Old/New Testament
Елифаз
22 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар може човек да буде користан Богу?
Па и од мудраца, каква му је корист?
3 Зар је Свесилноме мило ако си праведан?
Зар нешто добија ако си беспрекоран?
4 Зар те због твоје побожности прекорева
и против тебе износи оптужбе?
5 Зар није велика твоја опакост?
Зар твојих греха нема безброј?
6 Од браће си без разлога тражио залоге
и са већ голих свлачио одећу.
7 Изнуренога ниси напојио водом,
а гладноме си храну ускраћивао.
8 Земља припада моћном човеку
и частан човек на њој живи.
9 Удовице си отпуштао празних руку
и сирочади кршио снагу.
10 Зато те одасвуд окружују клопке
и ужас обузима изненада,
11 зато је тама толика да не видиш,
зато те силна вода прекрива.
12 »Зар није Бог на небеским висинама?
Зар не види теме највиших звезда?
13 А ти кажеш: ‚Шта зна Бог?
Зар он кроз такву дубоку таму суди?
14 Густи облаци га застиру,
па не види док небеским сводом језди.‘
15 Зар ћеш се држати старе стазе
којом су газили опаки?
16 Они су нестали пре времена,
бујица им је однела темеље.
17 Они су говорили Богу:
‚Остави нас на миру!
Шта Свесилни може да нам учини?‘
18 Па иако им је он куће напунио добрима,
ја се држим подаље од савета опаких.
19 Праведни виде њихову пропаст и радују се,
недужни им се ругају:
20 ‚Да, пропадоше наши душмани
и огањ им прождире богатство.‘
21 Потчини се Богу и буди у миру с њим –
тако ће ти се благостање вратити.
22 »Прихвати поуку из његових уста
и његове речи у свом срцу похрани.
23 Ако се вратиш Свесилноме, препородићеш се.
Склони опакост далеко од свог шатора
24 и грумење злата баци у прашину,
злато офирско међу стење у клисурама,
25 па ће Свесилни бити твоје злато
и твоје најбоље сребро.
26 Да, тада ћеш наћи радост у Свесилноме
и своје лице подизати к Богу.
27 Молићеш му се, и услишиће те,
а ти ћеш испунити своје завете.
28 И шта год да наумиш, оствариће се
и светлост ће ти обасјати путеве.
29 Кад људи буду унижавани,
ти ћеш рећи: ‚Дигни их!‘
и он ће спасти смерне.
30 Избављаће и оног ко није недужан,
који ће се због чистоте твојих руку избавити.«
Јов
23 Тада Јов одврати:
2 »И данас ми је јадиковка чемерна;
тешка је његова рука упркос мом јецању.
3 О, кад бих бар знао где да га нађем!
Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!
4 Свој случај бих изложио пред њим
и своја уста напунио доказима.
5 Сазнао бих шта би ми одговорио
и разумео речи које ми је упутио.
6 Да ли би с великом силом расправљао са мном?
Не, он би попустљив био према мени.
7 Тамо би честит човек изнео свој случај,
и ја бих се заувек избавио од свог судије.
8 »Али, одем ли на исток, он није тамо,
кренем ли на запад, не налазим га.
9 Кад на северу чини дела, ја га не видим,
кад скрене на југ, не опажам га.
10 Али, он зна пут којим идем;
кад ме провери, изаћи ћу као злато.
11 Моје ноге су његове стопе пратиле,
не скрећући, држао сам се пута његовог.
12 Од заповести његових усана нисам одступао,
речи уста његових похранио сам у грудима.
13 Али, кад нешто науми, ко да га одврати?
Све што пожели, он и учини.
14 Извршиће што је одредио за мене
и много је још таквих наума спремио.
15 Зато сам се престравио пред њим;
бојим га се кад на све то помислим.
16 Бог ми је следио срце,
Свесилни ме престравио.
17 Али, тама ме није ућуткала,
густа тама која ми је лице покрила.
24 »Зашто Свесилни не одреди времена за суд?
Зашто те дане не виде они који га знају?
2 Људи померају међаше,
украду стадо, па га напасају.
3 Одводе магарца који сирочади припада
и удовичиног вола узимају као залог.
4 Убоге гурају са стазе;
сакрива се сва сиротиња земље.
5 Да, као дивља магарад у пустињи,
сиротиња јутром рани да нађе хране,
хране у пустари за своју децу.
6 Крмиво скупља по њивама
и пабирчи по виноградима опаких.
7 Гола проводи ноћ, јер нема одеће,
ни чиме би се покрила на студени.
8 Покисла од пљуска горског,
хридине грли, јер нема заклона.
9 Опаки сироче откидају од дојке,
сиротињско дете узимају као залог.
10 Сиротиња иде гола, јер нема одеће;
снопове жита носи, а гладна остаје.
11 Маслине гњечи међу маслињацима,
у муљачи гази, а жедна остаје.
12 Из града допире јецање људи
и рањеници запомажу.
Али Бог се на све то оглушује.
13 »Има их који се буне против светлости,
који њене путеве не познају,
нити се њених стаза држе.
14 Убица устаје пре сванућа
и сиромаха и убогога убија,
а ноћу је као крадљивац.
15 Око прељубниково пази кад ће сумрак.
‚Ниједно око ме неће видети,‘
каже и лице покрива.
16 По мраку проваљују у куће,
а дању се брижљиво крију
јер за светлост не желе да знају.
17 Свима им је јутро као сенка смрти,
а њене ужасе добро познају.
18 Они су тек пена на површини воде;
проклето је што им је додељено на земљи,
па нико не иде у винограде њихове.
19 Као што жега и суша отопљен снег односе,
тако и Шеол односи грешнике.
20 Заборавља их утроба која их је родила;
црв се њима слади.
Опаких се више нико не сећа,
они су као дрво скршени.
21 Злостављају нероткиње, жене без деце,
а удовицама не чине добро.
22 Али, Бог својом силом одвлачи моћнике;
ако се и одрже, живот им је неизвестан.
23 У сигурност их уљуљка,
али му очи мотре на њихове путеве.
24 Закратко се узвисе, а онда нестану,
падну и покупе их као и све друге,
као класје буду посечени.
25 »Ако није тако, ко ће ме утерати у лаж
и моје речи поништити?«
Петров извештај цркви у Јерусалиму
11 Апостоли и браћа у Јудеји сазнаше да су и незнабошци примили Божију реч, 2 па када је Петар дошао у Јерусалим, обрезани верници почеше да му пребацују 3 говорећи: »Ушао си у кућу необрезаних људи и јео с њима!«
4 Тада Петар поче да им говори и да им све по реду објашњава: 5 »Био сам у граду Јопи и молио се, и у заносу сам имао виђење. Видео сам како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта са неба и долази до мене. 6 Ја се загледах унутра и видех четвороношце, дивље звери, гмизавце и птице. 7 Онда зачух глас који ми рече: ‚Устани, Петре, кољи и једи!‘
8 »Али ја рекох: ‚Нипошто, Господе! Јер, никад ништа погано или нечисто није ушло у моја уста.‘
9 »Тада глас са неба проговори други пут: ‚Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!‘
10 »Ово се понови три пута, па све опет би повучено горе на небо. 11 И баш тада три човека која су ми послали из Кесарије стадоше пред кућу у којој сам био. 12 Дух ми рече да пођем с њима без оклевања. А са мном пођоше и ова шесторица браће, па уђосмо у кућу онога човека. 13 Он нам исприча да је видео анђела како стоји у његовој кући и говори: ‚Пошаљи у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. 14 Он ће ти казати речи којима ћете се спасти ти и сви твоји укућани.‘
15 »Кад сам почео да говорим, Свети Дух сиђе на њих исто као на нас у почетку. 16 Тада се сетих шта је Господ рекао: ‚Јован је крстио водом[a], а ви ћете бити крштени Светим Духом.‘ 17 Па, ако је Бог њима дао исти дар који је дао нама кад смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да се опирем Богу?«
18 Када су то чули, они се умирише, па почеше да славе Бога, говорећи: »Бог је, дакле, и незнабошцима дао покајање које води у живот!«
Црква у Антиохији
19 А они који су били расејани због прогона покренутог против Стефана стигли су чак до Феникије, Кипра и Антиохије и нису објављивали Реч ником осим Јудејима. 20 Али неки од њих су били Кипрани и Киринци, па, када су дошли у Антиохију, почеше да говоре и Грцима, објављујући им еванђеље о Господу Исусу. 21 Господња рука је била с њима, па је велики број људи поверовао и окренуо се Господу.
22 Вест о томе дође до ушију цркве у Јерусалиму, па Варнаву послаше у Антиохију. 23 Када је стигао и видео Божију милост на делу, он се обрадова и поче све да их охрабрује да свим својим срцем остану верни Господу, 24 јер је био добар човек и пун Светога Духа и вере. И много народа би доведено Господу.
25 Потом Варнава оде у Тарс да потражи Савла. 26 Када га је нашао, одведе га у Антиохију, па су се пуну годину дана састајали у цркви и поучили много народа. А ученици су прво у Антиохији прозвани хришћанима.
27 Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци. 28 Један од њих, по имену Агав, устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине. 29 Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји. 30 Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International