Old/New Testament
Билдад
25 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Власт и страх припадају Богу;
он ствара мир на својим висинама.
3 Може ли се његова војска пребројати?
Над ким његова светлост не излази?
4 Како да човек буде праведан пред Богом?
Како да рођени од жене буде чист?
5 Да, ни месец није сјајан, ни звезде чисте
у његовим очима,
6 па колико мање је то човек, који је тек црв,
син човечији, који је тек црвић!«
Јов
26 Тада Јов одврати:
2 »Како си добро помогао немоћноме!
Како си само спасао руку нејаку!
3 Како си добро саветовао онога ко нема мудрости!
Колику си само памет показао!
4 Чијом ли си помоћи изговорио те речи
и чији ли је дух из тебе говорио?
5 »Мртви се грче од тескобе,
они испод водâ и становника њихових.
6 Шеол је гô пред Богом,
Авадон нема покрова.
7 Бог је над празнином север разастро
и земљу о ништа обесио.
8 Он воде везује у својим облацима,
а облак се од њих не поцепа.
9 Он лице пуног месеца заклања
преко њега свој облак разастирући.
10 Он је на лицу водâ кружницу оцртао,
границу између светлости и таме.
11 Тресу се стубови небеса,
престрављени његовом претњом.
12 Својом силом је море укротио,
својом мудрошћу Рахава раскомадао.
13 Од његовог даха небо се разбистрило,
рука му је хитру змију пробола.
14 Да, то је само делић његових дела,
само шапат речи о њему чујемо,
па ко да разуме гром силе његове?«
27 Потом Јов настави своју беседу и рече:
2 »Тако ми Бога живога, који ми је ускратио правду,
Свесилнога, који ми је загорчао душу,
3 док је живота у мени,
даха Божијег у мојим ноздрвама,
4 усне ми неће говорити зло,
ни језик превару изрицати.
5 Далеко било да признам да сте ви у праву;
до смрти се нећу одрећи своје честитости.
6 Држаћу се своје праведности и нећу је оставити;
док сам жив, неће ме срце прекоревати.
7 »Нека ми непријатељ буде као опаки,
мој противник као покварењак!
8 Јер, чему безбожник може да се нада кад је докрајчен,
кад му Бог живот одузме.
9 Чује ли Бог његов вапај
кад га снађе мука?
10 Хоће ли се радовати у Свесилноме?
Хоће ли у свако време призивати Бога?
11 Поучићу вас о Божијој руци,
нећу крити науме Свесилнога.
12 Ето, сами сте све видели.
Зашто онда говорите бесмислице?
13 Ово је судбина коју Бог додељује зломе,
наследство које безочник прима од Свесилнога:
14 Колико год деце имао, од мача ће изгинути
и потомство му се неће наситити хлеба.
15 Који га надживе, њих ће сахранити помор,
а удовице његове неће за њим плакати.
16 Ако сребра нагомила као прашине
и одеће накупи као блата,
17 то што скупи, обући ће праведник
и недужни ће поделити сребро.
18 Као од паучине је кућа коју гради,
као сеница коју је подигао чувар.
19 На починак легне богат, али тако више неће бити:
кад отвори очи, све је нестало.
20 Ужас га преплављује као вода,
ноћу га односи олуја.
21 Источни ветар га подигне, и њега нема:
одува га с његовог места.
22 Без милости се обрушава на њега
док он од силине његове бежи главом без обзира.
23 Рукама пљешће ругајући му се
и фијуком га истерује с места његовог.
Ирод прогони Цркву
12 У то време цар Ирод поче да злоставља неке из Цркве. 2 Јакова, Јовановог брата, погуби мачем, 3 па кад је видео да је то Јудејима по вољи, ухвати и Петра. Било је то за време Празника бесквасног хлеба. 4 А када га је ухватио, баци га у тамницу, предавши га стражама – било их је четири са по четири војника у свакој – да га чувају, с намером да га после Пасхе изведе пред народ.
5 Тако су Петра чували у затвору, а Црква се свесрдно молила Богу за њега.
Петар чудесно избављен из затвора
6 Те ноћи пре него што је Ирод хтео да га изведе пред народ, Петар је, везан двоструким ланцима, спавао између два војника, а стражари су пред вратима чували тамницу. 7 Одједном се појави Господњи анђео и у ћелији засја светлост.
Анђео муну Петра у ребра и пробуди га, говорећи: »Брзо устани!«
Петру спадоше ланци с руку, 8 а анђео му рече: »Опаши се и обуј сандале.«
И он то учини.
Онда му рече: »Огрни се огртачем и пођи за мном.«
9 Петар пође за њим напоље, али није знао да је то што анђео ради стварност, него је мислио да има виђење. 10 Када су прошли поред прве и друге страже, стигоше до гвоздене капије која води у град. Она им се сама отвори и они изађоше, а када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.
11 Тада Петар дође к себи и рече: »Сад знам да је Господ заиста послао свог анђела и избавио ме из Иродових руку и од свега што је јудејски народ очекивао.«
12 Када је то схватио, оде до куће Марије, мајке Јована званог Марко, где су се многи били окупили и молили се. 13 Он покуца на дворишну капију, а служавка по имену Рода дође да отвори[a]. 14 Када је препознала Петров глас, од радости отрча у кућу, не отворивши му капију, и јави да Петар стоји пред капијом.
15 А они јој рекоше: »Ти си луда!«
Како је она и даље тврдила да је тако, они рекоше: »То је његов анђео.«
16 А Петар је упорно куцао. Када су отворили капију и видели га, били су ван себе од чуда. 17 Он им руком даде знак да ћуте, па им описа како га је Господ извео из тамнице и рече: »О овоме обавестите Јакова и браћу.«
Онда изађе и оде на друго место.
18 Када је свануло, настаде немала пометња међу војницима око тога шта је било с Петром. 19 Ирод га потражи, па кад га није нашао, испита стражаре и нареди да се погубе. Потом оде из Јудеје у Кесарију и тамо остаде неко време.
Иродова смрт
20 А Ирод је био у жестоком сукобу са Тирцима и Сидонцима, па се они удружише и дођоше да га виде. Пошто су обезбедили подршку царевог коморника Власта, замолише за мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве.
21 Уговореног дана, Ирод обуче царско рухо, седе на свој престо и одржа народу говор.
22 Народ повика: »Ово је глас бога, а не човека!«
23 Господњи анђео одмах обори Ирода, јер није дао славу Богу. Изједоше га црви и он издахну.
24 А Божија реч је расла и ширила се. 25 Варнава и Савле се вратише из Јерусалима пошто су извршили свој задатак, а са собом доведоше Јована званог Марко.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International