Read the New Testament in 24 Weeks

6 Зато оставимо за сада почетно учење о Христу и окренимо се зрелијем учењу, не враћајући се на основе: покајање од мртвих дела, вера у Бога, ² учење о крштењима, полагање руку, ускрсење из мртвих и вечни суд. ³ И о томе ћемо говорити ако да̂ Бог.

⁴ Има, наиме, оних који су једном били просветљени. Али иако су искусили небески дар примивши Духа Светог, ⁵ иако су искусили да је реч Божија добра, иако су искусили силе будућег света, ⁶ ипак су напустили веру. Такве је немогуће поново довести до покајања, јер они тиме изнова разапињу Сина Божијег и јавно га изврћу руглу.

⁷ Земља, наиме, која упија воду од честих киша које падају на њу и рађа род који је на корист онима за које се обрађује, прима благослов од Бога. ⁸ А земља која рађа трње и коров ништа не вреди. Таква се ближи проклетству и завршава у огњу.

⁹ Ипак, вољени, премда говоримо овако, уверени смо да ствари стоје боље у вашем случају, и да вам предстоји спасење. ¹⁰ Јер Бог није неправедан; он неће заборавити ваше дело и љубав коју сте показали у његово име, служећи верујућима, као што им још увек служите. ¹¹ Желимо, наиме, да свако од вас покаже ревност до краја да би се испунило оно чему се надате. ¹² Тако нећете постати лењи, него ћете следити пример оних који кроз веру и стрпљивост примају у посед оно што је Бог обећао.

Поузданост Божијег обећања

¹³ Када је Бог дао обећање Авра̂му, дао га је уз заклетву. Но, пошто није имао ни у кога већег да се закуне, заклео се самим собом, ¹⁴ рекавши: „Обилно ћу те благословити и силно те умножити.“ ¹⁵ Авра̂м је био стрпљив, и тако примио оно што му је Бог обећао.

¹⁶ Јер људи се заклињу оним што је веће, па заклетвом потврђују оно што тврде и тако окончавају расправу. ¹⁷ Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. ¹⁸ То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама. ¹⁹ Ову наду имамо као чврсто и поуздано сидро душе. Она нас води иза храмске завесе, ²⁰ где је Исус ушао да нас заступа поставши вечни Првосвештеник по реду Мелхиседековом.

Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду

7 Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Авра̂му који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, ² а Авра̂м му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) ³ О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.

⁴ Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Авра̂м, дао десетак од најбољег плена. ⁵ Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Авра̂ма. ⁶ Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Авра̂ма и затим га благословио, њега коме су дата обећања. ⁷ Неоспорно је да већи благосиља мањег. ⁸ У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. ⁹ И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Авра̂ма, ¹⁰ зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

¹¹ Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? ¹² Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. ¹³ А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника.

¹⁴ Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. ¹⁵ Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. ¹⁶ Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. ¹⁷ Јер Писмо сведочи о њему:

¹⁸ Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. ¹⁹ А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу.

²⁰ Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. ²¹ Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао:

²² Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза.

²³ Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. ²⁴ Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. ²⁵ Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом.

²⁶ Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. ²⁷ Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. ²⁸ Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.