Old/New Testament

⁷ Не буди мудар у својим очима,
    бој се ГОСПОДА и клони се зла.
⁸ То ће бити лек твоме телу
    и окрепа твојим костима.
⁹ Указуј част ГОСПОДУ својим богатством,
    првинама свих својих усева,
¹⁰ па ће ти се пресипати амбари
    и младо вино преливати из бачви.
¹¹ Сине мој, не презири ГОСПОДЊУ стегу
    и нека ти не омрзне његов прекор.
¹² Јер, ГОСПОД стегом васпитава оне које воли,
    као отац сина којим је задовољан.

¹³ Благо човеку који нађе мудрост,
    човеку који стекне умност.
¹⁴ Јер, она доноси већу добит него сребро
    и већи принос него злато,
¹⁵ она је од рубина драгоценија;
    шта год да пожелиш, није јој равно.
¹⁶ У десној руци јој је дуг живот,
    у левој богатство и част.
¹⁷ Њени путеви су путеви удобни
    и све су јој стазе пуне спокоја.
¹⁸ Она је дрво живота онима који је пригрле,
    благо онима који је се домогну.
¹⁹ ГОСПОД је мудрошћу положио темеље земље,
    умношћу небеса поставио на њихово место.
²⁰ Његовим знањем океани^[a] су раздвојени
    и облаци пустили кишу.

²¹ Сине мој, чувај здрав разум и проницљивост,
    не пуштај их с очију.
²² Они ће ти бити живот,
    украс о твом врату.
²³ Тада ћеш спокојно ићи својим путем
    и нога ти се неће спотицати.
²⁴ Када на починак легнеш, нећеш се плашити,
    када легнеш, слатко ћеш спавати.
²⁵ Не бој се ненадане несреће,
    ни пропасти која стиже опаке,
²⁶ јер ГОСПОД ће ти бити узданица
    и ногу ти чувати од замке.

²⁷ Не ускрати добро онима који га заслужују
    када је у твојој моћи да га учиниш.
²⁸ Не реци ближњему:
    »Одлази. Сутра ћу ти дати«,
    када то већ сада имаш.
²⁹ Не снуј зла ближњему,
    који с поверењем крај тебе живи.
³⁰ Не спори се ни са ким без разлога –
    ако ти није учинио зло.
³¹ Не завиди насилнику,
    нити иди његовим путевима,
³² јер ГОСПОДУ је одвратан изопачен човек,
    а са честитим је присан.
³³ ГОСПОД баца клетву на кућу опакога,
    а дом праведников благосиља.
³⁴ Он се руга охолим ругаоцима,
    а понизнима дарује милост.
³⁵ Мудри наслеђују част,
    а безумни ће понети срамоту.

⁷ »Мудрост је најважнија – зато стекни мудрост
    и свиме што имаш стекни умност.
⁸ Цени мудрост, и она ће те узвисити,
    пригрли је, и она ће ти донети част.
⁹ Ставиће ти дражестан венац на главу
    и подарити ти прекрасну круну.«

¹⁰ Послушај, сине мој, прихвати моје речи,
    и умножиће се године твога живота.
¹¹ Поучио сам те путу мудрости,
    упутио те равним стазама.
¹² Кад будеш ходао, кораци ти се неће заплитати,
    кад будеш трчао, нећеш се спотицати.
¹³ Држи се поуке, не пуштај је,
    чувај је, јер она ти је живот.

¹⁴ Не иди стазом опаких
    и не ходај путем зликоваца.
¹⁵ Избегавај га, не прелази га,
    окрени се од њега и иди својим путем.
¹⁶ Јер, они не могу да заспе док зло не учине,
    сан им не долази на очи док некога не оборе.
¹⁷ Они се опакошћу хране као хлебом
    и насиљем се опијају као вином.
¹⁸ Стаза праведникова је као сјај зоре –
    све јаче сија до пуног дана.
¹⁹ А пут опаких је као дубока тмина
    – и не знају о шта се спотичу.

²⁰ Сине мој, обрати пажњу на моје речи,
    помно саслушај шта ти говорим.
²¹ Не испуштај их из вида,
    чувај их у срцу.
²² Јер оне су живот ономе ко их нађе
    и здравље целом човечијем телу.
²³ Више од свега чувај срце,
    јер оно је врело живота.
²⁴ Уклони изопаченост из својих уста,
    нека ти речи преваре буду далеко од усана.
²⁵ Очима гледај право напред,
    поглед право пред себе упири.
²⁶ Осмотри стазу на коју крочиш
    и нека буду чврсти сви твоји путеви.
²⁷ Не скрећи ни десно ни лево,
    ногу склањај од зла.

⁷ Зато ме послушајте, синови,
    не одступајте од овог што вам говорим.
⁸ Држите се стазе далеко од ње,
    не прилазите вратима њене куће,
⁹ да свој углед не дате другима
    и своје године окрутнима,
¹⁰ да се вашег блага не домогну туђинци
    и плод вашег труда у туђу кућу не оде.
¹¹ На крају свог живота болно ћете јецати,
    када вам се тело и мишићи истроше.
¹² Казаћете: »Како сам мрзео стегу!
    Како ми је срце презирало прекор!
¹³ Нисам се покоравао својим учитељима,
    ни слушао оне који су ме учили.
¹⁴ Замало се посве упропастих
    пред целом заједницом.«

¹⁵ Пиј воду из своје чатрње,
    воду текућу из свог студенца.
¹⁶ Зар да ти се врела изливају
    и да твоји потоци теку улицама?
¹⁷ Нека буду само твоји –
    не дели их са туђинцима.
¹⁸ Нека ти извор буде благословен.
    Уживај са женом своје младости,
¹⁹ љупком срном, милом кошутом.
    Нека те њене дојке увек заносе,
    нека те њена љубав увек опија.
²⁰ Зашто да те опија прељубница, сине мој?
    Зашто да грлиш груди туђе жене?
²¹ Јер, ГОСПОД види шта човек чини
    и помно посматра све његове поступке.
²² Опакога хватају његова злодела,
    узице његовог греха чврсто га сапињу.
²³ Погинуће, јер нема стеге,
    големо безумље води га на странпутицу.