Read the New Testament in 24 Weeks

Верност Господу

Увод

1 Од Павла, Силвана и Тимотеја, цркви у Солуну – вама који сте у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: милост вам и мир.

Захвалност за веру Солуњана

² Увек захваљујемо Богу за све вас, помињући вас у својим молитвама. Непрестано се, ³ пред Богом, Оцем нашим, сећамо ваше плодоносне вере, трудом исказане љубави, и постојаности ваше наде у Господа нашег Исуса Христа.

⁴ Знамо, наиме, од Бога, вољена браћо, да вас је Бог изабрао, ⁵ јер вам нисмо само речима навестили Радосну вест, већ силом и деловањем Духа Светога, и са потпуним уверењем. Знате и сами да смо се тако владали међу вама вас ради. ⁶ Ви сте се тако угледали на нас и на Христа, прихватајући поруку са радошћу Духа Светог, упркос многим невољама. ⁷ Тиме сте постали пример свим верујућима у Македонији и Ахаји. ⁸ И не само да је реч Божија преко вас одјекнула по Македонији и Ахаји, већ се и глас о вашој вери проширио посвуда. Зато нема потребе да о томе било шта говоримо, ⁹ јер они сами причају о томе како смо вам приступили, и како сте се окренули Богу од идола, да служите живом и истинитом Богу, ¹⁰ те како очекујете долазак Сина његовог с небеса, кога је он подигао из мртвих – Исуса који нас избавља од долазећег гнева.

Павлова служба у Солуну

2 Знате и сами, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. ² Него, иако смо претходно у Филипима претрпели и били злостављани, што и сами знате, ипак смо вам, охрабрени од Бога, навестили Божију Радосну вест, упркос снажном противљењу. ³ Према томе, ми вас не бодримо из заблуде, лукавства или из нечистих намера, ⁴ већ зато што нас је Бог прокушао и поверио нам да проповедамо Радосну вест. Стога ми не удовољавамо људима, већ Богу који испитује наша срца.

⁵ Бог је сведок да вам никада нисмо приступили ласкањем нити прикривеном похлепом, а то ви и сами знате. ⁶ Од људи нисмо тражили славе, ни од вас, ни од других. ⁷ И премда смо могли да се послужимо својим угледом као Христови апостоли, међу вама смо били нежни као мајка која храни и негује своју децу. ⁸ Тако пуни љубави за вас, били смо спремни не само да вам навестимо Радосну вест Божију, већ и да дамо своје животе за вас, јер смо вас заволели. ⁹ Зато се сећајте, браћо, нашег труда и напора. Проповедали смо вам Радосну вест Божију, и радили дан и ноћ да вам не бисмо били на терету.

¹⁰ Сведоци сте, као и са̂м Бог, да смо се свето, праведно и беспрекорно владали према вама који верујете. ¹¹ Такође знате и то да смо свакога од вас, као отац своју децу, ¹² храбрили, тешили и подстицали да живите достојно Бога који вас је позвао у своје Царство и славу.

¹³ Зато ми без престанка захваљујемо Богу, јер сте прихватили поруку Божију коју сте од нас чули, и то не као људску реч, већ онакву каква заиста и јесте, реч Божију – што она доиста и јесте – која делује у вама верујућима.

¹⁴ И ви сте, браћо, постали слика и прилика Божијих цркава у Христу Исусу, које су у Јудеји, јер сте и ви пропатили од свог сопственог народа као што су они од Јевреја. ¹⁵ Они не само да су убили Исуса и пророке, већ су и нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима, ¹⁶ бранећи нам да говоримо незнабошцима о спасењу, да тако заувек испуне меру својих греха. Али, сустигао их је најзад Божији гнев.

Павлова жеља да види Солуњане

¹⁷ А ми, браћо, пошто смо од вас били одвојени телом, али не и срцем, још више смо, обузети жарком жељом, настојали да вас видимо. ¹⁸ Зато смо желели да дођемо – ја, Павле лично, и то не једном, већ двапут, али Сатана нас је спречио. ¹⁹ Јер: ко је наша нада, радост или венац славе пред нашим Господом Исусом приликом његовог доласка? Нисте ли то баш ви? ²⁰ Јер ви сте наша слава и наша радост!

3 Пошто нисмо могли више да издржимо, сложили смо се да би било најбоље да останемо у Атини. ² К вама смо, пак, послали Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у проповедању Радосне вести Христове, да вас учврсти и ободри у вашој вери, ³ да се нико не поколеба у овим невољама. Ви, наиме, сами добро знате да смо одређени за њих. ⁴ И заиста, када смо били код вас, унапред смо вам говорили да ће вас снаћи невоље, и као што знате, тако је и било.

⁵ Зато сам, не могавши више да издржим, послао Тимотеја да ме обавести о вашој вери, да вас како Кушач није навео да подлегнете искушењу, јер би тада наш труд био узалудан.

Павлова радост због добрих вести из Солуна

⁶ А сада нам се Тимотеј вратио од вас и донео нам добре вести о вашој вери и љубави, и да нас се увек радо сећате и чезнете да нас видите, као и ми вас. ⁷ Зато смо се, браћо, и поред све своје муке и невоље, утешили вашом вером. ⁸ Ми, у ствари, сада заиста живимо кад знамо да сте постојани у Господу. ⁹ Јер, какву захвалност можемо дати Богу за сву радост коју доживљавамо због вас пред Богом? ¹⁰ Дању и ноћу се најусрдније молимо Богу да вас поново видимо, и да усавршимо оно што недостаје вашој вери.

¹¹ А са̂м Бог, наш Отац, и наш Господ Исус, да припреми пут за наш долазак к вама, ¹² и да учини да обилујете међусобном љубављу, и љубављу према свима, као што ми вас волимо.

¹³ Нека он оснажи ваше унутрашње биће, да будете беспрекорни у светости пред Богом, Оцем нашим, при доласку Господа нашега Исуса, са свим светима његовим.