New Testament in a Year

Исус и Самарјанка

4 Међутим, Исус је сазнао да су фарисеји чули да он задобија и крштава више ученика него Јован. ² (Уствари, са̂м Исус није крштавао, него његови ученици.) ³ Тада је напустио Јудеју и отишао у Галилеју.

⁴ Успут је морао да прође кроз Самарију. ⁵ Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. ⁶ Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне^[a].

⁷ Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“ ⁸ (Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.)

⁹ Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају^[b] са Самарјанцима.)

¹⁰ Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“

¹¹ Жена му рече: „Господине, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду? ¹² Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он са̂м је пио са њега, његови синови и његова стока.“

¹³ Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети. ¹⁴ А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“

¹⁵ Жена му рече. „Господине, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“

¹⁶ Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“

¹⁷ Жена му рече: „Немам мужа.“

Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа. ¹⁸ Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“

¹⁹ Жена му рече: „Господине, видим да си пророк. ²⁰ Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“

²¹ Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. ²² Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење. ²³ Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце. ²⁴ Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“

²⁵ Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“

²⁶ Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“

²⁷ Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“

²⁸ Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: ²⁹ „Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ ³⁰ Људи изађу из града и дођу к Исусу.