Read the New Testament in 24 Weeks

Потчињавање властима

13 Нека се сваки човек потчињава претпостављеним властима, јер нема власти која није од Бога – оне које постоје, Бог је поставио. ² Стога, ко се супротставља власти, противи се Божијем поретку, а они који се противе, сами ће на себе навући осуду. ³ Јер, владари не уливају страх због доброг дела, него због злог. Ако хоћеш да се не бојиш власти, чини добро, па ће те она хвалити. ⁴ Она је Божији служитељ за твоје добро. Али, ако чиниш зло, бој се, јер она не носи мач узалуд. Она је Божији служитељ, осветник који искаљује гнев на оном ко чини зло. ⁵ Зато јој се треба потчињавати не само због гнева него и због савести.

⁶ Због тога плаћате и порезе, јер су Божији службеници они који су се посветили вршењу власти. ⁷ Сваком дајте оно што сте дужни: коме порез – порез; коме царину – царину; коме поштовање – поштовање^[a]; коме част – част.

Братска љубав

⁸ Ником ништа не дугујте – осим да волите један другога. Јер, ко воли другога, испунио је Закон. ⁹ Наиме, заповести: »Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не пожели«^(A) – и било која друга заповест – своде се на ову: »Воли свога ближњега као самога себе.«^{(B) 10} Љубав ближњему не чини зла. Љубав је, дакле, испуњење Закона.

Дан се приближио

¹¹ А знате и ово време – да је дошао час да се пренете из сна, јер нам је спасење сада ближе него кад смо поверовали. ¹² Ноћ је одмакла, а дан се приближио. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо оклоп светлости. ¹³ Живимо пристојно, као по дану – не у теревенкама и пијанчењима, не у блуду и разузданости, не у свађи и зависти. ¹⁴ Него, обуците Господа Исуса Христа и не мислите на то како да задовољите пожуде тела.

Слаби и јаки

14 Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима. ² Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће. ³ Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио. ⁴ Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи.

⁵ Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење. ⁶ Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу. ⁷ Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. ⁸ Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо.

⁹ Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ. ¹⁰ Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд. ¹¹ Записано је:

¹² Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.

¹³ Стога, не осуђујмо један другога, него радије одлучите да пред свога брата не стављате препреку или саблазан. ¹⁴ Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто само по себи. Него, ако неко сматра да је нешто нечисто, њему је нечисто. ¹⁵ Ако је због јела твој брат жалостан, већ не поступаш по љубави. Немој својим јелом да упропастиш онога за кога је Христос умро. ¹⁶ Немојте, дакле, да се оцрњује ваше добро. ¹⁷ Јер, Божије царство није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Светоме Духу. ¹⁸ Ко тако служи Христу, драг је Богу, а и људи га цене.

¹⁹ Стога, тежимо ка оном што води миру и узајамном изграђивању. ²⁰ Не уништавај Божије дело због јела. Све је чисто, али је зло ако човек једе нешто због чега се други саблажњава. ²¹ Добро је не јести месо и не пити вино и не чинити оно због чега се твој брат саблажњава.

²² Уверење које имаш^[c], имај за себе пред Богом. Благо оном ко самога себе не осуђује за оно што сматра да је добро. ²³ Ко једе двоумећи се, навлачи на себе осуду, јер то не чини из уверења^[d]. А све што се не чини из уверења, грех је.