
15 Знаш ли како Бог заповеда облацима
и чини да његова муња севне?
16 Знаш ли како висе мрачни облаци,
чудесна дела Онога који је савршен у знању?
17 Ти, који се куваш у својој одећи
кад се земља умири од јужног ветра,
18 зар можеш с њим да разапнеш небеса,
чврста као ливено огледало?
19 Реци нам шта треба да му кажемо;
у тами смо, па не знамо
како да изложимо свој случај.
20 Треба ли му рећи да ја хоћу да говорим?
Ко би тражио да га прогутају?
21 Сад нико не може да гледа у светлост
која блиста на небу пошто је ветар растерао облаке.
22 Са севера златан сјај долази –
Бог у страхотном величанству стиже.
23 Свесилни је ван нашег домашаја
и узвишен је у сили и правди;
у својој великој праведности никог не тлачи.
24 Зато га људи поштују.
Он не гледа оне који мисле да су мудри.«
Писмо незнабошцима
22 Тада апостоли и старешине са целом црквом одлучише да између себе изаберу људе које ће са Павлом и Варнавом послати у Антиохију. Тако изабраше Јуду званог Варсава и Силу, водеће људе међу браћом, 23 па по њима послаше ово писмо:
»Апостоли и старешине, браћа, браћи из незнабоштва у Антиохији, Сирији и Киликији, поздрав.
24 Пошто смо чули да су неки од нас дошли, без наше заповести, и збунили вас речима и узнемирили вашу душу, 25 једнодушно смо одлучили да изаберемо неке људе и да вам их пошаљемо с нашим драгима Варнавом и Павлом, 26 људима који су своје животе ставили на коцку за име нашега Господа Исуса Христа. 27 Стога шаљемо Јуду и Силу, а они ће вас о овом и усмено обавестити. 28 Одлучили смо, Свети Дух и ми, да вас не оптерећујемо ничим више поврх ових неопходних ствари: 29 да се уздржавате од хране жртвоване идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда. Ако се будете чували свега овога, добро ћете чинити.
Остајте здраво.«
30 Тако их, дакле, испратише на пут, и они одоше у Антиохију. Окупише све и предадоше им писмо. 31 Када су га људи прочитали, обрадоваше се охрабрењу, 32 а Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим речима охрабрише и учврстише браћу. 33 Пошто су тамо провели неко време, браћа их у миру испратише онима који су их послали. 34 [a] 35 Павле и Варнава остадоше у Антиохији, учећи народ и са многим другима проповедајући Господњу реч.
Павле и Варнава се раздвајају
36 После неког времена Павле рече Варнави: »Хајде да се вратимо и обиђемо браћу у свим градовима где смо проповедали Господњу реч, да видимо како су.«
37 Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, 38 али Павле је мислио да је боље да не воде онога који их је напустио у Памфилији и није с њима наставио дело. 39 Тако дође до толико оштре размирице да се раздвојише један од другог: Варнава узе Марка и отплови за Кипар, 40 а Павле изабра Силу и оде, пошто су га браћа поверила Господњој милости. 41 Ишао је по Сирији и Киликији и учвршћивао цркве.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International