Read the New Testament in 24 Weeks

Бог и јудејски народ

9 Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, ² кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли ³ за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да са̂м будем проклет и одвојен од Христа. ⁴ Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. ⁵ Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин.

⁶ Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, ⁷ нити су Авра̂мова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ ⁸ То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Авра̂мово потомство. ⁹ Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ ¹⁰ И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. ¹¹ Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, ¹² које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ ¹³ Баш као што је написано:

¹⁴ Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! ¹⁵ Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ ¹⁶ Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. ¹⁷ Писмо, наиме, каже фараону:

¹⁸ Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће.

¹⁹ Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ ²⁰ Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ ²¹ Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? ²² А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? ²³ Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. ²⁴ То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. ²⁵ Као што каже пророк Осија:

²⁷ А Исаија кличе о Израиљу:

²⁹ Као што је пророк Исаија прорекао:

³⁰ Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. ³¹ Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. ³² Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. ³³ Као што је у Писму написано:

10 Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу. ² Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања. ³ Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности. ⁴ Јер, Христос је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом. ⁵ Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ ⁶ А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) ⁷ „или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). ⁸ Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. ⁹ Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. ¹⁰ Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. ¹¹ Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“

¹² Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. ¹³ Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“

¹⁴ Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника? ¹⁵ А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано:

¹⁶ Ипак, нису сви послушали Радосну вест. Наиме, Исаија каже: „Господе, ко је поверовао нашој поруци?“ ¹⁷ Дакле, вера долази преко поруке, а порука посредством Христове речи.

¹⁸ Али, ја питам: зар нису чули? Наравно да су чули! Јер:

¹⁹ А ја питам: зар Израиљ није разумео? Понајпре Мојсије каже:

²⁰ Исаија храбро каже:

²¹ А Израиљу вели: