Old/New Testament
34 Потом Елиху рече:
2 »Чујте моје речи, ви мудри,
саслушајте ме, ви учени.
3 Јер, ухо проверава речи
као што непце куша храну.
4 Сами за себе разаберимо шта је право,
заједно сазнајмо шта је добро.
5 Јов каже: ‚Недужан сам,
а Бог ми ускраћује правду.
6 Иако сам у праву, за лажова ме сматрају;
смртоносном стрелом сам прободен, иако нисам крив.‘
7 Који човек је као Јов,
који презир пије као воду?
8 Састаје се с онима који чине зло,
са опакима се дружи.
9 Јер он каже: ‚Никакве користи човеку
од тога што би да угоди Богу.‘
10 »Зато ме саслушајте, разумни људи.
Далеко је од Бога да би чинио зло,
од Свесилнога да би чинио неправду.
11 Он човеку враћа по његовим делима,
даје му према његовом владању.
12 Не, Бог никад не чини зло,
нити Свесилни искривљује правду.
13 Ко га је поставио над земљом?
Ко му је цео свет поверио?
14 Кад би одлучио да свој дух и дах повуче,
15 сва бића би пропала заједно
и човек би се у прах вратио.
16 »Ако си разуман, чуј ово,
саслушај шта ти говорим.
17 Може ли да влада онај ко мрзи правду?
Зар ћеш Праведнога и Силнога да осудиш?
18 Зар није он Онај који цару каже:
‚Ништаријо‘ и поглаварима: ‚Опаки‘,
19 који није пристрастан према кнежевима
и богатоме не даје предност над сиромахом,
јер сви су његово дело?
20 У један трен умиру, усред ноћи;
народ буде протресен и нестане;
без људске руке падају моћници.
21 Његове очи мотре на човечије путеве,
он сваки његов корак види.
22 Нема тог мрака ни сенке смрти
где би се злочинци сакрили.
23 Није на човеку да одређује
када ће ступити на суд пред Богом.
24 Бог без истраге сатире моћнике
и друге поставља на њихово место.
25 Он добро зна њихова дела,
па их ноћу обори и згази.
26 Кажњава их за њихову опакост
тамо где свако може да их види,
27 јер су престали да иду за њим
и занемарили све његове путеве.
28 Због њих је вапај сиромахов допро до њега
и он чује вапај потлачених.
29 Али, ако се и не огласи, ко може да га осуди?
Ако сакрије лице, ко може да га види?
А он је и над народом и над човеком
на исти начин,
30 да не завлада безбожник
па народ одведе у клопку.
31 Ако човек каже Богу:
‚Крив сам, али нећу више грешити.
32 Поучи ме оном што не видим;
ако сам чинио неправду,
више је нећу чинити.‘
33 Да ли ће ти узвратити по твојој вољи
кад ти његову одбијаш?
Ти треба да одлучиш, не ја;
зато испричај шта знаш.
34 Разумни људи и мудар човек који ме чује
рећи ће:
35 ‚Јов говори непромишљено,
у његовим речима нема разборитости.‘
36 О, кад би Јов био искушан до краја
зато што као грешници одговара!
37 Свом греху додаје побуну,
рукама презриво пљешће међу нама
и своје оптужбе против Бога умножава.«
35 Потом Елиху рече:
2 »Зар ти мислиш да је то праведно?
Говориш: ‚Бог ће ме оправдати.‘
3 А опет питаш: ‚Шта ми користи
и шта добијам ако не грешим?‘
4 Одговорићу на то теби
и твојим пријатељима с тобом.
5 Погледај небеса и види,
загледај се у облаке, онолико од тебе више.
6 Ако грешиш, шта си урадио Богу?
Ако је твојих греха много, да ли си му наудио?
7 Ако си праведан, шта му то дајеш
или шта то он прима из твоје руке?
8 Твоја опакост погађа само човека сличног теби,
твоја праведност само сину човечијем користи.
9 »Људи вапију због тешког тлачења,
траже избављење из руке силникâ.
10 Али нико не каже: ‚Где је Бог, мој Творац,
који ноћу даје песме,
11 који учи нас више него звери
и чини нас мудријима од птица?‘
12 Вапију, али он не одговара
због бахатости злих.
13 Не, Бог не слуша њихове празне речи,
Свесилни не мари за њих.
14 Па колико ће тек мање слушати тебе
кад кажеш да га не видиш,
да је твоја парница пред њим,
а да на њега мораш да чекаш,
15 и још да његов гнев не кажњава
и да он за твоје силно безумље не мари.
16 Тако Јов отвара уста за бесмислице
и непромишљено умножава речи.«
Сабор у Јерусалиму
15 А неки дођоше из Јудеје, па почеше да уче браћу: »Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.«
2 Када је између њих и Павла и Варнаве настала немала расправа и препирка, одредише Павла, Варнаву и још неке да, због овог спора, оду у Јерусалим апостолима и старешинама. 3 Тако их црква испрати на пут, а они су, пролазећи кроз Феникију и Самарију, причали о обраћењу незнабожаца, што сву браћу веома обрадова.
4 Када су стигли у Јерусалим, примише их црква, апостоли и старешине, а они известише шта је Бог учинио преко њих.
5 Али устадоше неки верници из фарисејске странке, па рекоше: »Незнабошци треба да се обрежу и треба да им се нареди да се држе Мојсијевог закона.«
6 Тада се апостоли и старешине окупише да размотре ово питање. 7 Пошто је дошло до велике препирке, устаде Петар, па им рече: »Браћо, ви знате да ме је још од првих дана Бог изабрао између вас да незнабошци из мојих уста чују реч еванђеља и поверују. 8 И Бог, који познаје срца, потврдио их је давши им Светога Духа као и нама 9 и није направио никакву разлику између нас и њих, очистивши њихово срце вером. 10 Зашто, дакле, сада искушавате Бога стављајући ученицима на врат јарам који ни наши праоци ни ми нисмо могли да носимо? 11 Него, верујемо да смо спасени милошћу Господа Исуса, баш као и они.«
12 Тада сви заћуташе, па саслушаше Варнаву и Павла, који испричаше која је све знамења и чуда Бог преко њих учинио међу незнабошцима.
13 Када су они завршили, Јаков рече: »Браћо, саслушајте ме. 14 Симон је описао како се Бог побринуо да између незнабожаца изабере народ за себе. 15 А с тим у складу су и речи пророка – као што је записано:
16 ‚После овога ћу се вратити
и поново подићи пали шатор Давидов;
из рушевина ћу га подићи и обновити
17 да Господа потраже преостали људи
и сви незнабошци који носе моје име,
говори Господ, који то чини,‘(A)
18 ‚а познато је од давнина.‘[a]
19 »Стога сматрам да не треба да отежавамо онима који се из незнабоштва окрећу Богу, 20 него да им се поручи да се уздржавају од хране опогањене идолима, од блуда, од меса удављених животиња и од крви. 21 Јер, Мојсије има своје проповеднике у сваком граду још од најранијих времена[b] и сваке суботе се чита у синагогама.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International