Old/New Testament
28 Да, сребро има своје налазиште
и злато има место где се пречишћава.
2 Гвожђе се узима из земље,
а бакар из рудаче топи.
3 Човек докида таму
и у њеним најдаљим закуцима,
до саме сенке смрти, за рудом трага.
4 Окно буши далеко од људских насеобина,
на местима која је људска нога заборавила;
далеко од људи виси и њише се.
5 Земља, из које долази храна,
испод је сва као ватром прорована.
6 У њеним стенама лазулит се сместио
и у њеној прашини има злата.
7 Ниједна птица грабљивица не зна ту стазу,
око соколово није је видело.
8 Њоме не газе дивље животиње
и ниједан лав њоме не пролази.
9 Човек руком удара на кремен
и темеље планина огољује.
10 Кроз стену пролаз прокопава,
очи му виде сва њена блага.
11 Изворе река запречује бранама
и на светлост износи скривено.
12 Али, где да се нађе мудрост?
На ком месту пребива умност?
13 Човек не зна где јој је кућа,
не може се наћи у земљи живих.
14 Океан[a] каже: ‚Није у мени‘,
море каже: ‚Није код мене.‘
15 Ни чистим златом не може се купити,
нити јој се цена може одмерити сребром.
16 Не може се купити златом из Офира,
драгоценим ониксом и лазулитом.
17 Ни злато ни стакло нису јој равни,
нити се може добити за предмете од злата.
18 Корали и кристал нису помена вредни,
већа је цена мудрости од цене рубина.
19 Топаз из Куша није јој раван,
чистим златом не може се купити.
20 »Па, одакле онда долази мудрост?
На ком то месту пребива умност?
21 Скривена је од очију свега живог,
заклоњена од птица.
22 Авадон и Смрт говоре:
‚Тек глас о њој допро нам је до ушију.‘
23 Само Бог разуме њене путеве
и зна место на ком пребива,
24 јер погледом обухвата крајеве земље
и види све под небесима.
25 Кад је ветру одредио снагу
и кад је мером измерио воду,
26 кад је киши одредио закон
и путање облацима олујним,
27 тада је видео мудрост и измерио је,
учврстио је и проверио.
28 А човеку рече:
‚Да, страх од Господа, то је мудрост,
клонити се зла, то је умност.‘«
29 Потом Јов настави своју беседу и рече:
2 »О, да су ми месеци који су протекли,
дани кад ме је Бог чувао,
3 кад ми је светиљка његова сијала над главом
и кад сам у његовој светлости ходао кроз таму,
4 дани мог зрелог доба,
кад ми је Божије пријатељство шатор наткриљивало,
5 кад је Свесилни још био са мном
и моја деца ме окруживала,
6 кад су моје стазе пливале у млеку,
а из стена ми се потоци уља изливали.
7 Кад сам долазио на градску капију
и заузимао своје место на тргу,
8 младићи би ме видели и уклањали се,
а старци се дизали и остајали да стоје.
9 Поглавари би прекидали разговор
и уста покривали руком,
10 гласови племићâ би утихнули,
језик би им се за непце залепио.
11 Ко год ме чуо, хвалио ме,
и ко год ме видео, лепо је говорио о мени,
12 јер сам избављао сиромаха када завапи
и сироче без помоћи.
13 Самртник ме благосиљао;
учинио сам да срце удовице радосно кличе.
14 Праведност сам обукао као одећу,
правда ми је била огртач и оглавље.
15 Био сам очи слепоме и ноге хромоме;
16 био сам отац убогима
и незнанца заступао у парници.
17 Ломио сам очњаке покварењаку
и плен му отимао између зуба.
18 Мислио сам: ‚Умрећу у свом гнезду,
дани ће ми бити као зрнца песка.
19 Корење ће ми допирати до воде,
а роса ми сву ноћ лежати по гранама.
20 Снага ће ми се стално обнављати
и лук ће ми у руци бити као нов.‘
21 Људи су ме жељно слушали
и у тишини чекали мој савет.
22 После мојих речи, нису проговарали,
моје речи су их шкропиле као роса.
23 Ишчекивали су ме као кишу
и моје речи упијали као пљусак пролећни.
24 Кад бих им се осмехнуо, испунили би се неверицом,
ведрина мог лица била им је драгоцена.
25 Ја сам им пут одређивао
и водио их као поглавар
и као цар који борави међу војском,
као онај који теши ожалошћене.
Послање Варнаве и Савла
13 У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.
2 Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«
3 Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.
Апостоли проповедају на Кипру
4 А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. 5 Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. 6 Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. 7 Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. 8 Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.
9 Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: 10 »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? 11 Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«
И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.
12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.
Павле и Варнава у Антиохији Писидијској
13 Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, 14 а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.
15 После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«
16 Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. 17 Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. 18 Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, 19 па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.
20 »После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, 21 када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. 22 Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘
23 »Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. 24 Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. 25 Када је Јован завршавао своје дело[a], рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International