Old/New Testament

Tri posjetitelja

18 Jednom, dok je Abraham za podnevne žege sjedio na ulazu svog šatora, kod Mamreovih hrastova, pokazao mu se BOG. ² Podigao je pogled i ugledao tri čovjeka kako stoje u blizini! Čim ih je vidio, potrčao im je ususret i poklonio se do zemlje. ³ Rekao je: »Gospodaru, ako sam ti po volji, nemoj proći pokraj svog sluge, a da ne svratiš. ⁴ Neka se donese malo vode da operete noge i odmorite pod drvetom. ⁵ Donijet ću i malo kruha da se okrijepite, a zatim krenite dalje. Kao slugi, čast mi je ugostiti vas.«

»Dobro«, rekli su oni, »neka bude kako si rekao.«

⁶ Abraham je požurio k Sari u šator i rekao: »Brzo! Uzmi vreću^[a] najboljeg brašna pa zamijesi tijesto i ispeci pogače!«

⁷ Zatim je otrčao do goveda, uzeo mlado, ugojeno tele i dao ga jednom slugi koji ga žurno spremi za jelo. ⁸ Potom je Abraham uzeo sira i mlijeka i tele, koje je bio pripremio, te stavio pred njih. Dok su jeli, stajao je pokraj njih pod drvetom.

⁹ »Gdje ti je žena Sara?« upitali su ga.

»Eno je u šatoru!« odgovorio je.

¹⁰ Tada je jedan od njih rekao: »Vratit ću se k tebi dogodine u ovo vrijeme. Tvoja će žena Sara već imati sina.«

A Sara je bila iza njega, na ulazu šatora, i slušala. ¹¹ Abraham i Sara već su bili u poodmaklim godinama starosti i ona više nije mogla rađati.

¹² Zato se Sara nasmijala u sebi i rekla: »Zar ovako stara, i sa starim mužem, da imam to zadovoljstvo?«

¹³ Tada je BOG upitao Abrahama: »Zašto se Sara nasmijala i rekla da je prestara da rodi dijete? ¹⁴ Je li BOGU išta nemoguće? Vratit ću se k tebi dogodine, u rečeno vrijeme, i Sara će imati sina.«

¹⁵ Sara se uplašila pa je poricala: »Nisam se smijala«.

No BOG je rekao: »Nije tako, smijala si se.«

Abraham se zauzima za Sodomu

¹⁶ Kad su ta trojica krenula, pogledala su prema Sodomi, a Abraham je išao s njima da ih isprati.

¹⁷ Tada je BOG rekao u sebi: »Zašto bih skrivao od Abrahama što namjeravam učiniti? ¹⁸ Od njega će postati velik i moćan narod, i po njemu će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji. ¹⁹ Neću to skrivati jer sam ga izabrao da pouči svoju djecu i potomke da slušaju BOGA i čine ono što je ispravno i pravedno. Tako ću ja, BOG, moći izvršiti ono što sam obećao Abrahamu.«

²⁰ I BOG mu reče: »Velike su optužbe protiv Sodome i Gomore i jako je težak njihov grijeh! ²¹ Sići ću i vidjeti jesu li zaista radili sve ono što sam čuo u optužbama.«

²² Ona druga dvojica krenula su odande prema Sodomi, a Abraham je još stajao pred BOGOM.

²³ Zatim mu se približio i upitao: »Hoćeš li zaista uništiti nedužne^[b] zajedno s krivima? ²⁴ A što ako u gradu ima pedeset nedužnih, hoćeš li ga uništiti? Zar ga nećeš poštedjeti zbog pedeset nedužnih? ²⁵ Pa ne bi ti nešto takvo učinio. Ne bi ti pogubio nedužne zajedno s krivima, pa da nedužni prođu kao i krivi. Ma sigurno ne bi! Zar da Sudac čitavog svijeta ne postupi ispravno?«

²⁶ A BOG je rekao: »Ako u gradu Sodomi nađem pedeset nedužnih, poštedjet ću cijelo mjesto radi njih.«

²⁷ Abraham nastavi: »Znam da sam samo prah i pepeo, i da se nemam pravo ovako obraćati Gospodaru, ²⁸ ali što ako nedužnih bude pet manje od pedeset? Hoćeš li tada uništiti cijeli grad?«

»Ako u gradu nađem četrdeset i pet nedužnih«, rekao je Bog, »neću ga uništiti.«

²⁹ Abraham mu ponovo progovori: »Što ako se ondje nađe samo četrdeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih četrdeset.«

³⁰ Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti što ponovo govorim. Što ako se nađe samo trideset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih trideset.«

³¹ Abraham nastavi: »Nemam pravo ovako se obraćati Gospodaru, ali što ako se ondje nađe samo dvadeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih dvadeset.«

³² Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti ako još jednom progovorim. Što ako ih se ondje nađe samo deset?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih deset.«

³³ Kad su završili razgovor, BOG je otišao, a Abraham se vratio kući.

Pokvarenost Sodome

19 Ona su dvojica anđela stigla uvečer do Sodome, a Lot je sjedio na gradskim vratima. Kad ih je ugledao, krenuo im je ususret i poklonio se do zemlje.

² »Molim vas, gospodo«, rekao je, »svratite u kuću svoga sluge da prenoćite i operete noge, a rano ujutro možete nastaviti put.«

»Ne«, odgovorili su oni, »prenoćit ćemo na gradskom trgu.«

³ No Lot ih je uporno nagovarao pa su svratili k njemu. Ušli su u njegovu kuću, a on im je spremio gozbu i ispekao beskvasnog kruha te su jeli.

⁴ No prije nego što su otišli spavati, svi su muškarci Sodome, stari i mladi, svi do jednoga, opkolili kuću. ⁵ Pozvali su Lota i upitali: »Gdje su ljudi koji su noćas došli k tebi? Izvedi ih van. Želimo seks s njima.«

⁶ Tada je Lot izašao pred njih, zatvorio za sobom vrata ⁷ pa rekao: »Molim vas, prijatelji, ne činite takvo zlo. ⁸ Evo, imam dvije kćeri koje još nisu bile s muškarcima. Njih ću vam izvesti pa činite s njima što želite. Ali ne dirajte ove ljude jer su pod mojim krovom i zaštitom^[c].«

⁹ »Makni nam se s puta!« rekli su. »Došao si ovdje kao stranac, a igrao bi se suca! Sad ćemo s tobom gore nego s njima.«

Nasrnuli su na Lota, a potom krenuli razvaliti vrata. ¹⁰ No ona dvojica ispruže ruke van, uvuku Lota k sebi u kuću i zatvore vrata. ¹¹ Ljude su pred kućom zaslijepili te je i mladima i starima bilo teško pronaći vrata.

Anđeli izvode Lota iz grada

¹² »Koga još imaš ovdje?« upitala su ona dvojica Lota. »Zetove, sinove, kćeri i sve svoje, izvedi iz grada. ¹³ Uništit ćemo ovo mjesto. Optužbe protiv ovih ljudi toliko su velike pred BOGOM da nas je poslao da uništimo grad.«

¹⁴ Lot je izašao da to kaže svojim budućim zetovima. »Brzo!« rekao im je. »Izađite iz ovog mjesta jer će ga BOG uništiti!« No njegovi su zetovi mislili da se šali.

¹⁵ Kad je svanulo jutro, anđeli su počeli požurivati Lota: »Brzo! Izvedi svoju ženu i svoje dvije kćeri koje su ovdje, da i vi ne budete uništeni kad kaznimo grad.«

¹⁶ Lot je oklijevao, ali BOG se sažalio nad njim. Stoga, ona su dvojica uzela za ruku njega, njegovu ženu i njegove dvije kćeri te ih izveli izvan grada. ¹⁷ Kad su ih izveli, jedan je od njih rekao: »Bježite i spasite se! Ne osvrćite se i ne zaustavljajte nigdje u dolini! Bježite u planine, da ne budete uništeni!«

¹⁸ Tada je Lot rekao: »Ne, gospodaru. ¹⁹ Tvoj je sluga stekao tvoju naklonost. Pokazao si veliku dobrotu prema meni kad si mi spasio život. No neću stići pobjeći u planine prije nego što me snađe uništenje. ²⁰ Gle, eno mjesta koje je dovoljno blizu da u njega pobjegnem—onaj mali grad. Daj da pobjegnem onamo, u taj mali grad, da si spasim život.«

²¹ Anđeo mu je rekao: »Dobro, ispunit ću ti molbu i neću uništiti grad o kojem govoriš. ²² Požuri, pobjegni, jer ne mogu ništa učiniti dok ne stigneš ondje.«

Taj je grad dobio ime Soar^[d] jer ga je Lot nazvao malim.

Uništenje Sodome i Gomore

²³ Sunce je već izašlo kad je Lot stigao u Soar. ²⁴ BOG je tada s neba gorućim sumporom zasuo Sodomu i Gomoru. ²⁵ Uništio je te gradove i svu ravnicu, sve stanovnike gradova i sve raslinje na tlu.

²⁶ Na putu za Soar Lotova se žena osvrnula prema Sodomi i pretvorila se u stup soli^[e].

²⁷ Abraham je rano ujutro otišao na mjesto gdje je bio stajao pred BOGOM. ²⁸ Pogledao je prema Sodomi i Gomori te prema svoj dolini, i vidio kako dim suklja iz zemlje kao iz velike peći.

²⁹ Tako je Bog uništio gradove u dolini u kojima se Lot bio nastanio, ali nije zaboravio obećanje dano Abrahamu jer je izveo Lota prije uništenja.

Porijeklo Moabaca i Amonaca

³⁰ Lot je sa svojim dvjema kćerima otišao iz Soara jer se bojao ostati ondje. Nastanili su se na planini i živjeli u spilji.

³¹ Jednom je starija kći rekla mlađoj: »Naš je otac star, a u zemlji nema muškaraca. Ne možemo imati obitelj na način kako se to radi po cijelome svijetu. ³² Hajde da oca opijemo vinom pa da spavamo s njim, da se nastavi naša loza.« ³³ Te su noći opile oca vinom, a starija je kći otišla k njemu i imala seksualni odnos s njime. On nije znao ni kad je došla k njemu ni kad je otišla.

³⁴ Sutradan je starija rekla mlađoj: »Sinoć sam ja spavala s ocem. Hajde da ga i večeras opijemo pa ti idi i spavaj s njim. Na taj ćemo način produžiti lozu.« ³⁵ Tako su navečer opet opile oca vinom, a mlađa je kći otišla i imala seksualni odnos s njime. On nije znao ni kad je došla k njemu ni kad je otišla.

³⁶ Tako su obje Lotove kćeri zatrudnjele sa svojim ocem. ³⁷ Starija je kći rodila sina i dala mu ime Moab^[f]. On je predak današnjih Moabaca. ³⁸ I mlađa je kći rodila sina i dala mu ime Ben Ami^[g]. On je predak današnjih Amonaca.

Isus poučava o davanju

6 »Pazite da svoja dobra djela ne činite pred ljudima, samo zato da vas oni vide, jer nećete dobiti nagradu od svog Oca koji je na nebu.

² Stoga, kada daješ siromašnima, nemoj to javno objaviti. Tako rade licemjeri u sinagogama i na ulicama da bi ih hvalili ljudi. Istinu vam kažem: oni su već dobili svoju nagradu. ³ Nego, kada daješ siromašnima, neka tvoja lijeva ruka ne zna što čini desna. ⁴ Neka tvoje davanje bude u tajnosti pa će te Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, nagraditi.«

Isus poučava o molitvi

(Lk 11,2-4)

⁵ »A kad molite, ne budite poput licemjera. Oni vole stajati i moliti u sinagogama i na križanjima ulica da ih vide ljudi. Istinu vam kažem: oni su već dobili svoju nagradu. ⁶ A ti, kad moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata pa se pomoli svom Ocu, kojega ne možeš vidjeti. A tvoj će te Otac, koji vidi učinjeno u tajnosti, nagraditi. ⁷ Kada molite, ne ponavljajte isprazne riječi kao pogani, koji misle da će dobiti što traže zbog količine izgovorenih riječi. ⁸ Ne budite, dakle, kao oni, jer vaš Otac zna što vam je potrebno i prije negoli ga zamolite. ⁹ Zato molite ovako:

¹⁴ Da, ako vi oprostite ljudima njihove pogreške, onda će i vaš Otac nebeski vama oprostiti vaše. ¹⁵ No ako vi ne oprostite drugima njihove pogreške, ni vaš Otac neće vama oprostiti vaše.«

Isus poučava o postu

¹⁶ »Kad postite, nemojte biti namrgođeni, poput licemjera, koji izobliče svoja lica da ljudi primijete kako poste. Istinu vam kažem: već su dobili svoju nagradu. ¹⁷ A ti, kad postiš, počešljaj se i umij lice, ¹⁸ da ljudi ne primijete da postiš, nego samo Otac tvoj koji je u tajnosti. Tada će te tvoj Otac, koji vidi učinjeno u tajnosti, nagraditi.«