New Testament in a Year

Исусово помазање у Витанији

12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. ² Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. ³ Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.

⁴ Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: ⁵ „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ ⁶ Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.

⁷ Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. ⁸ Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“

⁹ Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. ¹⁰ Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, ¹¹ јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.

Свечани улазак у Јерусалим

¹² Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. ¹³ Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:

¹⁴ Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:

¹⁶ Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.

¹⁷ Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. ¹⁸ Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. ¹⁹ А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“

²⁰ Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. ²¹ Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ ²² Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.

²³ Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. ²⁴ Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. ²⁵ Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. ²⁶ Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.