New Testament in a Year

²⁴ Тада га окружише Јевреји и рекоше му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Реци нам отворено ако си ти Христос!“

²⁵ Исус им одговори: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. Дела која чиним у име свога Оца говоре ми у прилог. ²⁶ Ви, ипак, не верујете, јер не припадате мојим овцама. ²⁷ Моје овце слушају мој глас. Ја их познајем и оне иду за мном. ²⁸ Ја им дајем вечни живот, те неће никада пропасти, нити ће их ико отети из моје руке. ²⁹ Отац мој, који ми их је дао, већи је од свега и нико не може да их отме из руке мога Оца. ³⁰ Ја и Отац једно смо.“

³¹ Јевреји поново дограбише камење да га каменују. ³² Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“

³³ Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“

³⁴ Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? ³⁵ Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – ³⁶ како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! ³⁷ Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. ³⁸ Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ ³⁹ Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама.

⁴⁰ Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. ⁴¹ Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ ⁴² Многи су тамо поверовали у Исуса.